ЕМИЛ ВЛАЈКИ: Исламизација српских земаља

Прије пар дана, Уставни суд БиХ доњео је одлуку о поништавању изборних резултата недавно одржаног референдума о прослави дана Републике Српске који се традиционално одржава сваког деветог јануара након 1992.године. Има пуно гњевних коментара око тога како је то још једна срамна одлука Уставног суда од девет чланова гдје тројица странаца и два Бошњака/муслимана редовито надгласавају Хрвате и Србе стварајући „миц по миц“ унитарну бошњачку државу.

Али се, суштински гледано, ради о једном темељитијем злочиначком процесу уништавања свега што је српско од здружених снага САД и организираних екстремиста политичког ислама. Њихов „свети рат“ против Срба би се могао окарактеризирати као америчко исламски џихад. Ево најмаркантнијих примјера тог антисрпског процеса.

У БиХ се укида српски народ

У Босни и Херцеговини, рат против Срба од стране здружених снага Хрвата и Муслимана почео је 1992., а чему је снажно асистирала Америка опскрбљујући Муслимане новцем, оружјем и уводећи у БиХ муџахедине који су играли фудбал са одјећеним српским главама. Након Дејтонског споразума, у којем фигурира Високи представник „који је правни тумач свеколиког права у БиХ“ и оснажен Бонским, неуставним, овлаштењима, те, касније, Судом и Тужилаштвом БиХ, прогон Срба се несмиљено наставља. Српској се одузимају, у корист Бошњака/муслимана уставне надлежности (преко осамдесет), смјењују се демократски изабрани српски представници, малтретирају православни свећеници и слично.

Од стране Уставног суда, укидају се симболи Српске: застава, грб и химна, а сада и дан РС-а. Сасвим је сигурно да ће се ова пракса Суда наставити. Власти Српске ће то игнорирати те, „ако Трамп то не заустави“ (уобичајене српске илузије), коначно че интервенирати НАТО трупе „како би осигурале правни поредак БиХ“, наравно, у корист унитарне државе којом ће владати исламизиране политичке, бошњачке елите. Дакако, у складу са шеријатским законом.

Један дио тих елита се сасвим отворено фашизирао славећи нацизам и своје учеснике унутар тог злочиначког покрета. Ево пар примјера.

Хусеин ефендија Ђозо је био СС официр, ханџаровац. Недавно су његови лик и дјело поново актуализирани након што се један број родитеља из Горажда анонимно пожалио да тешко подносе што им дјеца иду у школу која носи назив по том хаупстурмфуехреру. Интернет су преплавиле његове фотографије у СС униформи са пријатељима фашистима, какав је, нпр., Миле Будак или јерусалимски муфтија Мохамед Амин ал-Хусеини.

Власник некадашњег часописа „Освит“ био је усташки логорник Хасан Хаџиосмановић. гдје је, рецимо, објавио интервју с јерусалимским муфтијом Ел-Хусеином о формирању Ханџар дивизије, у којем се, дакако, о њој говорило с усхићењем. О таквој се особи у данашњем муслиманском Сарајеву говори као о антифашисти!

Мустафа Бусулаџић је радио и као новинар у фашистичком Риму на радију као спикер за хрватски језик, а таква мјеста нису могла добити антифашисти јер је владала политичка селекција подобних. Данас Мустафа Бусулаџић има улицу у Сарајеву.

Или, страдања Јевреја се понекад у сарајевској штампи и електронским медијима минимизирају и исмијава. У листу исламистичких организација „Саф“, кога предводе два официра Одреда ел муџахедин, као и на порталу „Бошњаци Нет“, објављен је ауторски рад религиозног фанатика и фундменталисте Фатмира Алиспахића из Тузле, под насловом „Маркетинг трагедије“ у коме се наводи: „…да су “гасне коморе” направлјене за туристе који обилазе Аушвиц и да нико није пронашао хемијске трагове гасова за масовну егзекуцију у њима. Аушвиц је лажна изложба и климава туристичка замка”.

Рецимо и слиједеће, за што постоје многе индикације. Тако Џевад Галијашевић, који је један од најистакнутијих антитерористичких бораца у свијету, наводи слиједеће, на чињеницама засновано, увјерење.

„Муслимански дио бошњачко-хрватске Федерације Босне и Херцеговине је терористичка база у којој се терористи финансирају, социјално издржавају, у којима се припремају и пролазе борбене и неборбене обуке, из којих организују терористичке акције у Паризу (Шарли Ебдо и Батаклан) и Бриселу; врше логистичку подршку и наоружавање свих исламистичких и терористичких групација у Европи.“

„Из ових кампова одлазе на ратишта у Сирију, Ирак, Авганистан, Либију и Јемен. Преко 64 класична терористичка кампа, антиуставна населја названа вјерским еуфемизмом „параџемати“ и 400 бораца који су преко ових кампова и из њих, директно, отишли на Блиски и Средњи исток ратовати за идеје и организације Ал каиде и Исламске државе. О томе је у Сједињеним Америчким државама објавила своја запажања и сазнања Лесли С. Лебл, савјетница Команданта мировних снага у БиХ, под насловом „Исламизам и безбједност“, објавлјену од стране најважнијих безбједносних института, академија и организација.“

И тако, да не дуљимо. Уставни суд БиХ је ПОНИШТИО резултате референдума у Републици Српској чији су грађани, огромном већином, рекли НЕ укидању њиховог Дана Републике. Поништити изражену вољу народа, у овом случају српског, значи, симболички, поништити и сам народ, а САД и екстремно исламизиране бошњачке/муслиманске елите то удружено раде већ пуне двије деценије.

У Србији се укида држава

Од пада Милошевића, све су владе у Србији биле у служби Запада, посебно САД. Све су знале да ће Албанци Косово прогласити независном државом и све су радиле на томе да се то оствари, мада су у јавности говориле супротно. Оне су, дакле, свјесно обогаљиле властиту државу у име „уласка у Европу“.

Али „Република Косова“ није једини проблем Србије. Запад, у сваком тренутку, може покренути низ политички неуралгичних точака. Примјери.

Санџак (Рашка) је практично за Србију изгубљен. Тамо су Бошњаци у већини, добро су политички организирани и поигравају се са србијанским властима приказујући се, час као екстремисти који траже од Србије час независност, час као умјерењаци, аутономију.

Као и некада на Космету, купују се српске земље, а Србима се утјерује страх у кости тамо гдје су Бошњаци у већини. Улицама Новог Пазара парадирају војнички оформљене чете, за сада без оружја.

У односу на иноземство, баш као некада на Космету, Бошњаци се приказују као жртве „српске репресије“. Бошњачко национално вијеће, на чијем је челу Угљанин, усвојило је одлуку о положају Бошњака у Србији, којом тражи од Савјета безбједности Уједињених нација да у Санџаку обезбиједе међународне снаге „како би се спријечили конфликти и заштитили Бошњаци од терора, репресије и асимилације“.

Бошњачко национално веће тражи и да Европска унија, Савет Европе и ОЕБС „хитно успоставе своје посебне посматрачке мисије за северни део Санџака, који се налази под управом Србије“.

Петина младих муслимана у Санџаку нема ништа против верског насиља, док свака десета млада особа показује да јој не смета чак ни екстремизам уколико се тиме брани вера, резултати су истраживање Хелсиншког одбора за људска права.

Што да кажемо о Бујановцу и Прешеву којима владају Албанци који не крију своје сепаратистичке намјере, оворено славе, као своје, празнике и симболе државе Албаније.

Тако, уз пригодну свечаност, предсједник ‘Националног савјета Албанаца’ Јонуз Муслиу је албанску заставу истакао на згради у којој се налази ова институција.

Муслиу је рекао да овај дан обиљежавају Албанци без обзира на то гдје живе али да је у Србији забрањено истицање албанске заставе.

„Ми смо раније слободно истицали заставу а забране су почеле у вријеме Милошевића”, рекао је Муслиу.

„Ми овдје живимо, нисмо пали с неба и имамо право да обиљежавамо празник свих Албанаца“, додао је. Истовремено, стотине младих Албанаца окупило се тог дана у центру Прешева са заставама Албаније, обиљежавајући на тај начин Дан заставе. Албанске заставе су окачене и на бројним приватним кућама.

Предсједник Албаније Бујар Нишани сматра да Албанци са југа Србије нису остварили стандарде живота које заслужују и да је њихов положај неприхватљив. Нишани наводи да је „данашњи положај Албанаца у Прешевској долини неприхватљив са становишта економског нивоа, развијености инфраструктуре, могућности образовања и социјалног и друштвеног развоја који су испод нивоа који уживају остали грађани Србије“.

Агон Ислами, уредник портала на албанском језику Лугина-Лајм или Вијести из Долине (прешевске), каже да су тамошњи грађани жртва релације Београд-Приштина те да је Прешевска долина, заправо, Појас Газе на Балкану!!!

Могло би се доста тога рећи о стању Војводини, о захтијевима тамошњих Хрвата и Мађара, За сада је ситуација (наново) консолидирана. И бит ће све дотле док то америчка администрација не одреди. А она ствари планира за једну и више деценија унапријед.

И то никакав Трамп не може измјенити. Не може, нажалост, измијенити ни квислиншку подложност владајућих елита те хуманитарних и невладиних организација од којих једни, „у име Европе“, крчме, а други мрзе и продају Републику Србију.

Боже правде!

Тагови: Емил Влајки, Исламизација