Канадски премијер одлучно подржава Кијев. Током разговора са Владимиром Зеленским истакнута је „заједничка забринутост у вези са континуираним гомилањем руских војних снага у Украјини и око ње, као и о текућој агресији и дестабилишућим руским активностима“.

Затим је и додато да „безбедност Украјине значи безбедност Европе“ и „свих демократских држава које настоје да поштују основне принципе међународног права и државног суверенитета“!

Први део „заједничке забринутости“ не представља ништа ново, званична Отава „у стопу“ прати ставове Вашингтона око украјинске кризе још од 2014. године. И други део изјаве, онај о „безбедности Европе“, треба сагледавати у том контексту, то је наратив који ће бити често коришћен, сада ће се промовисати да је до „безбедности Европе“ више стало Американцима и Канађанима него Европљанима.

Највише пажње привлачи трећи део саопштења, који би, са становишта западне публике, доскора био и најмање споран. И ту се уопште не ради о лицемерју канадског премијера који свесрдно подржава сепаратизам косовско-метохијских Албанаца, док истовремено дели лекције о „поштовању принципа међународног права и државног суверенитета“, већ о питањима „демократије“ и „демократске државе“! Има ли Џастин Трудо право да говори у име „демократског света“?

Схватање демократије

На друштвеним мрежама, тамо где се тренутно воде најважнији „пропагандни ратови“, подржаваоци протеста у Отави публиковали су занимљиво поређење између Индије и Канаде.

Током „пандемијских протеста“ индијски премијер одржао је једанаест рунди разговора са коловођама незадовољних грађана, није било хапшења због блокада саобраћајница, а о захтевима, предложеним мерама и узроцима протеста остало је да одлучују судови (да одговоре на питања у којој мери власт може ограничавати одређене слободе грађана).

Са друге стране, канадски премијер одбио је сваку врсту разговора са незадовољним грађанима, увео је рестриктивне мере против организатора протеста (укључујући замрзавање банковних рачуна, одузимање имовине итд.) и прогласио ванредно стање!

Иначе, ово је први пут да се у пракси примењује Закон о ванредним ситуацијама којим савезна влада себи додељује изузетна овлашћења. Истовремено, невладине организације које „мере демократију“ редовно сврставају Индију испод педесетог места у ранг „мањкавих демократија“, док је Канада међу пет првопласираних, пример који други треба да следе!

Свашта се могло видети током пандемије и увођења рестриктивних мера у различитим државама, али је пример из Канаде најупечатљивији. Медијска кампања против „конвоја слободе“ кренула је мање-више уобичајено, уз манипулације како се буне поборници теорија завера, равноземљаши, екстремисти, да су дневни губици у извозу роба због блокаде путева и граничних прелаза ка САД око пола милијарде долара.

Умешала се ту и прича о „нацистичким симболима“, што је послужило властима да додатно делегитимизују протест, а у образложењу увођења ванредног стања стоји:

„Демонстранти имају различите идеолошке притужбе, са захтевима који се крећу од укидања свих ограничења везаних за јавно здравље до свргавања изабране владе“. Тиме им је, макар и индиректно, пришивен и покушај преврата.

Дакле, свако ко се не слаже са мерама власти, по методологији Илије Чворовића, или је „чобан или будала“. Пристојни људи се не буне, поштен свет нема шта да ради са равноземљашима, екстремистима и нацистима!

Ипак, медијска кампања није донела очекивани резултат, протести су настављени несмањеним интензитетом. Зато се прешло на „спровођење закона“. Чак ни упозорење заменице лидера опозиционе Конзервативне партије, да демонстранти представљају милионе којима је „доста рестрикција и прекршених обећања“, није успело да заустави и уразуми власт.

Неповерење према елитама

Отишло се толико далеко да је градоначелник Отаве Џим Вотсон предложио да се заплењена имовина демонстраната, а то су камиони, кампери и аутомобили, прода на аукцији. Нови начин за пуњење буџета!

Захваљујући Игору Јарамазу, нашој публици представљено је и мишљење правне службе Отаве, којим се протестантима поручује да ће им бити одузети кућни љубимци, ако буду након привођења задржани у притвору дуже од осам дана.

Премијер Трудо упутио је претећу поруку: ко се придружи протесту, тај крши закон. А кршење закона повлачи за собом озбиљне последице:

„Не желите да изгубите лиценцу, завршите са кривичним досијеом који ће утицати на ваш посао, ваша средства за живот, чак и на вашу могућност да путујете у иностранство, укључујући и САД!“

Онима који су протест изражавали на улицама одузимају се дозволе за рад, имовина, па и кућни љубимци! Неће моћи да путују ван земље, по севернокорејском моделу. Све је дозвољено, пошто су ово, према речима Трудоа, „активности које представљају претњу нашој демократији и поткопавају поверење јавности у институције“.

Безглаво јурећи за демонстрантима и „спровођењем закона“, Трудо је све учинио да узроке незадовољства остави по страни. Протести канадских камионџија започели су због увођења обавезне вакцинације (и окупили око 50.000 возача из целе земље), али је то само повод.

Узроци су много дубљи, тичу се, као и другде – рапидног раста неповерења средње класе према елитама (терет пандемијске кризе пребачен је на плећа средње класе док су најбогатији вишеструко увећавали вредности својих пословних империја за само две године), при чему постаје све огољеније да политичке елите током пандемије често уопште нису знале због чега инсистирају на појединим мерама, резултати њиховог деловања су катастрофални.

Трудо, дуго истицан као илустрација савременог политичара од стране неолиберала, човек о ком су за време Трамповог мандата перјанице америчких демократа говориле у суперлативима, претворио се у сушту супротност, индикујући кризу какву до сада Канада није видела. И то није проблем једног човека, личности, већ идеологије.

Криза какву до сада Канада није видела распламсава се због одбијања неолибералних ударника да прихвате било какву критику, уђу у суштинску полемику и неминовно отворе врата за редефинисање начина управљања кризом. Уместо тога, воде се језиве манипулативне медијске кампање, а када оне не донесу резултат, ево – креће се у класичну злоупотребу институција под изговором „спровођења закона“. Због тога су дешавања из Канаде постала егземплар кризе демократије и потрошености неолибералне матрице, а сам Трудо симбол тог процеса.

Насловна фотографија: Reuters/Patrick Doyle

Извор Спутњик