Ендрју Корибко: Трампов обрт према Русији – од примирја до освете

Donald Tramp (Foto: Kevin Dietsch/Getty Images)

Фокусирајући се на два највећа увозника руских енергената, Кину и Индију, Трамп настоји да озбиљно умањи буџетске приходе Кремља. Да ли ће га потенцијално одбијање његове стратегије од стране Пекинга и Њу Делхија довести у стратешки ћорсокак?

„Велика изјава“ о Русији коју је Трамп раније најављивао испоставила се као неспретан покушај да се пронађе средина између радикалног појачавања америчког ангажмана у украјинском сукобу и потпуног повлачења из њега. Овај нови приступ обухвата три тачке: Хитно слање до 17 система „Патриот“ Украјини; већу продају оружја земљама НАТО-а које ће то оружје потом проследити Украјини; увођење секундарних санкција (царина) до 100 одсто трговинским партнерима Русије, уколико мировни споразум не буде постигнут у року од 50 дана.

Редоследом којим су поменуте, свака од ових мера има за циљ: јачање украјинске противваздушне одбране како би се успорило стално напредовање Русије на терену; помоћ Украјини да поврати део изгубљене територије; вршење притиска на Кину и Индију да натерају Русију на примирје.

Прва два циља су сама по себи јасна, при чему је други нереалан с обзиром на неуспех много снажније наоружане украјинске контраофанзиве током лета 2023. године. Трећи циљ захтева подробније објашњење.

Кина и Индија су, повећаним увозом руске нафте по сниженим ценама, одиграле улогу вентила за ублажавање притиска западних санкција према Москви, доприносећи стабилизацији рубље и тиме руске економије у целини. Иако тај увоз користи и њиховим привредама, Трамп рачуна на то да ће га наведене земље бар делимично смањити како би избегле претње секундарним санкцијама које износе 100 одсто. Он би могао направити изузетак за Европљане и Турке, који такође купују руске енергенте, под изговором да поред тога наоружавају Украјину.

Фокусирајући се на два највећа увозника руских енергената, Трамп настоји да озбиљно умањи буџетске приходе Кремља, истовремено сејући поделу унутар РИК (Русија, Индија, Кина) језгра БРИКС-а и ШОС-а, и очекујући да ће бар Кина или Индија делимично испоштовати његове захтеве. До истека рока који је поставио, он предвиђа да ће лидери тих земаља – који су дугогодишњи блиски пријатељи Путина – покушати да га наговоре на примирје које Запад жели. Ипак, врло је неизвесно да ли би они могли успети у томе.

У сваком случају, Трамп ће себе довести у дилему коју је сам створио ако једна од тих земаља не испуни његов захтев да обустави трговину с Русијом, или ако једна или обе земље то учине само делимично. Он ће тада морати или да одложи увођење обећаних секундарних санкција, или да ублажи њихов ниво.

Још једна могућност му је да „сузи“ санкције само на оне компаније које наставе трговину с Русијом. У супротном, односно у сценарију увођења секундарних санкција у пуном капацитету, могао би се суочити са озбиљним последицама, нарочито ако Кина буде та која не испоштује захтев у потпуности и којој буде морао увести назначене мере.

Трампов прелиминарни трговински споразум са Кином, који је почетком маја описао као „потпуни ресет“ у међусобним односима, могао би да пропадне, што би довело до раста цена широм САД.

Трампов покушај да „пронађе златну средину“ није само неспретан, већ би могао и озбиљно да му се обије о главу

Што се тиче Индије, у току су трговински преговори са САД који би такође могли да се уруше, што би само отворило простор за напредовање тек зачете кинеско-индијске нормализације односа, чију је позитивну тенденцију у понедељак потврдио и њихов шеф дипломатије. Сваки појединачни случај негативног одговора на Трампову иницијативу, а камоли оба (кинески и индијски) истовремено, могао би бити веома штетан по америчке интересе.

Трампов покушај да „пронађе златну средину“ стога није само неспретан, већ би могао и озбиљно да му се обије о главу, што отвара питање зашто је уопште пристао на такав потез. Изгледа да је био доведен у заблуду, верујући да ће Путин пристати на примирје које не решава основне безбедносне узроке сукоба у замену за стратешко партнерство засновано на ресурсима. Када је Путин то одбио, Трамп је то схватио лично и уобразио је како га је Путин „навукао“. Његови саветници су то искористили и лукаво га навели на ову ескалацију као једну врсту освете.

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард