ФИЛИП РОДИЋ: Болест, а није корона

Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима.

Колумнисти опозиционог таблоида Данас (епитет “таблоид” у овом случају није мој него Драгана Ђиласа) одавно су надалеко чувени по свом разузданом (ауто)шовинизму. Тај шовинизам је некад аутошовинизам, а некада је чист, прави шовинизам, блистав попут дијаманта, јер његови носиоци нису Срби, иако су грађани Србије и иако су у овој држави остварили све што имају у животу. Као да се утркују из недеље у недељу, из дана у дан, ко ће отићи даље у пљувању народа чији су део или с којим живе. Пошто њихова амбиција најчешће превазилази њихове таленте и могућности, неретко прелазе границу реалног и одлазе у чисту фантазију и безумље.

Безумље је најбоља реч којом се може описати то да један професор историје с Филозофског факултета у Београду, као што је Никола Самарџић, својим “потписом” подржи тврдњу да су Срби сами криви, односно да су заслужили ужас који их је задесио у Јасеновцу, усташкој фабрици смрти. Од једног историчара очекивало би се више него да подржи тезу да је владавина Карађорђевића, односно Срба, изазвала покољ, то јест да је Јасеновац одговор на њихову владавину. Зна ли тај историчар да је Анте Старчевић, један од зачетника усташке идеологије, човек који је кристалисао хрватску мржњу према Србима, умро 22 године пре него што су Карађорђевићи/Срби успоставили било какву “владавину” на простору на којем живе Хрвати? А мржња према Србима коју гаји део хрватског народа много је старија и од Старчевића и од његовог сарадника Еугена Кватерника.

Толико о чињеничној и логичној поткованости тврдње иза које је Самарџић стао. Она морална је још значајнија, јер знање је једно, а свест нешто сасвим другачије. Свест је оно што у суштини човека разликује од животиња. Самарџић је овим поступком много више од недостатка знања показао недостатак свести, јер како другачије назвати “мисао” да је читав један народ због поступака својих владара заслужио да буде клан и касапљен. Шта је то учинио, на пример, брутално убијени Сава Шумановић, а шта дете са Козаре? С обзиром на то да је једина константа Самарџићевог тридесетогодишњег бивствовања у јавном животу Србије шовинизам (у почетку српски, а потом антисрпски), није чудо да га је довео до савршенства оличеног у оправдавању и подржавању једног од најгорих злочина у историји човечанства. Каквог сад смисла има Самарџићева тужба против професора Милоша Ковића за повреду угледа и части када се он самоповређује много успешније него што би му то Ковић икада могао учинити?

Подједнако болесна је теза његове редакцијске колегинице Снежане Чонградин, изнета у њеној најновијој колумни, по којој власт Србије користи вирус корона да настави геноцид над несрпским становништвом, у конкретном случају над новопазарским Бошњацима. “Јасно је да они који су зарађивали новац и стицали друштвени углед преко промоције мржње и позивања на убиства, рецимо, Бошњака, у време кризе и епидемије опасног вируса, на цедилу оставе делове Србије у којима су националне мањине већинско друштво”, наводи она указујући да “вирус није могуће ухватити као ратног злочинца, казнити га и извести пред лице правде”.

“Колико год некоме досадно и глупаво звучало да се у овим тренуцима у сећање призове изјава Александра Вучића, председника Србије, из времена када је био посланик СРС Војислава Шешеља, у Скупштини Србије, да би за једног Србина требало убити 100 муслимана, може се узвратити одговором исте такве природе – досадно је и глупаво такву чињеницу ниподаштавати као важну за разумевање друштвено политичке ситуације у којој живимо, која нас је задесила”, додаје она занемарујући чињеницу да је 80 одсто оболелих у најновијем таласу епидемије у читавој Србији регистровано у Београду. Разумна теза о којој се може дискутовати је да власти јесу одговорне за поновно разбуктавање епидемије, али тврдити да власт корону користи за наставак геноцида је симптом неке озбиљне болести.

Ризикујући да и сам повредим “углед и част” професора Самарџића, запитаћу се шта ли Срби тек сада заслужују, ако се укрсте две горенаведене тврдње? Ако смо због владавине Карађорђевића, који никада никакав “геноцид” нису спроводили ни над ким, били кажњени Покољем, какав нам ужас сада прижељкују другосрбијански праведници?