Ендрју Корибко: Да ли је најава избора у Украјини уједно и најава краја рата?

Вашинтон је подржао идеју о изборима у Украјини. Међутим украјински закон прописује да се избори не могу одржавати током ванредног стања, а оно неће бити укинуто без прекида ватре. У томе је срж проблема, али и он може бити превазиђен
Трампов специјални изасланик САД за Украјину и Русију, Кит Келог, изјавио је за Ројтерс да би желео да украјински председник Зеленски одржи парламентарне и председничке изборе, иако извори тог медија у Кијеву тврде да Вашингтон још увек није званично упутио такав захтев (амбасада Украјине у САД је накнадно потврдила спремност Украјине да размотри одржавање избора; прим. НС).

Украјински закон прописује да се избори не могу одржавати током ванредног стања, што значи да је прво неопходно његово укидање. Међутим, то се неће догодити без прекида ватре, у чему и јесте срж проблема, јер су руски услови за примирје и даље неприхватљиви за Украјину.

Руски председник Владимир Путин прошлог јуна је саопштио да ће Москва обуставити непријатељства тек након што се Украјина повуче са целе територије коју Русија сматра својом и прогласи да више не жели прикључење НАТО-у.

Преговори би могли да се наставе одмах након тога, али је Путин прецизирао да би морали да се воде са председником парламента уместо са Зеленским, чији је законски мандат, према његовом тумачењу украјинског Устава, истекао крајем маја. Он је потом прошле недеље поновио овај став, али са једним додатним заокретом.

Према Путину, Зеленски би и даље могао да учествује у преговорима, али не би имао овлашћење да потпише било шта. Ова реакција руског председника је уследила након изјаве Зеленског да се забрана преговора са Русијом из октобра 2022. односи на све осим на њега. Украјински председник је потом, током викенда (отприлике у исто време када је Келог дао интервју за Ројтерс) навео да је заинтересован за наставак преговора са Русијом, али не верује да Москва жели прекид ватре.

Трампова стратегија
На све наведено треба додати и изјаве новог америчког председника Трампа, који је навео следеће: „Водимо веома озбиљне разговоре (са Русијом) о том рату, покушавајући да га окончамо.“ Али додао је да још није разговарао са Путином на ову тему, имплицирајући тако да се разговори одвијају само на нивоу амбасада. Руски заменик министра спољних послова Сергеј Рибаков истог дана је потврдио да „нема напретка“ у организовању предстојећег разговора два лидера.

Ипак, њихов разговор, који ће се неминовно десити, сигурно ће се тицати прекида ватре, а посебно компромиса коме Трамп жели да посредује. То би могло значити да ће он Путину предложити следеће:

Да се Украјина повуче из Курска и Донбаса (при чему је Донбас у средишту територијалног спора са Русијом), али да задржи позиције свуда другде;
ниједна страна не повлачи своје територијалне захтеве према другој;
примена приступа „штапа и шаргарепе“ како би се осигурало поштовање прекида ватре;
Украјина потом одржава наредне изборе;
нова влада по преузимању функције улази у мировне преговоре са Русијом.
Украјина се на све ово може присилити претњом да ће им бити обустављена војна помоћ, док претње максималним распоређивањем такве помоћи Украјини уз наметање максималних секундарних санкција најважнијим енергетским клијентима Русије (Кини и Индији) такође могу приморати Русију да се уздржи.

Као уступак Русији, која је стално напредовала у последње две године, САД би могле пристати да демилитаризују регион „транс-Дњепра“ и да ставе исти под контролу миротвораца који нису са Запада. Тај предлог чини један од бројних који су анализирани овде и детаљно разрађени овде.

Његова пуна имплементација, или нека варијација тога, могла би на крају бити кључна у погледу тога да се Русија натера да прихвати прекид ватре без да Украјина прво у потпуности испуни услове које је Путин изнео прошлог јуна у вези са повлачењем са целе територије коју Русија сматра својом. Трампови преговарачи би, стога, требали озбиљно да размотре овај предлог.

Ако успеју да натерају Украјину и Русију да се сагласе око прекида ватре, претходно споменуте претње могле би остати као „штапови“ за подстицање поштовања договора, док би „шаргарепе“ могле укључивати више помоћи за реконструкцију Украјине и постепено ублажавање санкција Русији, чиме би се повећале шансе да прекид ватре буде одржан.

Један од уступака за руску сагласност могао би бити и то да САД чак пристану и да дозволе ЕУ да обнови увоз гаса из Русије путем преосталог неоштећеног дела Северног тока и/или преко Украјине, ако се Кијев са тиме сагласи.

Што се тиче наредног корака у овом процесу (избора, прим. прев.), Сједињене Државе би можда више волеле да се Зеленски уопште не кандидује; у супротном, могле би подржати једног од његових потенцијалних противника као део „постепене транзиције лидерства“ ради олакшавања мировног споразума, заснованог на Путиновој жељи да га „уклони с пута“.

Између хипотетичког прекида ватре и наредних избора у Украјини, Зеленски би и даље могао учествовати у преговорима, али Русија му не би дозволила да потпише било шта, па би он учествовао у њима из сопствених политичких разлога.

Испуњење циљева
У сваком случају, правне промене које су зацртане руским циљевима, у смислу уставне неутралности Украјине и „денацификације“ њеног друштва, могу се реализовати тек након што избори легитимишу нови парламент, који би затим морао да их донесе под притиском Америке (додуше, други циљ можда само делимично).

Томе мора претходити смањење величине оружаних снага као делимично испуњење руских циљева демилитаризације и као мера за изградњу поверења. Ипак, захтеви Русије из пролећа 2022. можда неће бити у потпуности испуњени.

Трампов план да посредује у прекиду ватре између Украјине и Русије углавном зависи од сагласности Русије (пошто се Украјина може много лакше присилити), што подразумева прагматичне компромисе који задовољавају неке од Путинових захтева за прекид ватре изнете прошлог јуна.

Ово би могло попримити облик приморавања Украјине да се повуче из Донбаса, озбиљног разматрања формирања демилитаризованог региона „Транс-Дњепра“ под контролом миротвораца који нису са Запада и обећања постепеног ублажавања санкција Русији.

Путин би могао да пристане на ове услове ако буду праћени претњама распоређивањем максималне војне помоћи Украјини, уз наметање максималних секундарних санкција најважнијим енергетским клијентима Русије (Кини и Индији).

Путин је континуирано доказивао своју склоност за избегавање ескалације, што је посебно потврђено прошлог новембра кроз употребу руских хиперсоничних ракета Орешник за ескалацију ради деескалације у односима са САД. Са друге стране, значајан део буџетских прихода Русије зависан је од енергетских увоза из Азије.

Ови фактори раде у корист Трампа ако предложи поменуте услове за прекид ватре, заједно са претњама последицама у случају да Путин одбије те услове.

Пут до мира ће вероватно бити започет прекидом ватре, који ће захтевати неке територијалне уступке од Украјине како би Русија пристала на компромис у вези са Путиновим захтевима. Након тога, могу се одржати нови избори како би се легитимизовали мировни преговори. Ово је најреалистичнији сценарио за дипломатско окончање конфликта.