Евгениј Сатановски: СВЕ ИХ ЈЕ МАЊЕ? ДОЂАВОЛА С ЊИМА!

Интернет, који све зна, додуше нетачно, известио је – позивајући се на Андреја Алексејевича Нечајева, личност заслужну и истакнуту 90-их година под Гајдаром, изузетно утицајну у економском и политичком смислу, а у модерним временима запамћену по томе што је била на председничким изборима повереник саме Ксеније Собчак (!) – да је потрошња на грађанску науку у Русији 2022. смањена за 10% и број научника у нашој земљи смањен на минимални број последњих деценија – или 340, или 320 хиљада. И ето, не спорећи ни ове цифре, ни сам осећај да је на науку и образовање (као и на медицину, стамбено-комуналне услуге, пензионере, путеве и још много тога) потребно потрошити много више него што се троши, аутор се запитао: које су то области „цивилне науке“ код нас страдале, чега је то у руској академској заједници мање? Не „уопштено“, већ по конкретним професијама?

Пре свега, није ми јасно шта је „грађанска наука“, шта све ту припада. Што се тиче егзактних наука, упућен сам. Шта су природне науке – знам. Шта је војна наука, мање-више имам представу. Са представницима свих ових категорија сам се током живота сусрео стотину или хиљаду пута, са многима се дружио и дружим, са многима сарађивао и сарађујем, неки су имали прилику да у свом раду буду корисни, налазећи ту смисао живота, али грађанска наука – шта је то? Све што нe улази у војну категорију? Или нешто друго? Јер ако се ради о политиколозима, социолозима, економистима и рецимо филозофима који су се код нас у протеклих 30 година страховито намножили, онда дођавола са свима њима. А ако ту има и теолога било ког смера и било ког степена, онда двоструко дођавола.

Не, аутор, наравно, разуме да све те гомиле дипломаца у овим угледним и старинским специјалностима, који шеткају пространствима наше државе, такође желе и да једу, и такође жуде за поштовањем и за радним местом где зими не дува из сваког ћошка, где лети клима ради исправно, где у канцеларији можете држати литературу којој у кући нема места (или супруге, свекрве и остали неодговорни укућани прете да ће је избацити заједно са њима). Осим тога, желе да иду на семинаре, да добијају грантове, учествују на симпозијумима и конференцијама – најбоље у иностранству, али у принципу може и код куће (ако је превоз удобан и хотели нису лоши, зашто онда не и по рођеној земљи путовати?). Лепо је и држати предавања студентима и надгледати постдипломце, поготово зато што су супруге све старије, а студенткиње треће године увек имају 19 година.
Коначно, видети своје мало коме занимљиво име на дебелим корицама од вештачке коже – то је права ствар. Таштина је, наравно, мана, али није смртни грех, а ко је то у академском народу лишен сујете… Неамбициозни људи не остају у науци, чак и ако то уопште није наука, већ њена имитација, чиме се и бави већина људи који припадају горе наведеним (и многим другим) професијама. У међувремену, филозофа у Русији је тушта и тма, али се Аристотел, Сократ, Сенека и Мајмонид нигде не назиру. Политиколога колико хоћеш, а јасна политика не постоји, ни спољна ни унутрашња. Економиста – сваки десети, али са економијом вечити проблеми, осим ако се, наравно, не рачуна прекогранични шверц свега што се може извести (а са оним што се може не повећати, него барем само сачувати – не иде никако).

Социологија… Па, ако је то део продаје себе моћницима, да би им у предизборној години стручно објаснио шта треба да обећају гласачу да би се вратили у загрејану фотељу или гурнули из ње конкурента, а да се притом не начепи нога вишим властима, које у случају озбиљних неспоразума могу да ти заврну шију, онда да, наравно. Такви кадрови ће код нас увек наћи посао. И не само код нас – професија „политичког технолога“ рођена је у Америци и у великој мери је формирана управо од социолога. Опет, неко становништву треба да саопшти шта оно заиста жели, куда иде држава и зашто је то добро, исправно и истинито.

Све их је мање? Ма, дођавола с њима. Можда би неко могао да поправља водовод или гради мостове и путеве. Добре мостове и путеве, а не као обично – до прве зиме. Нормално је да се пројектују градови и, страшно је рећи, села. Да се лансирају сателити – не на папиру, већ у свемир, укључујући војне сателите. Домаће дронове треба градити и уводити на свим нивоима и правцима где су потребни, а не као данас. Аутомобиле и цивилне авионе који су домаћи од првог до последњег шрафа, а не као сад – шрафцигер са руским натписима и оптимистичним причама за штампу и извештаје властима, који се по навици претварају да верују у оно што чују. И тако даље. О, да! Ту су и еколози, од којих већина не штити природу, већ брбља о енергетском преласку из нормалног у фантастично – у име „будућих генерација“. Још једна уобичајена категорија морона. Све их је мање, каже Нечајев? Па, хвала Богу. Тако земља може још и преживети…

(Телеграм канал Е. Сатановског; превео Ж. Никчевић)