ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: „Панамом“ гађају Путина

Не постоји земља на свету у којој новине почетком недеље нису објавиле како присуствујемо „највећем икада“ објављивању „тајних докумената“.

Из једне од водећих фирми за регистрацију офшор комапнија, панамске „Мосак Фонсеке“, процурило је 11,5 милиона службених докумената, из којих се могу видети детаљи оснивања разних (фиктивних) предузећа, њихове власничке структуре, милионских трансакција итд. Подаци се односе на невероватних 214.000 фирми, инвестиционих фондова, канцеларија и сличних организација. Иза откривања података стоји Међународни конзорцијум истраживачких новинара (или, новинара истраживача, назив на енглеском је – International Consortium of Investigative Journalists – ICIJ), а у центру дешавања је немачки лист „Зидојче Цајтунг“ који објављује ексклузивне податке.

На Исланду је већ избио скандал, дошло је и до јавних протеста (што је у овој земљи врло ретко), а захтева се оставка премијера Гунлаугсона, за кога се тврди да је заједно са супругом имао предузећа у „пореском рају“ и преко офшор компанија инвестирао у поједине исландске банке. За ширу јавност је занимљив и пример Лионела Месија. Његов отац је од 2013. године био један од власника фиктивне фирме чији рачун је, сумња се, користио да би се утајио порез. Због тога ће се старији и млађи Меси наћи пред надлежним шпанским судом, иако је познати фудбалер већ негирао да је умешан у било какве незаконите радње. Биће весело и када се објаве и претресу папири који се тичу Србије. С обзиром на све што се дешавало на Балкану претходних деценију и по, а поготово на послове везане за приватизације које су се одвијале преко предузећа регистрованих на егзотичним острвима, немогуће је да међу милионима докумената нема и оних који су везани за наш део света.

Међутим, за политичка збивања би све ово било мало важно, да се у центру афере нису нашли и познати политичари. Немачки лист је најавио да се из прибављених докумената види како своје офшор компаније поседује 12 актуелних и бивших шефова држава, као и 128 политичара и људи на јавним функцијама широм света. Поред премијера Исланда, за разне пословно-финансијске малверзације су прозвани и премијер Пакистана, краљ Саудијске Арабије, председници Аргентине, Азербејџана и Украјине. У сличном контексту се спомиње и отац британског премијера Дејвида Камерона, који је имао свој фонд на Британским Девичанским Острвима.

Међутим, циљ целе кампање није нико од набројаних. Они су само колатерална штета. Краткорочни циљ кампање је усмерен ка председнику Русије.

Путин је јавно оптужен како је на челу групе која је из Русије изнела око две милијарде долара и положила их на рачуне у офшор компанијама. Иако не постоји ниједан папир нити доказ за то. Помињу се неки људи из руске власти, као и појединци за које се наводи да су Путинови „пријатељи из младости“, а онда се прави цела конструкција о његовој умешаности.

Портпарол Кремља Димитриј Песков је још пре извесног времена упозоравао да се оваква кампања спрема, што је делимично амортизовало очекивани ефекат. Такође, када је реч о корупцији у Русији, Александар Солжењицин је спомињао стотине милијарди долара које су током деведесетих изношене из земље сваке године. Сав тај новац је опран преко офшор компанија, па би, ако је већ истраживачко новинарство у питању, било добро видети где је и како завршио. Свашта би се ту нашло. Сасвим сигурно и неколико стотина западних политичара који су на Русији одлично профитирали.

Дугорочни циљ ове кампање је удар на политичке структуре као такве. Уредништво утицајног портала „Катехон“ већ је изашло са тезом да су у целој овој причи водећи медији које финансира Ђерђ Сорош. Последично, циљ је јачање „отвореног друштва“, без јаке централне власти и постојећих политичких структура. А без тога, неће бити ни националних држава.

На крају, зашто би политичари крали? Ваљда је то дозвољено само мултинационалним корпорацијама!

Тагови: Душан Пророковић