Ендрју Корибко
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је руски председник Владимир Путин спреман да се састане са Доналдом Трампом како би разговарали о окончању украјинског сукоба и наставку преговора о контроли наоружања, након што је амерички лидер прошле недеље поручио елити у Давосу да такође жели преговарати о обе ствари са својим руским колегом, и то што је пре могуће.
Њихово помињање наставка преговора о контроли наоружања је значајно, с обзиром на то да ће нови START истећи у фебруару 2026. године, али је процес преговора замрзнут од 2023. Текстови који уводе у ову тему могу се пронаћи овде, овде и овде.
Укратко, глобална стратешка стабилност у великој мери зависи од равнотеже нуклеарних и пратећих снага (попут система за испоруку нуклеарног оружја) између Русије и САД, које далеко надмашују све друге земље по величини ових арсенала.
Пред крај „старог“ Хладног рата те две силе су схватиле колико је опасно производити на хиљаде нуклеарних бомби и колико су такви програми финансијски оптерећујући, те су стога пристале на делимична смањења и механизме надзора.
Ово је помогло да се ублажи њихова „безбедносна дилема“, где одбрамбени потези једне стране (попут изградње нуклеарног арсенала ради одвраћања) бивају схваћени као офанзивне намере од стране ривала (у смислу припреме за разоран први удар), што затим покреће читаву спиралу ескалације.
Међитим, безбедносна дилема између те две стране се вратила због ширења НАТО-а на исток. Потом је достигла нову опасну фазу кроз прокси рат у Украјини и може се додатно погоршати ако нови START истекне, а да не буде продужен.
Из тог разлога, Трамп је одлучио да испуни своје предизборно обећање о оживљавању преговора о денуклеаризацији са Русијом и Кином, за које је тврдио да су били на ивици успеха пре избора 2020. године. То објашњава зашто је ову тему покренуо током свог видео наступа у Давосу.
Свакако, Трамп је преувеличао шансе за постизање споразума у случају његове победе 2020. године, посебно јер Кина није била отворена за то, а Русија је захтевала (како је Песков подсетио Трампа) да и Британија и Француска смање своје нуклеарне арсенале.
Ипак, важно је ово објаснити како би се показало да обострани интерес САД и Русије за наставак преговора о контроли наоружања може убрзати мировни процес у Украјини, с обзиром на то да је Москва суспендовала те преговоре док се не постигне некакав мир, што би могло појачати жељу за узајамним компромисима.
Остаје, додуше, питање какав би облик ти преговори могли попримити, али неки од предлога на крају ове анализе (овде) и оног који је детаљније разрађен овде могли би бити у игри ако обе стране покажу политичку вољу.
Потреба за наставком преговора о контроли наоружања је хитнија него икад, не само зато што је безбедносна дилема између САД и Русије ушла у нову опасну фазу пре три године и што ће нови START ускоро истећи, већ и због развоја и распоређивања нових система наоружања, попут руских хиперсоничних „Орешника“.
Само је питање времена када ће САД и други сустићи тај развој, а с обзиром на то да ове ракете могу бити упоредиве са нуклеарним оружјем по снази, али без радијације, нова глобална трка у наоружању могла би ускоро почети.
Хиперпролиферација технологије од краја „старог“ Хладног рата значи да ова потенцијална трка у наоружању не би обухватила само САД и Русију као раније, већ би готово неизбежно укључила и све друге нуклеарне силе, као и неке ненуклеарне државе попут Ирана.
Само кроз мултилатерални споразум, са америчко-руским договором као његовом основом, могу се придобити друге кључне нуклеарне и/или „ракетне“ силе да пристану на ограничавање овог наоружања и спрече његово ширење.
У пракси, ово би могло попримити облик сагласности да Савет безбедности УН уведе санкције било којој држави која није потписница, а за коју постоје веродостојне оптужбе да развија или тајно распоређује ово наоружање, као и било којој потписници која је веродостојно оптужена да складишти више ових ракета него што је договорено.
У суштини, предлаже се нова међународна безбедносна архитектура усредсређена на спречавање ширења најсавременијег ненуклеарног наоружања, која захтева учешће свих главних актера.
Ипак, пред нама је још дуг пут пре него што се нешто слично горенаведеном договори, укључујући осетљиве детаље механизама надзора, али у интересу је свих одговорних нуклеарних и ракетних сила да до овога дође.
Средство за постизање тог циља је брзо окончање украјинског конфликта кроз серију прагматичних узајамних компромиса, како би америчко-руски центар глобалног стратешког безбедносног система затим могао да започне рад на ограничењу наоружања.