
Није било човјека који пјева и зло не мисли као што је био Халид Бешлић. Није се родио човјек, да ја знам, који је тако отјелотворио људску доброту кроз стихове, учинио је доступном сваком коме је пружио руку.
У вријеме када је важније бити познат него добар Халид је доказао својим животом и пјесмом управо обрнуто: не знам чиме га је мајка хранила па је тако успјешно опјевао љубав, своје окружење, себи драге особе, али сам у сваком сусрету деведесетих година осјетио искрену срдачност чија магнетна сила дјелује и данас када у небеским таласима одјекују рефрени који се на земљи пјевају у славу Халида Бешлића.