Елена Кондратјева Салгеро: КАКО СЕ ШТИТЕ МИЛОРДИ

Према свим званичним подацима, у савременој Француској Републици црква је категорички одвојена од државе, а образовање од идеологије. Ако свештеник дође у обичну државну школу и покуша да разговара са ученицима о спасењу душе и закону Божијем, одмах ће бити прихваћен испод лактова и приморан да даје објашњења у најближој полицијској станици.

Идеологија је безличнија наука, па стога није одмах препознатљива: идеолог хода около без мантије и других видљивих атрибута свог посла, што му омогућава да слободно продире свуда где је његово присуство званично забрањено, али се охрабрује и убрзо даје опипљиве резултате.
Узимамо широко распрострањен (наизглед) аксиом: било каква индоктринација студената, школараца, гимназијалаца и студената је неприхватљива. Упоређујемо га са конкретним доказима. „Слике са изложбе“.

Помодни париски лицеј. Матурски разреди се окупљају на „општеобразовну конференцију”, током које ће бити одржан састанак са амбасадором једне од европских земаља. Амбасадор ће лицејцима причати о свом раду, његовим специфичностима, његовим радостима, потешкоћама и перспективама. Одлична иницијатива, осмишљена да младе људе инспирише на будућа занимања и достигнућа у одабраном координатном систему.
Долази им амбасадор Чешке Републике, нагиње се над микрофоном мале катедре огромног амфитеатра и, не подижући поглед на тинејџере који се досађују, почиње да рецитује одавно познати сиже. Русија је земља агресор, каже амбасадор. Русија је увек имала и имаће империјалне амбиције, и стога је немогуће имати посла са Русијом и преговарати на добар начин.

„Сад је Русија напала Украјину, која се храбро борила раме уз раме са целом Европом против фашизма, док је Русија слала своје грађане да труну у Стаљиновим логорима“, каже амбасадор. Цео свет мора учинити све да помогне Украјини да коначно и неповратно порази и искорени Русију. За то нису важни само тенкови, већ и потпуна дискредитација руске културе, која је човечанству нанела толико зла да је то страшно и изговорити, каже амбасадор.

Амбасадор говори тихо, дуго и неразговетно. Као да отаљава досадну, али обавезну лекцију, клонувши, у ишчекивању скорог краја ове егзекуције. Амбасадорове очи нервозно лете по угловима. Осећа се да је амбасадору неподношљиво и да га снажно вуче слобода. У задњим редовима амфитеатра сви већ дуго седе са слушалицама, заузети својом забавом, буљећи у телефоне. У предњим, тупо зуре у празно и зевају. Амбасадора, очигледно, уопште није брига коме је и зашто намењен његов говор, па још неко време и даље мрмља цео списак из серије „Помозимо Украјини, слава херојима, вечна срамота Русији“. Тачно толико дуго и убедљиво да његов говор не би личио на изговор, по налогу странке и владе. О свом дипломатском раду и страственим исцрпљивањима међународних односа амбасадор не говори ни реч.

Лицејци сазвани на конференцију принуђени су да одатле изнесу једину неоспорну чињеницу: шта год да студирају, главно је помоћи Украјини да уништи Русију. Завршни апел публици – која питања бисте поставили амбасадору, у вези са његовом дивном професијом, даје знак за опште једнодушно олакшање: нема питања, пробуђени и извучених слушалица, приметно су ведрији и почињу журно да се крећу ка излазу. У првом реду оних који журе је сам амбасадор.

Следећа слика, уље на платну, случајно и насумично, један од познатих француских универзитета, Факултет за међународне односе. Трећи курс. Програм обуке на сајту универзитета гарантује „солидан ниво аналитике и критике међународне политике“ ©. Списак дисциплина предложених за изучавање у којима ће студенти морати да полажу испите да би потврдили будућу диплому:
– Увод у родне студије,
– Социологија и етничка припадност,
– Политика и религија,
– Пост-колонијалне студије,
– Џендер, сексуалност и савремена борба.

Ако је ваша будућа професија везана за међународне односе и желите да у томе успете, коју од следећих специјализација бисте изабрали?

Следећа слика: француски лицеј, програм енглеског језика за ученике од 15–16 година, задатак: „опишите долазак ваших предака миграната у Француску”. Студенти се подстичу да пажљиво прегледају породичне историје, тражећи најмање једног обавезног мигрантског претка који је стигао у земљу из било ког другог дела света.

Студенти су категорички суочени са чињеницом да у почетку уопште не могу бити „аутохтони становници” ниједне земље, јер је бар један од њихових предака морао да напусти једну територију да би стигао на другу. Концепт „земље“, као такав, неумољиво бледи и брише се пред налетом анонимног значења „територија“.

У учионици виси постер са слоганом „Сви су мигранти!“. На плакату, испод заставе Европске уније, мушкарац са торбом испод руке, слободном руком грли жену умотану у дуге шалове, са бебом, такође умотаном у врећицу. Сво троје гледају путоказ са стрелицама не само на четири, већ на свих 404 стране света. Значење поруке је: сви смо ми мигранти и имамо право да мигрирамо кад год желимо и где год желимо.
Ученицима који тврде да су им сви преци, до ентог колена, били Французи, а чак ни прапрадедови нису бележили друге претке, наставници стиснутих усана објашњавају да се ради о „шовинистичком гледишту”, што имплицира латентну ксенофобију и отворени расизам.

Морамо признати да је нова инспекција „пролетерског порекла”, која се не разликује много од добро познатих и давно заборављених раних совјетских времена, успешно заменила застареле вицеве о поукама из закона Божијег, кад дечак приговара свештенику који је управо причао о стварању света:

– А мој тата каже да смо потомци мајмуна!

– Дечко, запамти, школу не занимају твоји породични послови…

Од сада, ако међу својим прецима не напабирчиш пар миграната, аутоматски ћеш бити уписан у ксенофобе. И сви твоји приговори биће протумачени као расистички и класификовани као подривање јединства Европске уније.

Још школа и још сличица. Француски колеџ, у централном региону. Ученици од 12–13 година. Час историје и географије (у Француској, обе ове дисциплине често предаје један наставник, комбинујући пријатно са корисним). Задатак, дословно: „описати патњу Африканца којег су Европљани ухватили и продали у ропство да ради на плантажама Антилских острва“.

Проучавање историје ропства у Француској данас уопште не предвиђа разјашњење етничке припадности првих трговаца робљем. То би умногоме покварило концепт безусловне и доживотне кривице Европљана, у коју се ни у ком случају не може сумњати, упркос енциклопедијским подацима. Ове незгодне податке школски програми једноставно по-краљевски, тачније „по-плантаторски“, категорички игноришу, а педантни ђаци који пузе по још неисправљеним речницима оштро су узнемирени истим повицима: дечко, запамти, школа није заинтересована за шовинистичке, расистичке и ксенофобичне интерпретације које подстичу међунационалну мржњу. И никад се више не усуђуј да кажеш да су први трговци робљем били Арапи!

У истој тој историјско-географској „номинацији“, све снажније се појављују и идеолошки агенти и браниоци „зелене планете“. У другом француском лицеју, наставник историје-географије посвећује читаве лекције објашњавању зашто испуштање воде у тоалет није еколошко, није етичко и зашто је просто неправедно у односу на воду, чија се чистоћа не може упоредити ни са чим. Сваки одговоран грађанин, каже предавач, мора да одбије да избаци сопствене отпадне материје и да пређе на „суви закон” у свом тоалету, уз пиљевине и канте. На провокативна питања о даљем одлагању производа са пиљевином у канти, предавач позива родитеље у школу и срамоти их, због еколошке неодговорности, заједно са подривањем темеља Европске уније.

Други лицеј, други регион. Ученици од 16–17 година. Дисциплина – „политичке науке“. Без изузетка, све десничарске конзервативне партије у Француској, Италији, Шведској, Пољској, Мађарској и Немачкој представљене су под једном ознаком – „ултрадесничарске неофашистичке формације у Европи“. Све оно што није „лево“, макар и у центру, макар и у средини, али што се бар донекле отворено супротставља доминацији илегалних миграција и отвореној исламизацији Европе, – категорично је означено као „ултрадесничарски неофашизам“. Орбан, Путин, Ђорђа Мелони, браћа Качињски, немачки „Алтернативци“ и шведске „Демократе“ су популисти у неофашисти. Ко није са нама, тај је неофашиста.

Сви десно конзервативни, па чак и само центристички медији студентима се представљају у истој парадигми, све до анегдотално гротескних опаски: „Знају ли твоји родитељи да читаш Le Point, а не Le Monde? (опција: да гледаш CNEWS, а не LCI)?! Знају и не буне се? Занимљиви су твоји родитељи!” – изговара се претећом интонацијом и моментално призива у сећање замрлу асоцијацију – „Васјин тата је народни непријатељ!”

Паралелно са свим наведеним, на колеџима и лицејима широм Француске све су чешћа и вишечасовна предавања, конференције и уводи у поједине дисциплине на тему „родне равноправности“, свих врста и подврста дискриминације, као и свих врста сексуалних могућности „буђења“ од опијености заблуделом савешћу и превазиђеним моралом човечанства. Онаква достигнућа, као код комшија Енглеза, који објашњавају добробити оралног и аналног секса деци од једанаест година, још нису примећена, али се на колеџима кондоми већ деле деци овог узраста, у оквиру исте секс-просвете. А они такође снажно воде кампању за општу вакцинацију 11-годишњих адолесцената неком најновијом вакцином, која нејасно гарантује заштиту „од развоја рака, после полно преносивих болести“.

Понављам: агитација се води међу децом од 11 година, уз лично учешће председника Макрона, који је свечаном објавом у присуству медија отворио кампању промоције ове нове вакцинације, „за секс, против рака“. Под слоганом „Заштитимо нашу децу!“

Све што сте управо прочитали није сатира, није фељтон, нити је неки сценарио заснован на стварним догађајима. Све што сте прочитали је обичан информативни сажетак вести које су већ објављене.

Могу још дуго да наставим са сликама о увођењу „инклузивног писања“ или „фонетског правописа“ (како чујемо, тако и пишемо), али се бојим да ћу превише уморити и обесхрабрити читаоце. Зато ћу једноставно дословно цитирати садржај још једног познатог постера који тренутно краси зидове француских образовних институција, а ви одлучите сами: којим речима се најбоље може описати оно чиме се данас активно баве агитационе бригаде наставника, уз пуну подршку Министарства просвете Француска. И, наравно, свих осталих прогресивних земаља Европске уније:

„Антирасисти, феминисткиње, ЛГБТ+, антикапиталисти, будите солидарни, придружите се синдикатима да би деловали и заштитили се!“

Тако је много јасније, зар не? Заштитите се, милорди!

(politconservatism.ru; превео Ж. Никчевић)