Ендрју Корибко: Капитулација ЕУ пред Трампом

@ standard.rs

Коначан исход приче око царина је тај да се Европска унија суштински подредила Вашингтону, као највећа вазална државна заједница у историји. Царине од 15 одсто смањиће производњу и добит у ЕУ и додатно повећати вероватноћу рецесије на континенту.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен постигла је оквирни споразум са америчким председником Трампом, по коме ће Европска унија плаћати царину од 15 одсто на извоз у САД. Додатна обавеза из споразума каже да ће Европа морати да купи америчке енергенте у вредности од 750 милијарди долара и уложи 600 милијарди долара у америчку привреду, од чега ће део бити намењен војним набавкама.

Царине Сједињених Америчких Држава на извоз челика и алуминијума из Европске уније остаће на нивоу од 50 процената, док се ЕУ обавезала да уопште не уводи царине на америчку робу. Алтернатива овом неравноправном договору била је увођење најављених Трампових царина од 30 одсто првог августа.

Макроекономска снага ЕУ знатно је ослабљена током претходне три и по године. То је последица анти-руских санкција које је увела у знак солидарности са Сједињеним Америчким Државама, према доскорашњем најповољнијем и најпоузданијем снабдевачу енергијом.

ЕУ се, стога, већ налазила у доста неповољној позицији у било каквом потенцијалном трговинском рату. Њен неуспех да постигне добар трговински споразум са Кином од Трамповог повратка на власт – што је постало очигледно током њиховог последњег самита крајем прошле седмице – учинио је исход преговора са САД практично унапред одређеним.

Коначан исход приче је тај да се Европска унија суштински подредила САД-у као највећа вазална заједница у историји. Царине од 15 одсто смањиће производњу и добит у ЕУ, чиме се повећава вероватноћа рецесије.

Обавеза блока да купује скупљу енергију из САД постаће још тежа у случају рецесије. Слично томе, обећање да ће куповати више америчког оружја поткопава план „Поновног наоружавања Европе“ (ReArm Europe Plan), при чему заједнички ефекат свих наведених уступака додатно умањује ионако ослабљени суверенитет Европске уније у корист Вашингтона.

Овај исход може охрабрити Сједињене Америчке Државе да у текућим трговинским преговорима са другим земљама захтевају још повољније услове за себе. На северноамеричком фронту, на пример, Трамп намерава да поново учврсти хегемонију САД над Канадом и Мексиком и то економским средствима, што би му могло омогућити лакше ширење концепта „Тврђаве Америке“ (Fortress America) ка југу.

Ако успе да потчини Бразил, све од те државе до Мексика ће се природно ускладити са истом политиком. Ова серија споразума, укључујући и прошлонедељни договор са Јапаном, додатно би ојачала Трампову позицију у односима са Кином и Индијом.

У идеалном случају, Трамп се нада да ће поновити своје успехе са Јапаном и Европом и у односу на та два азијска стуба БРИКС-а, која заједно представљају око трећину човечанства. Међутим, питање је да ли ће у томе и успети.

Макроекономска снага ЕУ знатно је ослабљена током претходне три и по године као последица анти-руских санкција

Највећа Трампова шанса да их принуди на слично неравноправне аранжмане јесте да постави Сједињене Државе у што повољнији геоекономски положај током преговора. Зато је и кључно да брзо изгради „Тврђаву Америку“ кроз серију трговинских споразума и потом докаже да његове претње царинама нису пуки блефови.

Као што је објашњено у једној ранијој анализи, управо та варијабла – заједно са кисинџеровском политиком триангулације коју спроводе САД – најзначајније ће утицати на будућност њихових трговинских преговора. Уколико не успе, Трамп можда и неће увести стопостотне царине Кини и/или Индији, али се одређени степен царинских мера ипак може очекивати. Са Јапаном, Европском унијом и вероватно „Тврђавом Америком“ на својој страни, Сједињене Државе би могле бити заштићене од неких негативних последица.

Велика стратешка важност чињенице да се Европска унија подредила САД-у као највећа вазална државна заједница у историји огледа се у томе што то Америку поставља на пут обнављања њихове униполарне хегемоније кроз низ узастопних трговинских споразума, при чему је велика вероватноћа да ће се најпре усмерити ка америчком континенту, пре него што коначно преузму азијско тржиште.

Нема гаранције да ће Сједињене Државе успети, а низ неравноправних трговинских споразума са главним економијама вратио би само делимичну униполарност под вођством САД. Ипак, Трампови потези представљају могућу егзистенцијалну претњу мултиполарности.

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард