Душан Пророковић: Могу ли „велики играчи“ увући Белорусију у рат?

Притисак на Белорусију се повећава и он више није само економски или политички, већ и безбедносни. Посебно је комплексна ситуација на граници са Украјином и Пољском, које распоређују озбиљне снаге према белоруској територији

Међу фреквентнијим реченицама које употребљава Александар Лукашенко последњих месеци налази се и она која гласи: „Ја то не разумем.“ Испред и иза ње обично иду анaлизе текуће ситуације на границама са Украјином и Пољском, као и упозорења шта ће се десити ако криза ескалира.

Лукашенко, наравно, добро зауме шта се одиграва и шта се може десити, али посматрајући целокупну каријеру председника Белорусије да се закључити како је он, начелно, смисао ангажмана у политици проналазио у другим стварима. Пре свега на унутрашњем плану, развоју економије и уређивању државе.

Због тога је и релативно мање пажње обраћао на неке друге теме, занемаривао их, попут упорног рада западних институција на културном плану како би се белоруски идентитет градио на конфронтацији са руским. Није то било отворено и обимно као у Украјини, али се јесте уочавало и доносило је неке резултате.
Лукашенкова доктрина

Готово сав фокус био је на економији и развоју, па у складу са тим и пројектована спољна политика. Позната је спољнотрговинска доктрина коју је инаугурисао: трећина укупне размене са Русијом и чланицама Евроазијског економског савеза, трећина са ЕУ, а трећина са осталима.

Услед честих санкција и промена на међународном плану доктрина је остајала тешко остварива, али се овим циљевима тежило. Диверзификација увоза и извоза значила је више независности и изградњу стратешких алтернатива, приоритет белоруске дипломатије био је да тражи нове купце за извозно оријентисану економију.

Упркос честим анализама у западним часописима којима се указивало на заостајање Белорусије, ствари на унутрашњем плану уопште нису биле рђаве. Напротив. Када се упоређују статистички подаци питање је шта се са чим мери и који индикатори се прате. Да је другачије не би ни увоз био скоро па у потпуности „покривен“ извозом свих ових година, нити би било технолошког осавремењавања предузећа од којих су нека у самом светском врху (попут Белаз-а), импресивног агроиндустријског комплекса или једне од најчистијих земаља у Европи. Напослетку, Белоруси воле за себе да кажу како су „миран народ“, смисао живота код њих везује се пре свега за набројане теме, па је и поимање функције политичара такво.

Са поступним развојем Украјинске кризе од 2014. године мењане су и околности у непосредном комшилуку. Односно, мењани су односи са комшијама. Политика није само економија. Заправо, често је економија пуко средство политике. А када је о политици реч, „велики играчи“ у међународним односима имају неке своје рачунице, биле оне и ирационалне или засноване на „идеолошком слепилу“, па мање земље постају таоци промене тога.

Притисак на Белорусију се повећава и он више није само економски или политички. Релације са Литванијом и Летонијом одавно су нарушене, уосталом, у балтичке републике се након неуспелог покушаја извођења обојене револуције 2020. године преселила већина активиста невладиног сектора, отуда се непрестано лансирају разне психолошко-пропагандне операције. Наговештаји из белоруских медија указују да се страхује како за психолошко-пропагандним, са овог правца могу уследити и операције диверзантских група.

Са званичним Кијевом релације се непрестано погоршавају, упркос томе што је Минск био центар преговора са представницима Москве, Доњецка и Луганска, па се тај детаљ могао искористити и за тражење неких решења после фебруара 2022. године. Украјински јуришни дронови улетели су у ваздушни простор Белорусије почетком августа и оборени су дејством противваздухопловне одбране.

Да ли је то представљао само пробни покушај да се утврди способност белоруских оружаних снага? Или су гађани неки стратешки циљеви? После украјинских операција у Курској области не може се искључити ни да ће уследити сличне операције усмерене ка Белорусији. Према тврдњама Лукашенка, Кијев је на граници распоредио 120 хиљада војника!
Граница са Пољском

Посебну тешкоћу представља све комплексније стање на граници са Пољском која се континуално милитаризује. Од почетка августа (истовремено са повећавањем присуства украјинских снага на другом крају и улетањима јуришних дронова) Пољска спроводи операцију „Безбедно Подласје“ у којој учествује 17.000 официра и војника, а на овај број треба додати и претходно распоређене јединице осталих безбедносних формација задужених за заштиту и контролу границе (међу њима су и полицајци који су стицали искуство у мисији на Косову и Метохији).

Иначе, уз образложење да се то чини због заустављања миграната и нелегалних прелазака границе са стране Пољске успостављена је тампон зона у дужини од 60 километара. Паралелно са овом, заједно са војскама САД, Велике Британије и Италије од почетка августа спроводи се још једна операција под називом „Источна зора“ ради јачања противваздухопловне заштите.

Такође, из Варшаве је најављено да ће садашњи рекордни војни буџет бити повећан за додатних 10 посто у 2025. години. Тиме ће ова држава трошити преко 5 посто бруто друштвеног производа за војне намене, значајно више (вишеструко у неким случајевима) од осталих европских чланица НАТО. Виктор Орбан је током предавања учесницима летњег студентског кампа у румунском Тушнаду оштро критиковао нову пољску владајућу већину.

Према његовим речима, Пољска се одриче сарадње унутар Вишеградске групе и усмерава ка опструкцији покушаја франко-немачке осовине да се уоквире аутентични европски геополитички циљеви, који у представи мађарског премијера морају подразумевати и обнављање комуникације са Русијом. Ако нема аутентичких европских геополитичких циљева, чији се онда интереси бране? И за које намене се креира војни буџет од преко 32 милијарде евра?

Да ли је рачуница оних „великих играча“ у међународним односима повезана са директним и недвосмисленим увлачењем Белорусије у рат? Опасност од таквог расплета постоји, према ономе што се одиграва рекло би се да вероватноћа уопште није занемарљива.

Са таквим расплетом, расте и вероватноћа од даље дестабилизације Европе. Географско ширење оружаног сукоба на Белорусију представљало би улазак у нову фазу дестабилизације континенталних размера, након које ништа не би било исто.

Што би рекао Лукашенко, тешко је разумети такву логику. Поготово ако се узму у обзир све досадашње последице ескалације Украјинске кризе на Европу. Али, много тога је било тешко разумљиво у логици европских политичара претходних година, па се ипак спроводило.

Очигледно, поимање функције политичара у западноевропским системима сасвим је другачије или је постало другачије од ескалације Украјинске кризе. Због тога се више ниједан сценарио не може искључити, ма колико на дуге стазе био штетан и ма какве последице узроковао.