Прво, иако је све изгледало исто као и много пута прије тога, није било исто. У његовом се дискурсу појавила једна димензија која до сада није провејавала. Осјетила се немоћ. Што је више говорио, немоћ се све више истицала.

Дакако, радило се о догађајима у Македонији. Изгледа, да је по први пут схватио, да је тетошење њега са Запада, поготово од стране Њемачке, било лажно. Да је он у очимаВашингтона, Брисела и Берлина тек потрошна личност, самозадовољан клаун којег је лако превести жедног преко воде. И као да је схватио, да стварање Велике Албаније није само реторичко питање, и да након албанизације Македоније, долази на ред наставак албанизације Србије.

У очају, већ се по други пожалио ријечима: „Не брине ме толико то што Албанци раде, него због чега Запад шути!“ Наивност те реченице изазвала је у мени дубоку емпатију спрам њега, а и подсјетило ме је на једног другог државника од којег сам чуо суштински исту ствар.

2005. године, био сам три мјесеца савјетник Милошевића док је био у затвору у Хагу. Причали смо, наравно, о многим стварима, а посебно ме је занимало како он није предвидио да ће Хрвати, кад-тад, заузети Kнинску Kрајину, без обзира на међународне гаранције да се то неће десити.

Наивност његовог одговора ме је запрепастила.

-Емиле, рекао је, трупе УН су стајале између Хрвата и Срба.

-Па како нисте схватили да су те трупе намјерно биле тамо постављене како би омогућиле да се Хрвати добро наоружају и док не буду били кадри да војно изведу операцију, како говоре, ослобађања тог простора (операција ‘Олуја’)? Kако нисте схватили, Ви као искусан политичар, да је улога трупа УН била управо супротна ономе у што сте вјеровали?

-Не знам, вјеровао сам Америци.

Милошевић је вјеровао Америци, а Вучић Њемачкој. И обојица су се преварила. Сутра, ако Запад успије албанизирати Македонију, САСВИМ ЈЕ СИГУРНО да ће, након тога на ред доћи Прешевска долина и Санџак.

Уствари, због тога и пишем овај текст.

Синоћ, у свом одговору новинарима, Вучић је рекао нешто што није смио ни помислити, а некмоли рећи. Рекао је да оно што се догађа у Македонији, да је то унутрашња ствар Македоније, и да се то не тиче Србије!?

Зар му није било доста великоалбанских антисрпских поклича и „шутње“ (читај: одобравање) Запада у вези тога? Зар итко нормалан може помислити да ће се све зауставити након пада (пођеле) Македоније?

Другим ријечима, у овом часу, најважнија ствар за Србију је да се Македонија не албанизира и ту Србија мора одиграти одлучујућу улогу. Сјетимо се Аншлуса Аустрије и Чехословачке. Што се више узмицало пред Хитлеровом Њемачком, она је постајала све незајажљивија.  Нема више мјеста за одступање и „миротворство“!

Ово што пишем, није само ствар Вучића, него читавог српског политичког естаблишмента. Понављам, албанизација Македоније је увод у албанизацију Србије. Позиција и опозиција треба под хитно да се састану, да се уједине и да кажу: НЕ „међународној заједници“ и њеној подмуклој игри. Ако Запад на то не пристане и настави саидиотизацијом Србије и албанизацијом балканских простора, онда је јасно што треба учинити. И то, без оклијевања.

Боже правде!