Аутор: Александар ХАБАРОВ
БОРИС Џонсон све чини да заувек не напусти велику политику.
Гласине о његовој жељи да се врати на место премијера, као што је својевремено учинио Винстон Черчил, почеле су да се шире готово од тренутка када је најавио оставку.
У међувремену, Терминатор-Џонсон је формулисао свој политички тестамент намењен ономе ко дође на његово место. Прва тачка је позив: „Држите се Америке, не напуштајте Украјину…“
Добро је познато на кога се кладе у Џонсоновом табору Џонсона – на министарку спољних послова Лиз Трас.
Она је и фаворит оних који држе невидљиве полуге међу торијевцима.
Британски политичар Најџел Фараж сигуран је да је избор већ направљен: „Неколико дана након објаве Џонсонове оставке, богати спонзор Конзервативне партије рекао ми је да је велики бизнис одлучио да победи Трас. Зашто? Зато што у том кругу мисле да је њоме најлакше манипулисати“.
Нико се последњих година није одржао на главном британском кормилу.
Пошто је изгубио од присталица Брегзита, Дејвид Камерон је слетео са политичке сцене са треском. Заменила га је катастрофална Тереза Меј, а на крају је дошао Џонсон.
Његов бивши саветник Доминик Камингс пише да је Лиз Трас „луда као кутија змија“ и назива је „ручном бомбом“ јер диже у ваздух све што дотакне.
Занимљив скуп карактеристика за потенцијалног премијера земље са нуклеарним арсеналом!
Међутим, Трас се савршено уклапа у савремени модел западног лидера.
У стању је да пласира написане слогане, прилагођавајући се ситуацији, али у исто време нема никакав концепт.
У младости, Трас је била члан Либерално-демократске партије и залагала се за укидање монархије. Сада се буса у груди, изјављујући да нико није конзервативнији од ње.
Потпуно је исто било и са Брегзитом: прво је тврдила да је раскид са Европском унијом глуп, сада – да је то „једина исправна одлука“.