Емило Лабудовић: Цетиње у раљама зла
Цетиње је коначно избрисало и последњу разлику са Загребом. Авет фашизма, црне сјенке црнокошуљашких година, које су породиле Јасеновац, Стару Градишку, Јастребарско, Керестинац, јаме у Јадовну… нашле су свој идеолошки одјек у црногорској престоници. Чувена и злокобна парола да је „забрањено за псе и Србе“ чврсто је засјела на белведерско стијење, последњу брањену границу „часне, сојске и чојске Црне Горе“!!! Предсједник Скупштине Црне Горе, Андрија Мандић, проглашен је „personom non grata“ у граду под Орловим кршем. Таман као и у Загребу. У међувремену, Стипе Месић је још увијек почасни грађанин Подгорице?!
Цетиње се тако показало као држава у држави, са оним Ђурашковићем као поглавником, и оним Хутером као доглавником (кућа му га даје!).
Није ово први пут да „јуначко“ Цетиње, Град херој, колико до јуче Пијемонт Српства, истура своја још јуначкија прса да се одбрани од Срба. И то не од Срба из Пржогрњаца Доњих већ од Срба са сред Црне Горе. Али, ако је та „одбрана“ све до сада била у форми псовки, ружења, каменица, сузавца, данас је озакоњена званичним актом Скупштине пријестонице (намјерно је пишем малим јер част за велико слово одавно је изгубила). Остало је једино недоречено чиме ће и којим то средствима Андрија Мандић бити спријечен да дође на мјесто које му је, као и свима прије њега, „резервисао“ још Шако Петровић.
Андрија Мандић није и неће бити на губитку. Као што ништа не губи што није у прилици да прошета Илицом, неће бити ни у људском, патриотском и било којем другом губитку ако и не стигне на Обилића пољану. На губитку је само Црна Гора, али држава која је изгубила себе нема шта више да изгуби.
Залудња је работа трошити ријечи на покушај објашњења овог потеза и фашистичко – шовинистичког лудила у које све дубље тоне Црна Гора. То је чак превелик залогај и за психијатре свјетског гласа. Али је зато још из свемира видљиво да је ова одлука корак даље од здравог разума и озбиљне државне политике, и корак ближе ескалацији и продубљивању подјела које нас воде у амбис братоубилаштва.
Ко не види шта нам пријети, испале му.
