Док су зраци летњег Сунца својом торжественом небеском силином грејали југоисточну Европу растварајући ћелијске омотаче коронавируса у циљу разбијања његове генетске структуре на нешкодљиве саставне делове, док су НАТО трупе почеле тихо повлачење из Авганистана чија регуларна војска је бежала пред талибанима, радници Србијагаса и мађарског ФГСЗ-а су апратима аутогеног варења спојили последње цеви система Балканског тока гаса ка средњој Европи. Јужни ток је васкрсао не нарушвајући европску политику диверзификације снабдевања гасом. Свету је остало још само да прихвати реалност његовог васкрсења, баш као што је Фукујама прихватио да „крај историје“ ипак није наступио, па га је одложио за нека друга, боља времена.
А они који и даље брукају социјалдемократију у Војводини баве се свим и свкаквим темама, само једном темом не. О напредовњу руске енергетике ни да бекну. Више им није „мико фо“ да свој „антифашизам“ доказују борбом против рехабилитације четника Драже Михаиловића. Трагајући за осмишљавањем сопственог бесмисла, отишли су корак даље. Данас себи сопствени „антифашизам“ доказују оптужујући за издају одавно покојне сународнике који су победили фашисте пушком у руци. Вратићемо се тој теми касније.
„На Истоку старе приче, на Западу ништа ново“, певао је пре скоро четири деценије Бора Ђорђевић. Доживео је да реалност његове стихове претвори у словенску антитезу. Деценијама су нас наши западни партнери и њихови домаћи помагачи учили да се као највиши императив управо МОРА прихвативи реалност. Реалност је запевала другачије стихове: На Западу старе приче, на Истоку свашта ново. Реалност је показала да Руси одлилчно напредују у Сирији из које су углавном побегли исламистички милитанти. Реалност је показала да пред исламитичким милитантима Авганистана војска ове секуларне државе бежи чим се оданде повуку њихови НАТО покровитељи[1]. Хоће ли реалност такође претворити у антитезу Борине стихове „неће Руси на Амере, да им ови не замере“. Чисто сумњам. Руси заиста неће, али ни Амери не могу на Русе. Поред тога, поетска антитеза је типична стилска фигура словенске, а не западне поезије.
Нова енергетска реалност
Светлост реалности васкрсења Јужног тока је најпре обрадовала нашу православну браћу Бугаре, који, иако обасути вишедеценијским благодетима чланства у НАТО и ЕУ, нису могли да прикрију радост стицања велике сопствене будуће важности наступајућим енергтским утицајем некадашњег „великог брата“ са Истока[2], који је у међувремену проглашен „малигним“.[3] Показало се да бугарске „наде нису лажне“, већ и тамо „јоште живи стари над`“, а на то су пре пола године указале и речи председника Руске Федерације.[4] Узалудно је било противљење бугарских евроатлантиста Балканском току[5]. Попут Србије, и Бугарска је прихвтила реалност и пошла у сусрет свом интересу.[6]
Дирљива је била зајдничка туга асертивних евроатлантских медија Бајденових САД и Европске уније немачкoг народа. Једино што је било могуће супротставити Балканском току била је нада у то да ће овим цевима једног дана потећи гас политички подобнијх снабедвача неголи што је „малилгна“ Русија.[7] Посебно је трагикомична нада евроатлантских Хрвата у пораст значаја енергетског терминла на острву Крку. Док се еуропска Хрватска гаси, док њена младост бере јагоде по бејлаутоаваној европској Ирској, државни врх у Хрвата чекајући Годоа снажно спије и снује америчке конвоје који испоручују товаре ТНГ-а на Крк. Диван ли је тај сан… док се не пробуде и схвате колико је ТНГ скупо решење. А тада ће реалност неумољиво развејати oвe наде. Сојветска Хрватска[8] може поново постати хрватски сан[9] у чланици ЕУ која се широком обалом протеже крај британских морей.
Непосредно пред тихо повлачење САД из Авганистана (које није извршено под председништвом Доналда Трампа, већ Џозефа Бајдена), у неколико дана је Балкански ток преко Србије досегао Мађарску[10]. Енергетска геополитика Русије је Северним током ојачала немачки значај главног редистрибутера руског гаса у Европи, али је, на први поглед парадоксално, омогућила да Немачка не остане монополиста редистрибуције гаса у Европи. Није ли управо то у складу са европским начелом диверзификације снабдевања гасом? Уз то, а у складу с европском политиком диверзификације снабдевања гасом, Северни ток 2 и Балкански ток омогућили су алтернативни пут снабдевања Европе руским гасом, мимо Украјине[11] и Пољске.
Срби знју да они воле Русију, да кинеска малопродаја незаустављиво напредује светом и да су у данашње време кинеске инвестиције у српску привреду доминантне. Подстакнута са Запада, еколошка полилтичка агенда се суочава са непријатном чињеницом да Рио Tинто може постати опаснији загађивач од свих источних инвестиција заједно. Руси су Аминским постројењем у Банату[12] већ показали да су у стању да остваре пионирски еколошки индустријски пројект у Европи. Уколико кинески Линглонг у Зрењанину постигне слично, све евроатлантске инвестиције у Србији ће постати „на врби свирла“.
Срби требају да знају да Турски ток није једини ток руског гаса којим се пуни Балкански ток. Под таласима Црног мора постоји и Руски ток, који је преко бугарске Варне једнако у стњу да пуни Балкански ток ако Турска почне да се ћуди. Политички превртљива, а безбедносно нестабилна и подељена Турска није подручје са којег би могло бити угрожено снабдевање Балканског тока. Бугарска постаје важна алтернатива снабдевања Европе руским гасом. Захваљујући кинеским инвестицијама у луку Пиреј, Грчка постаје најважнија област будућег снабдевања Европе кинеском робом.
Срби требају да схвате да је њена евроатлантизована слика производ меке моћи Запада. Та слика је површна и наглашено противприродна кулиса. Иза те кулисе, по српској провинцији бубњају фабрике које финансира кинеска инвестициона политика, док Русија припрема гас који ће забубњати под целим Балканом и Панонском низијом све до Бечког Новог места. Србима ће реалност врло брзо дати одговор на проклето питање свих домаћих евроатлантиста: Јесу ли „Стаљинове оргуље“ Црвене армије скривене у земљи да изведу нову величанствену фугу за нови век? Ово питање је на време научно размотрила српска безбедносна наука.[13] Савремено стање енергетске безбедности у Европи и њен значај за Р. Српску и Р. Србију, квалитетно, потпуно и научно је обрадио Безбедносни форум.[14]
Аутономашко удаљавање од ЕУ
Војвођанско аутономаштво, које је према сепаратизму кренуло на таласу ужасавања Запада од Јужног тока, потпуно се изгубило на странпутицама претварања Војводине у „европску регију“. Успостављајући везе са федералним јединицама Шпаније, Немачке и наклоношћу ка шкотским сецесионистима, постали су немио трол трију значајних држава ЕУ, међу којима је био и Горди Албион, који је у међувремену напустио ЕУ. Баш у доба кад је Пајтићев режим успостављао чврсте „регионалне везе“ са Баварском и Баден-Витенбергом, појавило се у Немачкој више него неугоднно питање могућег осамостаљења тих федералних јединица од немачке федерације. А управо су војвођански аутономаши почели да се позивају на некаква „историјска права“ Војводине. Надовезивње „историјских права“ на процесе децентралилзације и деволуције унутар ЕУ је веома опасно по крхко јединство високо децентрализованих држава чланица.
Њихова заједничка хибридна федерација звана ЕУ путем својих механизама политичко-социолошко-правног развоја званих intergovernmentalism, intragovernmentalilsm и нарочито liberal intergovernmentalism путује ка квазиконфедерализацији стварајући нови обллик постојања наглашено суверених националних држава.[15] Употреба начела супсидијарности које је из римоктоличког социјализма утеловљено у савремене процесе децентрализације држава унутар ЕУ већ јасно покзује тежњу да децентрализацију претвори у сецесију. Деволуциони процес је у Британији довео до озбиљног разматрања сецесије Шкотске. Процес деволуције се претворио у процес федераллизације Шпаније, а Каталонију је повео у сепаратизам. Подршком „историјским аутономијама“ у суседству, ЕУ би ризиковала да аутономне регије и федералне чланице националних држава развију сличну вољу за самосталношћу попут регионлних владара две српске аутономије. Још горе, могло би се догодити да се сво јединство ЕУ преокрене ка регресији у intergovernmental historical revisionism[16] и окрене се средњовековним квазифедералним моделима Светог римског царства и Хабзбуршке империје[17].
Војвођански аутономаши, као и косовски сепаратисти, појма немају о дубоко утемељним процесима унутар ЕУ, па све раде у корист штете политичке агенде коју заступају. У том светлу треба сагледати „политички хаџилук“ Ненада Чанка „независном Косову“ и нарочито театралне иступе Војвођанске партије Александра Оџића. Ова партијичица, најагилнија међу војвођанским аутономашким партијицама, упорно захтева федерализацију Србије у циљу да северна српска покрајина постане република и подржава каталонске сепаратисте. Свим овим потезима војвођански аутономаши већ годинама удаљавају себе од подршке из ЕУ, како од њених федералних, тако и од унитарних држава које су се децентрализовале.
Уосталом, војвођанско аутнономаштво се већ годинама уопште не бави ни Вовјодином. Њима су хронично битније теме шкотски референдум, каталонска независност, сарадња са хрватским либералним левичарима, проблеми у Бањалуци, сребренички злочин од пре четврт столећа, психолошки осећаји пропасти, безнађа, безнадежности, те други акутни и клинички доживљаји депресивних стања која муче њихове преостале чланове. А и како би другачије? Војвођански клуб, тродеценијски стожер староседелачког војвођанског аутономаштва, капитулирао је пред „дођошима“.[18] Сами су то урадили, нико их није терао.
Миливоју Бешлину, председнику Војвођанског клуба, црногорски национални идентитет је много важнија тема од Војводине. Након губитка позиција при Пајтићевом аутономашком режиму, ангажован је у Београду и Подгорици. Да се Власи не досете, тематску опредељеност војвођанског аутономаштва је упутио ка дубокој историјској теми – југословенској совјетофобији. У време када су спојени српски и мађарски крак Балканског тока, Бешлин је почео „борбу“ против рехабилитације „информбироваца“, проглашавајући старе комунисте издајницима, јер нису хтели да издају Стаљина.[19] Уосталом, није чудо што је сво војвођанско аутономаштво у off topic одвео њихов opinion maker који је још 2004. године био стипендиста Руске Федерације похађајући Државни институт „Александар Сергејевич Пушкин“ у Москви.
Наравоученије
Јужни ток је васкрсао под именом Балкански ток, а на његовом путу Војводина има веома значајно место, без обзира на то што није чланица ЕУ. Поред техничког седишта НИС-Гаспромњефта, у Војводини је и подземно гасно складиште Банатски Двор, капацитета 450 милиона кубних метра гаса. Инвестиције у Србију долазе са Истока. Док се „Стаљинове оргуље“ под земљом и морем припремају да засвирају своју нову, величанствену фугу за 21. век, сепаратистички покрети у Србији дотакнути реалношћу постају патуљци. На Западу је наступило време када се схвата опасност од процеса који увећавају овлашћења аутономних регија. За то време, Гаспром тихо финансира завршетак мозаика у Храму Светог Саве у Београду. Скоро Рассвет, скоро встанет Солнце. Это Солнце будет светить для нас!
Душан Ковачев је публициста из Зрењанина. Аутор је преко 300 научних радова, расправа, истраживања, есеја, коментара, приказа, превода и других радова (комплетан списак можете пронаћи овде). Посебна област његовог интересовања су политичка, правна, културна, привредна и социјална садашњост Војводине и њена историја. Живи и ради у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.
________________________________________________________________________________________________
Упутнице:
[1] Авганистан, Америка и Талибани: Кључна ваздушна база напуштена под окриљем ноћи, авганистански војници беже у Таџикистан пред офанзивом екстремиста. BBC News. 6. 7. 2021. https://naslovi.net/2021-07-06/bbc-news/avganistan-amerika-i-talibani-kljucna-vazdusna-baza-napustena-pod-okriljem-noci-avganistanski-vojnici-beze-u-tadzikistan-pred-ofanzivom-ekstremista/28295234
[2] Строительство «Балканского потока замедляется до конца 2020 года». economic.bg, 01. 06. 2020. https://www.economic.bg/bg/a/view/stroezhat-na-balkanski-potok-se-zabavya-do-kraya-na-godinata-117966
[3] Pentagon: Ruski maligni uticaj na Evropu. RSE. 2. 7. 2019. https://www.slobodnaevropa.org/a/pentagon-ruski-maligni-uticaj-na-evropu/30033296.html
[4] «Балканский поток» завершен. Путин сегодня. 14. 11. 2020. https://www.putin-today.ru/archives/112304
[5] Топорков – Путин обвинил Болгарию в срыве планов «Газпрома». Ведомости. 4. 12. 2020. https://www.vedomosti.ru/business/articles/2019/12/04/817882-turetskii-potok
[6] SRBIJI 75 MILIONA EVRA GODIŠNJE! Izgrađen ‘TURSKI TOK’ KROZ našu zemlju, EVO KUDA SVE PROLAZI (MAPA). Informer, 31. 12. 2019. https://informer.rs/vesti/drustvo/481478/srbiji-miliona-evra-godisnje-izgradjen-turski-tok-kroz-nasu-zemlju-evo-kuda-sve-prolazi-mapa ; Бугайская, Елена – Президент Сербии запустил газопровод „Балканский поток“. Российская газета. 1. 1. 2021. https://rg.ru/2021/01/01/prezident-serbii-zapustil-gazoprovod-balkanskij-potok.html ; Дегтярев, Алексей – Газпром объявил о поставках в Сербию по новому маршруту. Взгляд, 1. 1. 2021. https://vz.ru/news/2021/1/1/1078506.html?utm_campaign=vz&utm_medium=referral&utm_source=push ; Шакиров, Евгений – В Болгарию пришел первый газ через «Турецкий поток». Известия, 1. 1. 2020. https://iz.ru/960632/2020-01-01/v-bolgariiu-prishel-pervyi-gaz-cherez-turetckii-potok ; Балкански ток комплетан – Србија и Мађарска спојиле цеви, РТС, 4. 7. 2021. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4429791/balkanski-tok-gasovod-srbija-madjarka.html
[7] Gurkov, Andrej – Loše vesti za Gasprom na Balkanu? DW, 8. 1. 2021. https://www.dw.com/sr/lo%C5%A1e-vesti-za-gasprom-na-balkanu/a-56170965 ; Đurđević, Mila – Alternative za ruski gas u Srbiji, RSE, 15. 1. 2021. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ruski-gas-alternative/31047524.html
[8] Omrčanin, Ivo – „Sovjetska Hrvatska“: teza antiteza sinteza bratstva i jedinstva hrvatskih komunista. Croatia Cultural Pub. Center, 1970.
[9] Rudan, Vedrana – Sovjetka republikа Hrvatska, Vedrana Rudan, https://www.rudan.info/sovjetska-republika-hrvatska/
[10] Балкански ток комплетан – Србија и Мађарска спојиле цеви. РТС, 4. 7. 2021. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4429791/balkanski-tok-gasovod-srbija-madjarka.html ; Vojnović, Nikola – KOMPLETIRAN „Balkanski tok“, Srbija i Mađarska spojile cevi, a evo i kad kreće TRANZITNI GAS kroz našu zemlju. Blic. 4. 7. 2021. https://www.blic.rs/biznis/vesti/kompletiran-balkanski-tok-srbija-i-madarska-spojile-cevi-a-evo-i-kad-krece-tranzitni/04pt0db
[11] Страшный сон Киева: «Балканский поток» сделал Украину ненужной для Европы. ФАН. 5. 7. 2021. https://riafan.ru/1479228-strashnyi-son-kieva-balkanskii-potok-sdelal-ukrainu-nenuzhnoi-dlya-evropy ; Королева, Анна – Украину обходят газом со всех сторон. Эксперт. 5. 7. 2021. https://expert.ru/2021/07/5/ukrainu-obkhodyat-gazom-so-vsekh-storon/
[12] Ковачев, Душан – Аминско постројење, НИС, Елемир. Петровград. 2. 4. 2017. https://petrovgrad.org/privreda-srp/aminsko-postrojenje-nis-elemir/
[13] Ковачев, Душан – Енергетска безбедност, геополитички интереси и „Стаљинове оргуље“. НСПМ. 5. 4. 2021. http://www.nspm.rs/prikazi/energetska-bezbednost.html
[14] Безбедносни форум (2021) Г. VI, бр I.
[15] Burgess, Michael (2006) Comparative federalism, theory and practice. London/NY. Routledge. Pg. 226-240.
[16] Ib.
[17] Ib. 117.
[18] Ковачев, Душан – Војвођански клуб (део IX): Војводина „дођошима“. Балканска геополитика. 4. 3. 2021. https://balkanskageopolitika.com/2020/03/04/vojvodjanski-klub-deo-ix-vojvodina-dodjosima/
[19] Sekulović, Aleksandar, Bešlin: Rehabilitacija IB-eovaca značila bi rehabilitaciju izdaje. Gradska RT. 6. 7. 2021. https://gradski.me/2021/07/06/beslin-rehabilitacija-ib-eovaca-znacila-bi-rehabilitaciju-izdaje/
Извор Нови Стандард
