Два говора која мењају све: Џудиста Путин или „увела биљка“ Бајден — по коме ће свет да навија сат

Немачки министар одбране Писторијус веома се наљутио на Путина зато што је руска обавештајна служба успела да пресретне разговор његових официра који припремају планове за уништење кримског моста крстарећим ракетама „таурус“.
Наљутио се јер су дани који су уследили показали да се дијагноза „Свет навија сат по Кремљу“ која се некада односила на земље источног блока, сада односи и на цео свет. Само два дана после скандала, огласио се Бајден. По њему нико не навија сат, али му озбиљно рачунају време.
Поређење између два лидера избило је поново у први план. Али, да идемо редом.

„Русија током неколико недеља или чак месеци утиче на ток политичких дискусија у Немачкој, одређујући какве ће се теме активно разматрати у земљи“, изјавио је Писторијус.

Погрешио је. Не утиче само данас, већ веома, веома дуго, од давне 2007. године. Али, да чујемо Писторијуса:
Путин диктира дневни ред
„То је оно што руски председник Владимир Путин жели да постигне. Он током неколико месеци или минимум неколико недеља утиче на ток политичких дискусија којима се ми овде у Немачкој бавимо: о подршци Украјини у одређеној форми, колико је Украјина успешна, може ли да добије рат или не. Изнова и изнова су то теме које су наметнуте споља или посредством других догађаја“, објаснио је љутито.
По њему, није проблем што Немци планирају напад на Русију, него што се то зна. Као што се зна да би Немачка, ако би се усудила да уради то што планира, завршила као у другом светском рату. Зато би најбоље било да они то ураде, али да се не зна ко је!

Али, шта је — ту је. Путин је Путин и немогуће га је игнорисати. Ипак, у једном тренутку се појавила прилика да се баци у засенак драма настала око откривања немачких злочиначких планова — на реду је било годишње обраћање америчког председника Бајдена Конгресу.
Испоставило се да је тајминг тог обраћања био потпуно погрешан — био је сувише близу говора Владимира Путина у руском парламенту. Утисак који је Путин оставио био је свише свеж, а Бајден сувише млак.
Истини за вољу, као што политичари и аналитичари из целог света непрестано анализирају и процењују значење Путинових изјава, тако су се бацили на анализу Бајденових. Али кад се помене руски председник, на дневном реду је његова изјава о најнапреднијем оружју које Русија поседује и које ће употребити у случају да запрети опасност њеном опстанку, а кад се помене амерички — главно питање је да ли је, припремајући се за говор, морао да користи препарате за скривање деменције.

Куд води Бајденов пут
Реакција на Путинов говор била је ланчано и муњевито изјашњавање лидера западног света, укључујући и Бајдена, да неће учествовати у немачким плановима, а на Бајденов — озбиљна забринутост да председник кога сами Американци називају „опасним старцем“ са нуклеарним оружјем у рукама, не претвори свет у пепео.
У суштини, Американци су били срећни што је њихов председник успео да остане на ногама читав сат, макар успут и питао — „у ком правцу сад треба да кренем“. У ком правцу води Америку, то нико није успео да сазна.

„Ако Сједињене Америчке Државе пошаљу Украјини неопходно оружје за одбрану, она ће моћи да победи Русију“, тврди Џо Бајден. Обећава да неће слати америчке војнике у Украјину, али ће наставити да је подржава. Убеђен је да би пружање помоћи Кијеву „блокирало оне који желе да САД изгубе светско вођство“.
„Морамо се супротставити Путину… Ако Сједињене Америчке Државе сада попусте, то ће изложити Украјину опасности. Европа је у опасности. Слободан свет је у опасности, што инспирише оне који желе да нам нанесу штету. Моја порука председнику Путину је једноставна: нећемо попустити. Нећемо се предати. Ја се нећу предати“, рекао је Џо Бајден — и изазвао смех и најближих сарадника.
Говор је често прекидан узвицима неодобравања, а најчешћи коментари се могу свести на неколико речи – Скандал, бунцање лудака, будалаштине…
Џудиста Путин и „увела биљка“

Да не идемо у даљу прошлост, љутитог Писторијуса који се изненадио што Путин диктира дневни ред у свету, можемо подсетити и на интервју руског председника америчком новинару Такеру Карлсону, који je на Западу имао ефекат експлозије бомбе. За једну ноћ гледали су га милиони људи у целом свету, а Американци су, хтели не хтели – поредили свог и руског лидера: Путин је два сата, без икаквог подсетника разговарао с Карлсоном о веома комплексним темама, враћао се у историју осам векова, док њихов председник, да цитирамо политичког аналитичара Мета Волша, изгледа као „увела биљка“, и није способан да говори без папира дуже од 60 секунди.
„Џудиста Путин“, анализирају неки амерички медији, користи кључне принципе ове борилачке вештине против својих противника на светској сцени. „Џудо учи спортисту да задржи контролу, осети оштрину тренутка, види снаге и слабости противника, тежи максималном резултату“.

Путин, кажу, увек тражи прилику да свог противника избаци из равнотеже, а Бајден, који је можда некад имао принципе — више их се и не сећа, па је веома рањивим на Путинов утицај.
Шалу на страну, како је омражени Путин дошао у позицију у којој већ одавно није ни један амерички председник?
Способност да утиче на кључне догађаје у свету, Путин је кренуо путем враћања на светску политичку сцену, али тако што ће модернизовати Русију у складу са захтевима новог времена. Хенри Кисинџер је својевремено рекао: „Он је веома паметан и обавештен, и не трпи равнодушност према Русији, и нападе на њу“.
Председник кога нема
Данас је председнику Русије успело да створи војни систем који обуздава непријатеље Руске Федерације. Руска економија поново међу најјачима у свету, а има и огромне девизне резерве захваљујући високим приходима од продаје нафте и природног гаса, што је било изненађење за Запад. Западне санкције против Русије вратиле су се својим ауторима као бумеранг, а Русија је успела да крене путем војне победе у Украјини. Путин је својим начином ратовања буквално уништио војни потенцијал Запада и нанео му тешке губитке.
А Бајден? Његов највиши домет је — да буде председник, а да га нема. Његова велика заслуга је што није у стању да користи своја уставна овлашћења и доноси било какве одлуке. Као такав, он не омета владаре из сенке који управљају или покушавају да управљају светом.

Управо је такав потребан мултинацоналним компанијама које, истурајући у први план старог и дементног човека, иза сцене завршавају своје послове. И зато „мрачан и неамерички“, говор „жестоког и злобног демагога“ Бајдена, како га карактерише Такер Карлсон, не треба узимати озбиљно, као ни изјаву да „Украјина може зауставити Русију“, коју је оценио као „измишљотину лудака“..
И управо зато Америка, која има 300 милиона становника, нема бољег кандидата за председника од два старца који имају дебеле судске досијее…