Европски парламент: Украјински или каталонски могу, а српски је „провокација“

Протести због „рушења надстрешнице у Новом Саду добили су одјек и у ЕП, уједно откривши двоструке аршине европских институција и ЕУ.

Европски посланик из Словеније Владимир Пребилич је, уз упозорење „колегама“ да ће им се обратити на српском језику, на последњој овогодишњој пленарној седници покушао да упери прстом на дешавања у Србији, али га је муњевито прекинула председница Европског парламента Роберта Мецола: „Не преводе вас, морате да говорите на званичном језику ЕУ!“.

Пошто му је изрекла упозорење да „српски није званичан језик Европске уније“ и искључила микрофон, Пребилич је брзо одустао од српског и „пребацио“ се на енглески како би „скренуо пажњу на рушење надстрешнице у Новом Саду, погибију 15 невиних људи и масовне протесте против режима Александра Вучића“.

Укор, који је Пребелич зарадио од председавајућег ЕП, међутим није био довољан за хрватску посланицу Жељану Зовку (ХДЗ/ЕПП) која је, узнемирена „инцидентом“ – јер се у Европском парламенту чуло неколико речи на (лошем) српском – то називала „великом провокацијом“.
„Сматрам да је ово велика провокација. Србија није чланица Европске уније, а званични језик овде није српски“, упозорила је Зовко.

Пребилич је тим „избором желео да се поклони свим жртвама трагедије као и жртвама политичке контроле у ​​Србији“, а није заборавио да помене и извештај „Амнести интернешенела“ да српски режим користи шпијунски софтвер за контролу новинара и активиста.

На страну Пребеличев активизам којим је желео да се испрси пред словеначким бирачима на седници коју преноси трећи програм словеначког јавног сервиса, овај случај указује на забрињавајуће непријатељски однос. према српском језику у Европском парламенту, не само од стране његове председнице Мецоле, јер нема сумње да су сви преводиоци са хрватског без проблема могли да преведу пар реченица које је Пребилич изговорио на мешавини. хрватско-српског.

Тачно је да српски језик није један од 24 званична језика Европског парламента, али је тачно и да Мецола, када су се на седницама ЕП чули други језици – на пример украјински – није бранила њихову употребу, напротив. Нити је био протеста из редова хрватских или било којих других европосланика.

Током пленарних седница и седница одбора, Европски парламент обезбеђује превод само на „званичне језике“, што значи да дискриминише чак и регионалне или мањинске језике из држава чланица ЕУ, попут каталонског, баскијског, галицијског, корзиканског и других који нису аутоматски признати као службени језици ЕУ, чак и ако имају пуноправан статус на регионалном нивоу у својој земљи.

Шпанске владе (различитих политичких опција) више пута су захтевале да каталонски, башки и галицијски добију званични или полузваничан статус у институцијама ЕУ. Иако нису успели у том прегнућу, посланици ЕП изабрани из Каталоније (и повремено из Баскије и Галиције) говорили су у дворани ЕП и на својим језицима. Пошто симултани превод није био гарантован, понекад су обезбедили сопствени. И нико није протествовао, ни Мецола, ни њени претходници на истом месту.

Иако Украјина није члан ЕУ, нити је украјински један од њених 24 званичних језика, није било спорења нити када се украјински чуо међу посланичким клупама. Посланици Европског парламента тада су чак поздравили употребу незваничног језика као „гест солидарности“. А када је солидарност желео да покаже словеначки посланик из редова „Зелених“ – испоставило се да је за то изабрао „погрешан језик“. Његова акција је и у Словенији налетела на оштру осуду опозиционих партија. Пред нападима да је говором на српском осрамотио државу, Пребелич се бранио да му „није била намера да угрози словеначки језик“, а уз то је подсетио да није било „драме када су се европски посланици Украјинцима обраћали на. украјинском језику, који такође није званичан језик Уније“.

Пребелич је, како би ушао повике код куће, на крају истакао да је „у интересу Словеније да Србија постане део Европске уније“. Он је иначе службени говорник политичке групе „Зелених“ у ЕП за Србију. Не крије да га је највише изненадила и растужила реакција колегинице из Хрватске која је усред заседања узела реч како би посебно нагласила да „овде нема српског језика“.

Подсетимо, великој српској заједници у Словенији није признат статус мањине, али Србима у Хрватској јесте, па би самим тим и хрватска заступница морала да се понаша као већина других њених посланичких колега из земаља у којима се говоре и мањински језици. Дакле, морала би да толерише, ако не чак и да поздрави употребу српског, јер тим језиком говори једна од мањина у Републици Хрватској. Изабрала је, међутим, да демонстрира мржњу према свему српском, али и двоструке стандарде када је у питању употреба „незваничних“ језика на паркету Европског парламента.