Душан Пророковић: Шта могу променити избори у Северној Македонији?

„Бујар Османи – нон грата”. На плакатима полепљеним по јужном делу Косовске Митровице приказано је руковање актуелног шефа дипломатије Северне Македоније и Сергеја Лаврова. Фотографисање са Лавровим међу Србима доноси гласове, док је у албанском бирачком телу ситуација дијаметрално супротна.

Наравно, све је истргнуто из контекста, кратки сусрет одиграо се током самита ОЕБС. Међутим, несрећу за Османија представља чињеница да је овако почела његова председничка кампања.

Он бејаше један од два кандидата албанских политичких партија на председничким изборима (други је Арбен Таравери, градоначелник Гостивара испред коалиције „Алијансе за Албанце”, партије БЕСА, Алтернативе). Османи је напослетку у првом кругу освојио 40.000 гласова више, али суштински кампања против њега јесте успела и албанско бирачко тело остаје подељено.
Сукоб Раме и Куртија

За плакате нико није „преузео одговорност”, помињано је у изјавама неких албанских политичара са Косова и Метохије како је то акција „младих Митровчана”. И то незадовољних деловањем Османија док је у име Северне Македоније руководио ОЕБС-ом, безбели ништа није учинио за „Косово”. Наравно, иза ове и читавог низа осталих ситних провокација највероватније стоји Аљбин Курти.

Албанско бирачко тело у Северној Македонији дели се на два пола, при чему је приметно да онај окупљен око ДУИ (чије је кандидат баш Османи) више подржавају структуре из Тиране, док ови окупљени око алтернативне листе рачунају на помоћ из Приштине. Сукоб између Раме и Куртија одражава се на политичке процесе у Скопљу – а ту очигледну ствар македонски политичари углавном избегавају да примете. Јер, они су забављени сопственим кампањама и „својим” бирачким телом.

А након првог круга председничких избора том бирачком телу издвајају се два иста кандидата – који су водили жестоку битку у оба изборна круга 2019. године – само је однос снага између њих сасвим другачији.
Вратоломије Заева

Пре пет година у првом кругу бејаше нерешено (и дословно, разлика је износила свега 4.000 гласова), док је у другом председник Стево Пендаровски однео победу над Горданом Силљановском-Давковом за око 60.000 гласова.

Социјалдемократски савез тада је „комплетирао” своју власт, па је Зоран Заев могао да настави авантуру са потпуном применом Преспанског споразума. Напослетку, та авантура је дестабилизовала Северну Македонију до те мере, да је и сам Заев завршио политичку каријеру, а на најбољем путу да доживи убедљив пораз на изборима је и партија коју је предводио, као и њен председнички кандидат.

И овога пута, начелно посматрано, Пендаровски је требало да има бољу стартну позицију. Ипак је он актуелни председник. Међутим, „вратоломије” Заева и СДСМ драматично су обориле рејтинг владајуће гарнитуре, па је актуелни шеф државе у нове изборе ипак ушао као аутсајдер.

Део „социјалдемократских гласача” одлива се и ка градоначелнику Куманова Максиму Димитриевском, некадашњем функционеру СДСМ који је сада на челу странке ЗНАМ (За нашу Македонију) коју је основао, а део се одлива и ка Левици (још од претходних избора са парламентарним статусом) која је кандидовала у Србији веома познату и одлично прихваћену професорку скопског Правног факултета Биљану Ванковску.

Максимовски и Ванковска су збирно у првом кругу добили око 14% гласова. Други круг председничких избора одржава се деветог маја – истог дана када и парламентарни избори – па су у СДСМ очекивали и да ће одлив њиховог старог бирачког тела ка другим листама бити мањи. Међутим, са оволиким заостатком у односу на кандидаткињу ВМРО (у процентима разлика је 40% према 20%) тешко је да ће председнички кандидат поправити рејтинг листе. Реалније је да ЗНАМ и Левица потврде на парламентарним изборима резултате својих кандидата из првог круга председничких.

Истовремено, ВМРО је не само задржао своје бирачко тело, него је Гордана Сиљановски-Давкова сада освојила у првом кругу за 14.000 гласова више него пре пет година у другом кругу. Зато се и чини како су избори – и председнички и парламентарни – одлучени већ након првог круга.
Могућа изненађења

Наравно, изненађења јесу могућа. Постоје увек догађаји који утичу у финишу кампање на дистрибуцију гласова. Ипак, трендови који се могу уочити у овом тренутку јасно говоре да је Северна Македонија на путу промена. И што је још важније од тога, ти трендови показују да авантуре Зорана Заева проистекле из Преспанског споразума једноставно нису легитимне.

Манипулације и (пред)изборни марифетлуци јесу помогли да се та ствар формално заокружи и прогласи легалном. Но, све након тога указује да процес није био легитиман. Такође, индикативне су и поделе у албанском корпусу, како због будућих геополитичких престројавања (несагласности између албанских елита у Тирани и Приштини по појединим питањима могу произвести и шире, регионалне имликације), тако и због унутрашњих политичких прегруписавања.

Установљени „паритетни принцип” у Северној Македонији био је узрочник корупције која је попримила невероватне размере, а ту су се бројни кадрови који су представљали албанске политичке странке „одлично снашли”. Баш због ових невероватних размера и „сналажења појединаца” сада се и у албанском корпусу појављује алтернатива, није ту све у геополитици, нити у сучељавању Раме и Куртија.
Крај једне етапе

Углавном, за претпоставити је да се са овим председничким и парламентарним изборима једна историјска етапа у „животу и трајању” Северне Македоније завршава. И то етапа иза које остају катастрофалне последице по етничке Македонце.

Може ли се упропаштено исправити? Може ли се изгубљено надокнадити? Могу ли се поверење у институције и колективно самопоуздање вратити? Одговори на ова питања зависе од много фактора, а неки од тих фактора су у овом тренутку непредвидиви.

Ко је могао предвидети пре само пола деценије да ће, као значајни екстерни чиниоци, сада Курти и Рама утицати на изборе у Скопљу? И да ће се по јужном делу Косовске Митровице лепити плакати против једног кандидата на председничким изборима у Северној Македонији?