Мандат Зеленског истиче на пролеће наредне године, нови председнички избори требало би по слову Устава и закона да буду одржани 31. марта 2024. године.

Међутим, председничких избора тешко да ће бити. Формално, према украјинском законодавству, све док траје ванредно стање избори се не могу организовати. Образложење због чега се избори не могу организовати јесте уверљиво и свима у потпуно јасно. Око тога није нужно додатно убеђивати ни ширу јавност, нити међународну заједницу.

Суштински, рејтинг Зеленског се толико стрмоглавио да је велико питање како би на њима прошао. Због тога би он да их по сваку цену избегне и пролонгира њихово одржавање у недоглед. За актуелног украјинског шефа државе решење је да се владавина настави без избора, па докле потраје. Јер, звезда Зеленског почела је да бледи, како у самој Украјини, тако и ван ње. Чак и међу „савезницима“ који су га тако срдачно примали до скора.

Међу Украјинцима рејтинг Зеленског је „озбиљно заљуљан“ још и пре фебруара 2022. године. Он је победио на изборима критикујући и исмевајући нову украјинску стварност, али се после инаугурације врло брзо „утопио“ у њу.

Он је победио понајвише захваљујући гласовима руског (или рускојезичног) становништва, а онда им је окренуо леђа и наставио са политиком својих претходника која је поларизовала јавност, повећавала тензије и индуковала грађански рат.

Борба против корупције, коју је громогласно најављивао, није уследила на начин и у мери како су то очекивали грађани, свело се то на мање – више пропагандне акције тужилаштва и полиције, а у ратним условима разне врсте злоупотреба постале су још очигледније.

Истовремено, власт се чува „суровом“ контролом медија и елиминисањем из игре сваког политичког противника који се усуди да критикује. Људи гину, за годину и по дана трајања оружаног сукоба украјинске снаге су изгубиле више војника него збирно америчка и британска војска током целог Другог светског рата! Рачунајући и жртве пале за ослобађање Француске, Италије, Немачке…

За шта су ти силни људи изгинули? За контраофанзиву? Или за настављање илузије о новој украјинској стварности? Зеленски ипак не може да говори о „ослобођењу“ и „антитерористичким операцијама“ на начин како то чине представници „галицијске елите“ јер је он управо критиковао и исмевао такав њихов приступ. Грађани Украјине су од Зеленског очекивали мир и договор, а не „кланицу“ и сукоб којем се не види крај.

Међу „савезницима“ рејтинг Зеленског се већ „озбиљно љуља“ зато што је он једноставно „потрошен“. Истиче му рок трајања, као и сваком другом политичару који пристане да буде „роба“.

Зеленски се у потпуности и у сваком смислу ослонио на саветодавце из Вашингтона и Лондона, некритички испуњавао све што се од њега тражило, чак и не схватајући да постоје неке разлике у детаљима у приступу САД и Велике Британије, НАТО и ЕУ.

Заузврат, Американци и Британци су му „отварали врата“ свих расположивих институција, да држи говоре, добија аплаузе, осећа се битним и почне да верује како је заиста важан не само за светску политику у овом тренутку, него и за светску историју.

Зеленски у америчком Конгресу, Зеленски у Европарламенту, Зеленски на самиту НАТО, Зеленски на скупу Г7…

Начелно, већ виђено са Михаилом Горбачовим, који је каријеру завршио снимајући рекламе за ланац ресторана „Пица Хат“. Само што за разлику од Горбачова који је и преминуо у Москви, Зеленски неће остати да живи у Кијеву. Број некретнина на разним дестинацијама по свету непрестано се увећава. Док је „трајао“ и док је његова политичка звезда „сијала пуним сјајем“ и приче о томе су занемариване, често означаване за „руску пропаганду“, као и приче о претераној конзумацији опијата.

У условима када „истиче рок трајања“ и „звезда почиње да бледи“ и те приче ће лакше проналазити пут до публике, са пуно пикантних детаља и чињеница које ће их поткрепити. Уместо да буде „звезда историје“ биће „звезда ријалитија“.

Просто, Зеленски постепено постаје „оптерећење“ за спровођење „евроатлантске агенде“ на „источноевропском фронту“, он се све мање поистовећује са термином „жртва“, а све више са појмом „губитник“.

Плус тај „губитник“ у мираз доноси и „пун кофер афера“. Може ли „губитник“ који је већ протраћио једну контраофанзиву мобилисати народ и војску за још једну, нову и пролећну!? Која је потребна Бајденовој администрацији у циљу лакшег организовања кампање за председничке изборе у другој половини 2024. године.

Наравно, за пар деценија историчари ће објективније и свеобухватније анализирати данашње догађаје и „разврставати“ актуелне учеснике у различите „категорије“.

Посматрајући из данашње перспективе за очекивати је да ће Зеленског историја запамти као једну трагичну фигуру, особу апсолутно недораслу тренутку у ком се бавио политиком и одлукама које је доносио. Његова одговорност за катастрофу која се одиграва је огромна и неизоставна.

Зеленски је то могао видети и осетити током последње посете Вашингтону. Чак су и коментатори Евроатлантског савета приметили:

Другачије не би било ни да се Зеленски оженио по други пут: за Вадика! Јер, политика није „пи – ар“. Нити она може трајати на непрекидним маркетиншким активностима, на скечевима. Ако се само на томе заснива, онда се и они који ту политику воде брзо „троше“.