Душан Пророковић: Орбан позвао Европу да сагледа реалност — шта губи ако остане у глобалној мањини

„Трансатлантска заједница изгубила је утицај на Глобални југ и постала изолована у свету због свог става према Украјини”, написао је Виктор Орбан након своје дипломатске турнеје којом је започео председавање Мађарске Европском унијом.

Из Брисела су реаговали организовањем тихог бојкота званичне Будимпеште. До даљњег, на неформалним састанцима Савета ЕУ учествоваће само високорангирани службеници. И пре ове одлуке Урсуле фон дер Лајен поједине чланице, предвођене Шведском и Литванијом, саопштиле су да ће се понашати истоветно.

Комуникација са председавајућим (односно државом која председава) спушта се на нижи ниво. До даљњег, практично значи до краја мандата Мађарске.
Сукоб ЕУ и Мађарске идеолошког карактера
Свакако, евробирократија имала је и до сада низ неспоразума, па и оштрих дуела са мађарским властима. Тај сукоб је и идеолошког карактера, ставови о појединим темама су непомирљиви. Ипак, до последњег окршаја долази након Орбанових посета Москви, Пекингу и разговора са Доналдом Трампом, као и изјава које су уследиле. Између осталог, до последњег окршаја долази због неспремности да се прихвати реалност на коју Орбан упозорава.

У одређеној мери, такво понашање подсећа на реакције америчких демократа који упорно одбацују сва упозорења која већ годинама долазе из републиканског табора. Трансатлантска заједница већ је постала глобална мањина. То се може сагледати и анализом става према Русији. Мере трансатлантске заједнице или колективног Запада уперене против Москве нису прихваћене у остатку света.
Супротно томе, актери у остатку света су чак интензивирали билатералне односе са Москвом и почели прикључивање мултилатералним платформама у којима учествује Русија. Ескалација украјинске кризе постала је својеврсни катализатор за кристализацију ставова према колективном Западу и несумњиво утицала на организовање глобалне већине.
Западна теорија „три империје“
Зашто је тако објашњава Ибрахим Траоре, који је на чело Буркине Фасо дошао након државног удара у септембру 2022. године и тренутно је најмлађи шеф државе на свету (рођен 1988. године). Он је понудио виђење глобалне политике које несумњиво дели огроман број Африканаца.

Према њему, за трансатлантску заједницу постоје три целине: империја добра, империја зла и империја робова. Империја добра репрезентује све позитивно и зато она себи допушта да другима дели лекције шта морају чинити и како се морају понашати. Империји зла припадају све оне државе које не прихватају лекције и не желе се понашати на начин како им је речено.
У трећу категорију потпадају периферизоване земље, само формално независне, у којима нема било каквог отпора разарајућим одлукама власти подржаних од стране империје добра, па је ту суштински успостављен неоколонијални поредак. Циљ овако установљеног глобалног система је да богати буду још богатији, сиромашни још сиромашнији, а они које су успротиве проглашавају се злим и против њих је све дозвољено. Пошто афричке земље нису део империје добра, нити ће то икада постати, осуђене су или на вечито сиромаштво или на непрестане ратове и разарања ако помисле да заслужују нешто боље. И не само афричке!

Из оваквог виђења рађа се мотивација за ширење сарадње на Глобалном југу и чвршће повезивање између незападних актера. САД и ЕУ су претходних година, настављајући кретање по већ разрађеним матрицама, потцењивале или игнорисале овај тренд, верујући како сарадња и повезивање у којима они не учествују и не може резултирати неким значајнијим исходима.
Међутим, те процене биле су рђаве, па сада присуствујемо прогресивном копњењу америчког и европског утицаја у читавом низу светских макрорегиона. Тако је у Африци, али је тако и у Латинској Америци, југоисточној Азији, чак и на Блиском истоку.

Шта се мења конституисањем нове глобалне већине
Несумњиво, америчког и европског утицаја и даље има и у тим деловима света, пре свега међу елитама које имају врло конкретне интересе да се ослањају на Вашингтон, Лондон, Париз или Брисел, али је он далеко мањи него претходних деценија. Зато је и недовољан да се одрже позиције које су раније запоседнуте. Да је другачије, нити би Траоре извео успешан државни удар, нити би легитимизовао своју позицију након њега. Да је другачије, прича о приступу критичним ресурсима нужним за технолошки развој изгледала би сасвим другачије.
Конституисање нове глобалне већине које се одиграва оставља далекосежне последице. То мења карактер глобализације, трансформише међународне односе, успоставља сасвим другачију равнотежу снага у планетарним оквирима и креира оквир за раст или пад војних, економских и политичких потенцијала моћи какав до сада није постојао.
Потцењивати или игнорисати тај процес поменуте далекосежне последице може учинити само горим. И то најпре за Европу. Јер, трансатлантска заједница је ипак хијерархијски уређења, прво ту иду амерички, па тек онда европски интереси.

Због својих неспоразума и окршаја са Орбаном, ЕУ одбија да прихвати здраворазумско упозорење мађарског премијера. Самим тим, унапред одбија и иницијативе које је у циљу сагледавања реалности и потеза који се могу учинити Будимпешта била спремна да понуди. Самим тим, Европа остаје сврстана уз глобалну мањину која ће се све мање питати о бројним глобалним питањима.