Филип Родић: Исламисти не убијају на петак

„Mафија не убија на Ускрс”, речи су које је наводно невенчаној супрузи Славка Ћурувије, Бранки Прпи, изговорио инспектор МУП-а Србије који је у тешким околностима НАТО агресије добио задатак да води истрагу о убиству овог новинара. Тачно, јер чак и мафија, односно најпре мафија, има неки (иако „уврнути”) кодекс понашања. Тачно је још нешто – да исламисти не убијају на свети дан петак – током светог месеца рамазана у време обавезног теравих-намаза.

Покољ недужних и ненаоружаних цивила у тим околностима био би превелики грех за сваког муслимана. До сада су се чак и припадници накарадне творевине која се назива Исламском државом – а које остали муслимани сматрају „тефкирима”, то јест отпадницима од ислама – у свом радикално искривљеном читању Курана држали ових обавеза и на рамазански петак нису вршили погубљења, иако нимало нису били гадљиви на пуштање крви. Напротив, то им је заштитни знак.

Ово треба узети у обзир када се разматра идеја коју је испрва, свега неколико сати по почетку покоља у московском тржном центру „Крокус сити хол” – објавио Њујорк тајмс позивајући се на неименоване изворе, претпостављамо из америчке обавештајне заједнице – у упозорењу које је америчка амбасада у Москви објавила 7. марта писало је да „екстремисти имају непосредне планове да нападну велика окупљања у Москви, укључујући и концерте”.

Њујорк тајмс је на основу овога закључио, наравно уз помоћ својих пет извора, да Кијев никако не може бити организатор покоља, јер Стејт департмент украјинске нацисте никада не би назвао „екстремистима”. Значи, одговорни су – према америчком виђењу – највероватније исламисти. Потврда да Вашингтон, када су овакве ствари у питању, не греши стигла је неколико сати касније, када је огранак Исламске државе у Авганистану ИСКП (Исламска држава покрајине Хорасан) преко више година неактивног Телеграм канала „Амак” преузео одговорност за злочин.

Чији је ИСИС?

Пре него што узмемо у разматрање могућу улогу ИСИС-а у овом покољу, подсетимо се у најкраћим цртама корена ове злогласне терористичке организације и њене сврхе. Да се не враћамо сада толико далеко и анализирамо чињеницу да се злодух америчке спољне политике, Збигњев Бжежински, сликао с лидером Ал Каиде Осамом бин Ладеном сада већ давне 1981. године, осврнимо се само на оно што се дешавало у последњих петнаестак година.

Захваљујући документима обавештајне службе Пентагона – која су (делимично) објављена на захтев истражне комисије Конгреса која се бавила убиством америчког амбасадора у Либији Кристофера Стивенса 2012. године – сазнали смо да је Вашингтон у Сирији подржавао антиасадовске побуњенике без икакве дискриминације, знајући да се најчешће ради о исламистичким екстремистима повезаним с Ал Каидом, да је подстрекивао, па чак и помагао пребацивање оружја из Либије тим групама, али и да су знали какво ће име нова организација носити – Исламски калифат (Исламска држава).

Тадашњи директор за планирање у администрацији Барака Обаме, а данас саветник за националну безбедност Џозефа Бајдена, Џејк Саливен је – према открићу Викиликса – тадашњем америчком државном секретару Хилари Клинтон говорио да је „Ал Каида на нашој (америчкој) страни у Сирији”. Опште је познато и да је први „калиф”, тј. вођа ИСИС-а Абу Бакр ел Багдади 2004. годину провео у америчком кампу Бука у Ираку, званично као заробљеник. Сумњу у његово истинско заробљеништво ствара чињеница да се у „затвору” задржао мање од годину дана, за разлику од неких других исламиста, који чаме већ по две деценије у Гвантанаму често без икакве пресуде.

О везама ИСИС-а и Вашингтона пишу се књиге, али ми ћемо се сада зауставити овде и прећи на, такође скраћену, причу о Исламској држави у Авганистану – ИСКП-у. Попут Ел Багдадија, вођа ИСКП-а, Шахаб ел Мухаџир, има везе с америчким војним базама. Он је, не као затвореник него као спољни сарадник (contractor) водио рачуна о безбедности у америчкој војној бази Баграм, а од 2017. године имао је дозволу НАТО снага у Авганистану за промет оружјем. Сматра се организатором крвавог напада на аеродром у Кабулу у време када су се Американци повлачили, 26. августа 2021, у којем је убијено 183 људи. Тај напад представљао је, заправо, интензивирање сукоба између Талибана и ИСКП-а који се с променљивим интензитетом водио још од 2015. године.

Од те 2015. па до дана данашњег огранак Исламске државе у Авганистану изводио је на десетине терористичких напада годишње. Највише их је било 2022. када је ИСКП преузео одговорност за 196 напада, док је прошле, 2023. године, тај број пао на 48. Овде је важно да су 99,9 одсто тих напада биле самоубилачке акције. Иако је исламистичким терористима важно да у својим нападима побију што више људи, постоји једна ствар која им је важнија и од тога – њихова сопствена смрт.

Циљ им је да погину као шехиди – ратници у рату против неверника – па је терористички напад својеврстан сурогат оваквог светог рата. Поред горенаведене чињенице да време напада не указује (петак, рамазан, теравих-намаз) да су терористи посвећени муслимански верници, а камоли исламски фанатици, од исламистичке терористичке праксе одудара и одсуство карактеристичних узвика „Алаху акбар”, али и ова спремност да се погине, да се живот да за „свети циљ”.

Напротив, терористи су учинили све у својој моћи да побегну и успели су да се извуку из хаоса запаљеног тржног центра, из блокиране Москве и стигну на чак 70 километара од украјинске границе – за шта им се мора одати признање, али се мора приметити да је и бекство (као, уосталом, и терористички напад) изузетно добро испланиран и тактички и логистички. Ту је још један детаљ који упадљиво одскаче од „традиције” исламистичких терориста, посебно оних из Исламске државе – ови терористи су, по сопственом признању, били плаћени да почине покољ. Милион рубаља (10.000 евра), признао је један од њих. Исламистички терористи плату очекују у Џенету, а не у Украјини.

Украјинска веза

Сада долазимо до везе о којој Вашингтон апсолутно не жели да се говори јер, као што то у свом првом обраћању после напада рече портпарол Савета за националну безбедност Беле Куће Џон Кирби (парафразирамо), „САД не знају ко је одговоран за напад, али знају да Кијев сигурно није”. Штавише, Кирби и Вашингтон су толико шокирани крвавим покољем у Москви да два дана после напада саопштавају да „не планирају да помогну Русији” у откривању мреже извршилаца. За њих је крив ИСКП и тачка.

Западни аналитичари (укључујући и неке домаће проамеричке) тврде да овакви терористички напади нису обичај украјинског режима који се, како тврде, „не бави тероризмом”. Међутим, заборављају на убиство Дарје Дугине, Владлена Татарског, напада на Кримски мост – што су све дела од којих се Кијев испрва ограђивао, да би напослетку признао своју одговорност. Заборављају, такође, терористичке акције руских неонациста обучених у украјинске униформе који упадају у Белгородску област и убијају цивиле, јер и они, како сматрају, пуким плаћањем пореза руској држави подржавају рат у Украјини.

Постоје овде, међутим, и неке дубље везе. Дубље и од чињенице да су терористи бежали ка Украјини, и од чињенице да Кијев није гадљив на тероризам, па чак и од оне да је председник Русије Владимир Путин у првом обраћању после покоља терористе упоредио с нацистима – што у данашњем руском дискурсу јасно указује на кога се мисли – да би у другом рекао да непосредни егзекутори јесу „радикални исламисти” – држављани Таџикистана, али да је налогодавац неко други.

Аустријски дневник Хојте објавио је два дана после напада (у понедељак, 25. марта) да је „Украјина постала транзит за исламске екстремисте који желе да неопажени уђу у ЕУ” и да је то била и пре почетка Специјалне војне операције (СВО) 2022. Наводи случај двојице Таџикистанаца и једног Чечена који су ухапшени у децембру прошле године у Немачкој и Аустрији и који су планирали да изврше нападе аутоматским оружјем и експлозивом на катедрале у Келну и Бечу. Они су – према писању листа – били повезани управо с авганистанским огранком Исламске државе. А претходно су живели у Кијеву.

Занимљивији од ове „бораније” је случај бившег највишег команданта антитерористичких снага Таџикистана, пуковника Гулмурода Салимовича Халимова, који је 2015. пребегао у ИСИС, где је постављен за министра одбране. Овај Таџикистанац (земљак четворице ухапшених због напада у Москви) био је амерички ђак, школовао се у америчким војним школама. Халимов је на месту министра рата наследио Абу Омара ел Шишанија („Шишани” на арапском значи „Чечен”, али се у овом случају радило о човеку грузијско-чеченског порекла) који је против Руса ратовао већ током рата у Грузији 2008. године.

За Омара ел Шишанија – познатог и под именом Ел Бара – веровало се да је погинуо на сиријском ратишту 2016, а „васкрсао” је у Кијеву, где се скривао пуне две године. Иако је Шишанија по потерници Москве у Кијеву ухапсио Интерпол, он никада није изручен Русији већ је отпутовао у родну Грузију и даље му се губи траг. Не би било изненађујуће да се по почетку Специјалне војне операције вратио у Украјину да се бори против омражених Руса, као што су то учинили многи његови саборци.

А ту су и „Дискорд документи” процурили из Пентагона – међу којима и извештај да је Кијев планирао нападе на руске снаге у Сирији уз помоћ тамошњих милитантних група – како је априла 2023. пренео Вашингтон пост – истих оних које су Џејк Саливен и обавештајна служба Пентагона означили као америчке савезнике у Сирији. Коначно, треба се подсетити и да је бивши начелник генералштаба САД Марк Мили – како је прошлог децембра, такође, пренео Вашингтон пост – приликом обиласка украјинских специјалаца који су сарађивали са америчким зеленим береткама, изјавио да „ниједан Рус не би смео да оде на спавање без стрепње да му грло буде пререзано усред ноћи”. „Морате отићи тамо, и створити операцију иза линија (фронта)”, додао је.

Било како било, без обзира на то да ли је ИСИС, односно ИСКП, само параван и покриће за терористе који су „радили” у корист Кијева, или су злочинци које су руске снаге безбедности ухватиле на свега 70 километара од украјинске границе заиста били припадници ове организације, остаје утисак да се канап којим су ове марионете биле везане не завршава у Авганистану, него вероватно иде даље и од Кијева. Докле све сигурно ће открити руски истражни органи, а ФСБ већ сада, сигурно не без доказа (не позивајући се на „васкрсли” Телеграм канал), тврди да иза свега стоје САД, Велика Британија и Украјина. Каква ће бити освета, не желимо ни да замишљамо.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: Tauseef Mustafa/AFP via Getty Images