ДУШАН КОСАНОВИЋ: ДНЕВНИК СРБИНА ИЗ ХРВАТСКЕ

УМЕСТО УВОДА

 

Мој пријатељ преко електронске поште, Душан Косановић, човек сјајно начитан и веома мисаон, редовно води свој дневник и шаље ми га, а мени је част и задовољство да га поделим са читаоцима „Искре“ – да и они виде како је живети у изолацији, која ипак не спречава мисао да се високо вине. То је за похвалу, и то пружа наду.

 

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

 

ПРЕКАРИЈАТ

 

Још један ужас „нове нормалности“ на коју су људи добровољно пристали и коју анимирају својом игноранцијом и пасивношћу. Главна карактеристика прекарности је несигурност – рад на одређено вријеме, повремени и привремени рад –  и ниска или никаква радна права и заштита.

Прекаријат је новонастала класа искориштаваних радника формирана на неолибералном тржишту рада, обиљежена флексибилизацијом и мобилизацијом. То су већином млади људи, опсједнути забавом, технологијом и трендовима, а у непотребним кредитима, свакако, духовно аморфна маса.

Једноставно, техноменаџерској елити и корпоратистима није потребна популација која мисли, а камо ли да има времена, примјерице, читати књиге.

Као и увијек, у врху по негативним трендовима, Хрватска је европски првак по броју уговора о раду на до три мјесеца. Слобода која је посљедњих деценија досегнута у Хрватској толико је велика да више нитко не мора мислити својом главом.

Као и све остале појаве и покрети, корозивни и патогени по друштво, увијају се у неологизме или се користе еуфемизми, који иза својих безазлености крију реално језовите и чудовишне ствари, или у најмању руку, скривају непоправљиве посљедице глобалистичке агенде.

Примјерице, „Отворено друштво“, „Слободно тржиште“, „Европски зелени план“, „Обновљиви извори енергије“, или пак, „Буди храбра / Буди храбар“, „Покрет И ја исто„, LGBTIQ+ едукација“, итсл. Сјетимо се само недавно усвојене кованице у Oxfor Learner’s Dictionaries: „Постистина“ (личне интерпретације су испред чињеница)! Сви овцолики широм свијета пристају да се его и егоизам поставља као стандард и да се лаж представља као мишљење.     Ваља увијек имати на уму да не смијемо процес глобализације изједначавати са идеологијом глобализма; прво је развој технологија и комуникација које помажу у животу, а потоње је поробљавање друштва на свим разинама.

 

ЕГЗИСТЕНЦИЈА БЕЗ ЕСЕНЦИЈЕ

На почетку ваља знати да је религиозни мислилац Серен Оби Кјеркегор (S. A. Kierkegaard) (1813-1855) највеће име данске мисли, као и најпознатији и најомиљенији Данац. У сукобу са малограђанштином, Кјеркегор је предвидио униформност 20. вијека, а коју су описивали његови епигони Жан Пол Сартр и Албер Ками. Све у свему, Кјеркегор се сматра утемељитељем егзистенцијализма, који је у 20. вијеку прерастао у фелики философски правац. Кјеркегор је, попут Канта, извршио „коперникански обрат“, поставивши на философску сцену егзистенцију као претходећу, а потом есенцију.

Ипак, неки умни људи кажу да ствар не може изгубити своју есенцију, а да при том не престане њена егзистенција.

Ствар није биће … а шта је данашњи човјек? Није ли само пуки антисубјект и не-биће?

 

„Што је човјек? Ка слабо живинче!“ П. П. Његош, „Горски вијенац“

Прво, зашто смо пристали на ствари без суштине, односно, на осиромашену храну, као на нешто пожељно, примјерице на пиво без алкохола, каву без кофеина, сокове без шећера, врхње без масноће, кобасице без соли, и тому слично? Тко нас је увјерио у исправност конзумације и куповину таквих наметнутих глупости – јесу ли људи мислећа бића?

Друго, јер се, од Триглава до Вардара, трећина свих економских порука и медијске пропаганде темељи на телекомуникацијским „паметним“ овисностима, трећина пак, на корпоратистичким љековима, суплементима и адитивима и, трећина на кредитним задужењима за ствари које нам уопће нису потребне – јесу ли људи мислећа бића? Зашто се већ неко вријеме избјегава ријеч „штедња“, или зашто банке сада зову „кредитне институције“? Зар ово није проречено још 1988 године филмом „Они живе“ (John Carpenter’s – „They Live“) – сублиминалним порукама: „конзумирај“, „купуј“, „слушај“!

Треће, нису ли протеклих вијекова све до недавно, подрапану и излизану одјећу носили само изразито сиромашни, клошари и цигани, како је онда данас могуће бити толико индиферентан и препариран, те у дућану давати новце за такву одјећу и онда је носити по улици – јесу ли људи мислећа бића? Зар то није орвеловштина!? Код нас: „ружно је лијепо“ или „покварено је исправно“!

Четврто, у древна су времена, примордијална и дивља племена осликавали своје тијело ратничким бојама или тетоважама, у протеклим су вијековима своја тијела украшавали усамљени морепловци на једрењацима, да би протеклих деценија то биле ознаке затворских осуђеника и уличних банди – данас пак, свака је друга пролазница истетовираних подлактица или листова, а мужјаци носе минђуше и возе ромобил – јесу ли људи мислећа бића?

Пето, колико је популација скученог ума и лакејске воље, говори чињеница да су добровољно пристали љетним даном возити своје аутомобиле са упаљеним свјетлима! Хеј! Дозовимо се памети! Чему служе свјетла, било гдје и било када?

Шесто, трагикомично, нису ли у давна времена најхрабрији појединци, штавише ноторни ратници – Спартанци, Перзијанци и Викинзи били познати брадоње, а потом и мужевни Јудејци, да би браде данас пуштали педерасти хрватски „инфлуенцери“!?

Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало!“ П. П. Његош, „Горски вијенац“

На крају ваља знати да је теологија је несумњиво најважнија наука, јер је њен предмет Бог, а основни извор Библија („Света књига” или „Свето писмо”). Тако је философија само пледоаје за вјеру – praeambula fidei. Философске истине су ниже од теолошких, као што је и људски ум нижи од божанске премудрости, сматра свети Тома Аквински. Репрезентативни теолошки систем католичка црква добија у XIII вијеку, захваљујући светом Томи Аквинском (1226-1274). Томиној синтези католичанства и аристотелизма, предходио је још Томин учитељ, њемачки доминиканац Алберт Велики (1206-1280).

Тома, напротив, верује да есенција сложених ствари (која обухваћа и форму и материју), јесте нешто сасвим различито од егзистенције. Тако есенција човћека, нпр. да је он „умно биће” обухвата форму (умност) и материју (биће). Нешто од свега тога различито јесте егзистенција (акт, дјело, чин), то да човјек јесте. Прелаз од есенције ка егзистенцији је стваралачко дјело Божије. Бог је једино нужно бивство, јер он јесте по својој есенцији, односно његова есенција јесте уједно егзистенција, јер је он чист акт, чисто дјело. Код свих других створења, напротив, њихово бивствовање је различито од њихове есенције. (Тај однос есенције и егзистенције ће у двадесетом вијеку преокренути Жан Пол Сартр, градећи властиту философску позицију као егзистенцијализам!) Тако је философија наука о коначном бивству створених ствари, а теологија наука о нужном бивству Бога.

„Што је човјек, а мора бит човјек! Тварца једна те је земља вара, а за њега, види, није земља.“  П. П. Његош, „Горски вијенац“

 

 

ТРАГИЧНИ ХИСТОРИЈСКИ КОМИЧАРИ

Сви смо, од Триглава до Вардара, имали прилике на ТВ каналу Viasat History гледати серијал „Хрватски краљеви“, само, није било назначено да се ради о бајкама.

 

У серију је уложено пуно новца, рађена је по систему донеси пуно занимљивих чињеница из тог времена (како су се људи облачили, које су оружије имали) које немају везе са Хрватима, укради неколико српских владара, па све то помјешај са неколико измишљених хрватских краљева. И ево серије. Постоји само један проблем, није било никаквих хрватских краљева јер тада ни Хрвати још нису били измишљени.

 

О хрватству и „тисућљетној“ хрватској културои и повијести, јалово је овдје са неким полемизирати. Читава Хрватска повијест је лаж и шовинистичка фарса. Кривотворина до фалсификата. Гдје се уопће спомињу Хрвати у 8., 9., 10., 11. вијеку које покрива радња те лажљиве серије? Једном ријечју нигдје. Идеолози хрватства наводе четири спомињања Хрвата из тог времена. Сва четири су каснија подвала.

 

Кад се чак и уз највећи опрез загребе по „тисућљетној хрватској повијести“ не остане ни камен на камену, само измишлотине и лажи идеолога хрватства из научно-фантастична серије „Хрватски краљеви“ која би могла ићи руку под руку са серијом „Древни ванземаљци“ („Ancient Aliens“). У ствари, „Древни ванземаљци“ су заиста озбиљнија документарна серија од „Хрватских краљева“.

 

Наравно, за оне који желе истину, све о овом (не)пише у хисторијским књигама.

 

 

ЉУДСКА СТВАРНОСТ

 

 

Почните с кавезом у којем је пет мајмуна. Унутар кавеза објесите банану за конопац и под њу ставите љестве. Ускоро ће неки од мајмуна доћи до љестава и почети се пењати према банани.

 

Чим додирне љестве, попрскајте све мајмуне хладном водом. Након неког времена, покушати ће неки други мајмун, уз исти резултат – сви други мајмуни биће попрскани хладном водом.

 

Ускоро, када се неки мајмун буде покушао попети по љествама, други мајмуни покушати ће га спријечити.

 

Сада избаците хладну воду. Извадите једног мајмуна из кавеза и замијените га новим. Нови мајмун ће видјети банану и покушати ће се попети љествама.

 

На његово изненађење и ужас, напаст ће га сви други мајмуни. Након још којег покушаја и напада, знат ће да ће га, покуша ли се попети по љествама, други мајмуни напасти.

 

Након тога, уклоните још једног од изворних пет мајмуна и замијените га новим. Придошлица ће кренути према љествама и биће нападнута.

 

Претходни новајлија ће ентузијастично судјеловати у кажњавању! Исто тако, замијените трећег изворног мајмуна новим, затим четвртог, на крају петог.

 

Сваки пут када најновији мајмун крене према степеницама, бити ће нападнут. Већина мајмуна који га туку немају појма зашто им није било допуштено да се попну љествама или зашто судјелују у ударању најновијег мајмуна.

 

Након што замијените све изворне мајмуне, и нити један од преосталих мајмуна никада није био попрскан хладном водом- унаточ томе, ниједан мајмун никада се више неће приближити љествама како би покушао узети банану.

 

 

ЧОВЈЕК ЈЕ ОВЦА, А ОВЦА ЈЕ ПАС

 

 

Већина људи није у стању прихватити да неколико људи успијева манипулирати милијардама живота, дјелујући кроз све институције и у свим земљама. Ја то разумијем; међутим, једном када имате структуре и знате на који начин увјетовати умове и стварност становништва, то постаје релативно једноставно. Када неколицина људи жели надзирати и управљати мноштвом човјечанства, на лицу мјеста морају постојати одређене структуре. Оне су увијек исте, било да покушавате манипулирати особом, обитељи, племеном, градом, земљом, континентом или планетом.

 

Најприје морате наметнути ‘правила’, што се сматра исправним, а што погрешним, што је могуће, а што немогуће, што је здраво, а што болесно, што је добро, а што лоше.

 

Већина ће људи беспоговорно поштивати та ‘правила’ због “овцоликог“ менталитета стада које у колективном људском уму превладава барем посљедњих хиљаду година.

 

Као друго, малобројнима који оспоравају ваша наметнута ‘правила’, живот морате учинити крајње неугодним. ‘Правила’ или ‘консензусна стварност’ преко су потребан елемент наше контроле.

 

Најучинковитији начин да се осигура покоравање тим правилима јест загорчати живот онима који се разликују. Појединце који износе другачије погледе, верзије ‘истине’, стилове живота, држите подаље као црне овце у људском стаду.

 

Већ сте увјетовали стадо да прихвати ваша правила као властиту стварност, па оно својом осорношћу и незнањем исмијава или осуђује оне с различитим стилом живота.

 

У ствари, ријеч је о страху од тога што ће овце које нас окружују рећи и учинити уколико покушамо напустити стадо и преиспитати његове увјетоване претпоставке. Такав менталитет значи да масе саме над собом проводе ред и поредак, држећи једни друге на линији.

 

Овца остатку стада постаје овчарски пас. Није то ништа друго него психолошки фашизам – Полиција мисли са својим агентима у сваком дому, свуда. Постоје агенти који су до те мјере увјетовани да углавном немају појма да су неплаћени контролори умова (корисни идиоти).

 

Тиме се на црну овцу ствара притисак да се покори, што уједно служи за упозорење другим појединцима у стаду који такођер размишљају о одвајању или оспоравању превладавајуће стварности.

 

 

 

НЕМА НИШТА НОВО ПОД СУНЦЕМ

 

Чуо сам да је власник фирме у којој ради моја жена завршио у ургентном центру због опће малаксалости, па су га задржали у болници на проматрању. Међутим, ту не би било ништа важно спомена, да нисам у строгом повјерењу сазнао од његове супруге, како је њен супруг, у горњим кутовима своје болничке собе, опазио неколико демона, како их је сам препознао и дефинирао. Морам напоменути како је ријеч о типичном материјалисти и атеисти. Овај човјек иначе у позној доби, има супругу која му по годинама може бити кћер, има кућу с базеном, има своју фирму, има апартман и бродицу на мору, … али не зна тко је!

А човјек који не на тко је, не може знати што му треба.

 

„Каква је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем? Један нараштај одлази, други долази, а земља увијек остаје.“ – Проповједник, 1:3-4

 

Током мог живота, имао сам ту привилегију, да је неколико људи из моје даљње и најближе околине напустило овај свијет нетом што смо се растали. Били су на самртној постељи. Онима најтврђима, видио сам страх у очима, страх од непознатог, а не страх од напуштања познатог.

Читао сам разне биографије и post mortem извјештаје познатих ствараоца и мислиоца, неки су редовито писали о умирању и болеснима, међутим, они су чешће показивали горчину и љутњу – а то због инфлације ега.

Моја је мајка, поступно напуштала овај материјални свијет, комуницирајући и гестикулирајући са нама невидљивим ентитетима – тзв. анђелима водичима и сл.

 

„Тко хоће живот свој спасити, изгубит ће га, а тко изгуби живот свој поради мене, наћи ће га.“ – Матеј, 16:25

 

Људи се рађају с ограниченом количином енергије, а која се од тренутка рођења систематски распоређује како би се могла користити на најбољи могући начин. Свако током живота добива објаве духа, истог интезитета и досљедности, али ријетки маре, застану и пропиткују. Ове објаве су налик на птицу која може да лети само право, не може да кружи, али може накратко да застане како би показала човјеку сврху и дала наду … ова птица има врло мало стрпљења када је посриједи неодлучност, а када одлети никад се више не враћа.

 

„Та вјеран је Бог: неће пустити да будете кушани преко својих сила, него ће с кушњом дати и исход да можете издржати.“ 1. Коринћанима, 10:13

 

Човјечанство је у стању кризе и позвано је опредијелити се за или против Христова спасења и његова јеванђеља.

У овом времену није више допуштено уљуљати се у лагодан живот или олаке рутине; сви смо обавезни на избор и духовну борбу, на напор да си сваки дан изграђујемо особност примјерену времену у којем живимо, да би смо били кадри побиједити зло.

Вјера у анђеле шири нашу спознају далеко преко граница видљивог свијета. Космос у којем живимо заправо је крајње малена стварност у односу на духовни свемир, којега је исто тако створио Бог и унутар којега је смјештен овај људски свијет са својом материјалношћу, временитошћу и просторношћу.

Апсолутни антропологизам и социјални дарвинизам, једнако су наивни као што је то био и птоломејски геоцентризам.

 

 

СВИЊАМА ЈЕ СВЕ СВИЊСКО*

 

 

Кроботерија ( израз А.Г. Матоша и других – „хрватска посла“)  у пракси; заокружујем психопатолошку анамнезу. Чиме би се бавили овдашњи неоколонијални медији и чиме би се шаржирала хрватска катедрала духа, ако то не би било српско друштво и политика?

Хрватски медији кад не би екскрецирали мржњу кроз губицу, морали би кроз чмар.

Па је једнако и кад је ријеч о родољубном и торжественом „Дану српског јединства, слободе и националне заставе“.

 

*“Тако је говорио Заратустра“ – Фридрих Ниче

 

 

МЕЂУЗЕМЉЕ

 

 

Није нити угодно а нити сигурно живјети на споју цивилизација, камо ли на граници гдје се већ вјековима сукобљавају Запад и Исток. Ту су у трајној колизији култура, религија, обичаји, политика, економија, умјетност, образовање, свјетоназори појединаца, итсл. Балкан је вазда био поприште сукоба Запада и Истока. Данас пак, када се све подвуче, атеизам и богоборци кидишу на христољубиве појединце и побожне народе, а за насртаје више не користе бомбе и метке, већ медије и информације; свакодневно генерирају уцјене и увјете, па не убијају више само тијело, већ и сам дух.

Како год, унаточ свом хисторијском искуству, технолошком напретку и научним достигнућима – никада још до данас, балкански народи нису показали толику емоционалну незрелост и интелектуални дефицит, некултуру и аналфабетизам, духовни нихилизам и подложност манипулацији.

 

Свакако, амбис између Запада и Истока је несагледив, а непремостив без богоспознаје, па била то ријеч о знаности или о умјетности – сасвим ирелевантно! Запад врши вивисекцију, сецира, раставља, анализира, индуцира, уопћава, рачуна, ствара обрасце и, на крају убија, покушавајући спознати цјелину, међутим, Исток пажљиво загледа у тишини без нијемости, осјећа али не саопћава, мисли али не коцептуализира, синтетизира, дедуцира, несистематизира, Исток вјерује у тајну која дубоко задире у извор свега што постоји и опијен је тим осјећањем. Запад је опирање, а Исток је препуштање. Запад се не идентифицира и научно је објективан, док се Исток духовно саображава одјекујући, потпуно субјективно.

 

Нерјетко западњачка агенда покушава метастазирани и инфилтрирати се у источњачко ткиво, примјерице, као са повампиреном идејом о опскурној „хрватској православној цркви“, итсл.

Ми живимо на ожиљку свијета! Ожиљци су грубе и ружне творбе, али без њих би организам иструлио. Иако, Хрватска трајно пружа шапу са канџама, Србија пак, стрљиво пружа отворену руку помирења. Зашто је то тако? Зато што са Истока долази спознаја да је човјек човјеку брат, јер су сви људи једно биће. У Ведама је речено да човјек није тек мој брат, него да је он ја. Повређујући било који дио свемира, повређујем једино сам себе. Ја сам свемир! – е то је западњачком логичном уму недокучиво, а поготово кад је он још затрован политичким лажима или религиозним празновјерицама.

 

Прије више од 2500 година, Блажени је са Истока поручио: „Свијет је болестан“ и „Људи су дјеца“! – што би рекао на стање духа данас! Све то наликује на поворку слијепаца који се држе један другога, а да ни први, ни средњи, ни посљедњи не види ништа. Често сам себе знао питати: што би рекао Достојевски или Толстој да данас види Европу? Или што би рекли Крлежа и Андрић о Балкану данас! Праводобно су се извукли са овог блатњавог шара …

Мислим да се и цетињски јасновидац, П. П. Његош, окреће у гробу кад слуша ову аналфабетско-јеретичку какофонију својих изрода. Тко да настави ове корифеје, да их смијени. Има ли данас довољно смјелих и поштених, стваралачки расположених? Има, али их се може набројати на прсте, насупрот тсунамију тролова, гнома, орци, гаргојла, јурук-хаиа, гоблина, хомункулуса, и других иконокластичких ентитета.