Endrju Koribko: U odbranu Džej-Di Vensa

Trampova odluka da postavi novopečenog senatora Ohaja Džej-Di Vensa za svog potpredsednika uzburkala je pojedine članove zajednice alternativnih medija, koji tvrde da ovo predstavlja korak unazad za pokret MAGA (MAGA – Make America Great Again, čuveni slogan Trampovih pristalica; prim. NS). Oni ističu njegov istorijat kao američkog marinca u Iraku, investicionog kapitaliste nakon toga i, konačno, bivšeg antitrampovca – kako bi dokazali da se radi o neokonu – što, po njihovom mišljenju, potvrđuju i njegove oštre pozicije protiv Kine i Irana.

Realnost je, međutim, to da Vens nije neko čiji se svetonazor jednostavno može ukalupiti. Iskustvo marinca u Iraku pokazalo mu je, kako sam kaže, „da su me lagali, da su obećanja spoljnopolitičkog establišmenta bila potpuna šarada”. Što se njegovog perioda investicionog kapitaliste tiče, ono je dovelo do bliskog prijateljstva sa vodećim predstavnicima elite, poput Pitera Tila koji je imao ključnu ulogu u pretvaranju pojedinih igrača Silikonske doline u protivnike demokrata. Ovo bi na kraju moglo da se pokaže kao preloman faktor na izborima.

Slično tome, isto se može reći o njegovom bivšem statusu anti-trampovca (Never Trumper), koji bi mogao da bude privlačan za milione neutralnih birača koji su nekada prezirali Trampa dok nisu „popili crvenu pilulu” (referenca na scenu iz filma Matriks u kojem je crvena pilula simbol buđenja i suočavanja sa realnošću, prim. prev.) kao što on priznaje da mu se desilo, što bi moglo da mu donese ozbiljnu podršku ove kategorije birača.

Rekao je: „Govorio sam neke loše stvari o Donaldu Trampu pre 10 godina. Mogu uverljivo da zastupam svoje pozicije pred američkim narodom, posebno pred ljudima koji su možda bili skeptični prema predsedniku 2016. godine, a možda su skeptični i sada kada vide rezultate ove administracije”.

Vensovi oštri stavovi prema Kini i Iranu su očekivani. Kina je sistemski rival SAD, a Iran preti njihovoj regionalnoj hegemoniji. Bez obzira na to, ono što je govorio o Rusiji i Ukrajini dokazuje da se ne radi o ideološki motivisanom ratnom huškaču, što implicira da će pragmatično upravljati američkim nadmetanjem sa njima. Nema sumnje da je on hegemonista, ali to se i podrazumeva u miljeu iz kog potiče, a on nikada neće zaboraviti ono što je naučio o establišmentu tokom služenja u Iraku sa korpusom marinaca.
Svetonazor MAGA pokreta

Njegovo gledište jeste da bi SAD morale da budu probirljive kada se radi o spoljnim poslovima, bilo da se radi o vojnom angažmanu ili inostranoj pomoći, a zagovornik je i Trampovog plana za NATO. Ovaj plan bi doveo do „hibernacije” bloka, pošto bi evropske članice bile primoravane da pojačaju svoj angažman u obuzdavanju Rusije, dok bi se SAD ponovo preorijentisale na Aziju kako bi obuzdale Kinu. Predstavnci alternativnih medija tvrde da ovo znači da se „prodao”, ali nije realistično očekivati od vodećeg člana MAGA pokreta da ne bude jastreb prema Kini.

Na kraju krajeva, Tramp je bio ekstremno tvrd prema Narodnoj Republici Kini, što je pravdao rebalansiranjem astronomskog trgovinskog deficita koji je dostizao nekoliko stotina milijardi dolara godinu dana pre nego što je postao predsednik. Međutim, njegov problem je bio to što je bio pod prevelikim uticajem njegovog zeta Džareda Kušnera tokom svog prvog mandata, pa je pao pod uticaj neokona. No, od tada je naučio lekciju, sudeći po tome kako je navodno uvažio savet svog sina Dona mlađeg, Stiva Benona i Takera Karlsona da Vensa postavi za potpredsednika.

Tramp i Vens dele viziju preusmeravanja američkog fokusa obuzdavanja sa Rusije na Kinu, smatrajući da je potrebno sprečiti potencijalno disproporcionalnu zavisnost prve od druge, koja bi dala turbo pogon kineskoj trajektoriji ka statusu upersile, i tako i ozbiljno ugrozila SAD. Posledični sistem sino-američkog bi-multipolarizma komparativno bi pogodovao Kini jer bi joj praktično dao jednak status sa SAD na svetskoj pozornici, pa preostale dve sile (Rusija i SAD, prim. prev.) žele da izbegnu ovo ako je moguće.
Strateški interesi Rusije

Sredstvo za postizanje ovog cilja je popuštanje dela pritisaka protiv Rusije kako bi ona mogla više da se oslanja na Indiju i druge države Globalnog juga, a naročito na one iz „težišta Ume” (arapski, „uma” označava zajednicu muslimana, prim. prev.), kao izvoznih tržišta za svoje prirodne resurse, umesto da je okolnosti primoravaju da sve ulaže u uspon Kine. Iz ruske perspektive, bilo kakvo smanjenje pritiska bilo bi dobrodošlo, naročito ukoliko konačno rezultuje uvažavanjem nekih od nacionalnih bezbednosnih interesa u Evropi kroz kompromis u Ukrajini.

Preventivno izbegavanje potencijalno disproporcionalne zavisnosti od Kine takođe je važno, i to ne iz bilo kakvih političkih sinofobnih razloga, nego iz čistog pragmatizma, jer nijedna strateški autonomna država poput Rusije ne želi da zavisi od jednog jedinog partnera povodom većine svojih prihoda od izvoza. Ovo objašnjava zašto je Rusija nedavno rekalibrirala svoj azijski balans dalje od dosadašnjeg sinocentrizma, kroz Putinove posete Severnoj Koreji i Vijetnamu, kao i prijemom indijskog premijera Modija.

Analize iz prethodnih pet linkova detaljno objašnjavaju ovu strategiju, čiju je suštinu nedavno izložio i programski direktor „Valdaj kluba” Timofej Bordačev u članku „Kako je Rusija redefinisala svoju azijsku strategiju”, koji je objavljen nakon linkovanih članaka, da bi potom osvanuo na naslovnici RT. Ovaj uvid je bitan u kontekstu Trampove odluke da imenuje Vensa za potpredsednika pošto snažno signalizira da bi Rusija bila receptivna prema zamišljenoj viziji ovog dvojca za brzo okončanje ukrajinskog sukoba.
Aktivisti alternativnih medija

Uprkos sagledavanju toga kako bi ovaj posrednički rat mogao da se otrgne kontroli i pretvori u Treći svetski rat, pa tako i uvažavanju potrebe da se iznađe njegov diplomatski kraj što je pre moguće, baš onako kako je Vens obećao da će nastojati da učini, neki iz alternativnih medija i dalje nisu zadovoljni njime. Mnogi od ovih razočaranih ljudi su aktivisti u srcu, što ih čini ideolozima ideje koju podržavaju, što je u ovom slučaju opšti svetski mir sa manje američkih pritisaka protiv Kine, i naročito Irana.

Oni stoga ne mogu da odobre Vensovo postavljanje na poziciju potpredsednika usled njegovih oštrih pozicija prema dve navedene države, pa sada agituju protiv njega širenjem straha da će rasplamsati Treći svetski rat sa njima umesto sa Rusijom kako su to Bajden i njegov tim opasno blizu doveli svojim pogrešnim procenama. Oni imaju pravo na svoja gledišta, ali posmatrači bi morali da imaju na umu da su ovo ideolozi, ma kako dobronamerni bili.

Ovi ljudi namerno hiperbolišu stvari iz političkih razloga vezanih za ideje za koje se strastveno zalažu. Takođe su naivni ako su istinski mislili da Tramp neće odabrati nekoga ko deli njegov svetonazor, koji je pragmatičan prema Rusiji a konfrontacionistički prema Kini i Iranu. Moguće je podizati svest o rizicima koje bi teoretsko Vensovo predsednikovanje moglo da donese ako se nešto dogodi Trampu, bez zastrašivačkog preterivanja i njegove diskreditacije.
Raskrinkavanje prevaranata

Međutim, neki od ovih ljudi nisu iskreni povodom svojih strepnji, pošto imaju skrivene motive. Postoje oni sa jedinstvenim interpretacijama onoga što MAGA predstavlja, koseći se sa onime što ona objektivno jeste, pa su otuda veoma besni jer je Trampov odabir Vensa razbio njihova očekivanja. Posledična kognitivna disonanca objašnjava neke od njihovih razjarneih objava na društvenim mrežama, iako su ranije podržavali ovaj pokret.

Tu su i oni koji nikada zaista nisu podržavali MAGA pokret, ali su nastojali da sa istim uspostave „savez iz nužde” u pojedinim pitanjima poput onih vezanih za Kinu i Iran, pa sada namerno nastoje da diskredituju MAGA pokret iz osvete, jer im je jasno da se politike Trampa 2.0 neće uklapati u njihove poglede. Ovo naročito važi za one do sada naizgled prijateljski nastrojene MAGA strance koji sada pokušavjau da manipulišu percepcijom birača o pojedinim njima bitnim emotivnim pitanjima nakon što je Vens postao kandidat za potpredsednika.

Ovi ljudi ne mogu da glasaju na američkim izborima, ali eksploatišu društvene mreže kako bi imali predimenzioniranu ulogu u uticaju na one koji mogu, pri čemu je zajednički narativ taj da je ova odluka navodno dokazala da je Tramp izneverio MAGA pokret. Istina je međutim to da Tramp krči put za naslednika koji će nastaviti onim putem kojim je MAGA oduvek hodala na spoljnopolitičkom planu, a on podrazumeva oštar nastup prema vodećim rivalima SAD kako bi se usporio pad američke unipolarne hegemonije.
Globalna sistemska tranzicija

Ne treba sumnjati da je način na koji Tramp i Vens zamišljaju da postignu ovo najpre umanjivanjem rizika od Trećeg svetskog rata sa Rusijom, što je svakako doprinos za mir, a čovečanstvo bi se vratilo sa ivice ukoliko bude uspešno. Globalna sistemska tranzicija ka multipolarnosti u takvom je ubrzanju bez presedana od kako je otpočela ruska Specijalna vojna operacija da je obnova unipolarnog sistema iz 1990-ih sada nemoguća, što znači da je spoljna politika MAGA pokreta zaista u svojoj srži samo odgovorno upravljanje ovim momentom.

Najbolje čemu SAD sada mogu da se nadaju jeste očuvanje svoje privilegovane pozicije što je duže moguće kroz kreativne – a idealno i miroljubive – načine. Nikada više neće uživati dominaciju bez presedana iz onog posthladnoratovskog perioda, ali takođe neće postati ni tzv. „obična država” u bilo koje dogledno vreme, a kamoli raspasti se kao što su mnogi iz alternativnih medija predviđali. Administracija Tramp-Vens bila bi u celosti posvećena usporavanju tempa pada i obnovi inicijative gde god je to moguće.

Razlika između njih i tima Bajden-Haris je u tome što MAGA želi da unapredi socio-ekonomski životni standard kod kuće, dok sprečava Treći svetski rat u inostranstvu, pri čemu su demokrate manje zainteresovane za Amerikance, a više za svoje liberalno–globalističke elite, čak i po cenu Trećeg svetskog rata. Retko koji aktivista će u potpunosti biti zadovoljan bilo kojom predsedničkom administracijom, ali komparativno govoreći, Tramp-Vens je daleko bolji izbor za svetski mir nego Bajden-Haris.