ДУШАН КОСАНОВИЋ: БИСТРООКИ ПОГЛЕД НА ЗАПАДНУ ДЕМЕНЦИЈУ

УМЕСТО УВОДА

 

        Мој пријатељ Душан Косановић, Србин из Хрватске, непрестано води свој дневник, и њиме ме свкоро свакодневно обогаћује. С обзиром да је на првој линији одбране смисла од НАТО лудила које потапа Европу и свет, сматрам да је више него корисно да његова размишљања поделим са читаоцима „Искре“. Видећете зашто. ( Владимир Димитријевић )

 

ДИГИТАЛНИ ГУЛАГ

 

Дефинитивно је лакше обмањивати људе него их увјеравати да су обмањени! Као што је своједобно написао фабијанац Џорџ Орвел: „У вријеме обмана, имати властито мишљење револуционаран је чин.“

Живимо у сфери хибридног ратовања у многим димензијама, а рат информацијама један је од њих, дакле, пропаганде у којој, када је ријеч о здрављу и геополитици, ваља нам вјеровати у сасвим супротно од онога што нам говоре корпоративни медији.

Постоје појаве много горе од конвенционалног ратовања. Чему страх од рата у Европи!? Деценијама се око нас изграђује читав један дехуманизирани свијет којем је циљ смјестити нас у трајан дигиталан затвор који укључује метаверзум, дигиталну валуту, масовни надзор, умјетну интелигенцију, биометрију и тјелесне имплантате, као и 5Г мрежна зрачења која стварају дугорочне здравствене посљедице, све док „blockchain“ технологија истовремено биљежи све што (не)радимо. Ово је само дио западњачке глобалистичке агенде против које се источни духовни свијет (Ислам, Православље, Хиндуизам) и геополитике суверених земаља, данас боре и чему се успјешно одупиру. О конкретним појавама пак, написане су књиге; толико их много има, јер их глобалисти свакодневно генерирају (примјерице, западњачки медији све више приказују срчане ударе код дјеце и мождане ударе код младих као нешто сасвим нормално). Нисте примјетили? Па то је проблем!

 

Свакако, постоје и бројне чињенице које се од јавности прешућују или крију, примјерице, подаци који се не могу пронаћи у „mainstream“ медијима, крију да већ годинама уназад (2014.), Кијевом влада отуђена олигархија, точније, група овисника о дроги и неонациста који су, не само, увели расистичке законе, олигархија која све вријеме краде приходе од протока руског плина, олигархија која уско сарађује са САД, конкретно са сином америчког предсједника – Хунтером Бајденом. Крију се чињенице да тренутна специјална војна операција денацификације и демилитаризације у Украјини, не само што је на трагу денацификације ЕУ, већ узрокује огроман пораст цијена енергената и руда, те заустављање производње, а што иде искључиво на штету ЕУ, а на корист пријатеља америчког предсједника. Чудно? Није! Ако знамо да је своједобно ЦИА рециклирала бројне полицајце СС-а и Гестапоа широм свијета. Током читавог трајања Хладног рата ЦИА је користила нацисте. Пар најбизарнијих, од небројених, примјера: ЦИА је поставила гестаповца Клауса Барбија на чело Боливије како би убио Че Гевару! На чело NASA-е постављен је нацистички знанственик Вернер фон Браун! Нацистичког географа и планинара Хајнриха Харера ЦИА је ангажирала да инструира Далај Ламу!

Бјелодано је да је циљ уведених санкција (од стране 18% западних америчких колонија), парадоксално, спријечити ЕУ да оснажи своју трговину и улагања с Русијом и Кином, јер средиште свјетског економског раста више није у Америци, која се деиндустријализира, као и Хрватска деведесетих. А европске је  „политичаре“ врло лако купити, јер државници у Европи не постоје, а и шире! То су бескрвни деперсонализирани бирократи, антисубјекти и гаулајтери, попут канадског Џастина Трудоа, француског Емануела Макрона, италијанског Марија Драгог, хрватског Андреја Пленковића, и др. који раде у циљу денационализације, дехристијанизације, дакле, искључиво на штету властитих народа!

Наиме, неолиберални концепт економије је класни рат финанција против рада, у првом реду, те класни рат против индустрије и влада. Заправо је ријеч о борби власника крупног капитала против остатка друштва и њихову настојању да финанцијским полугама дугова контролирају корпорације, државе, породице и појединце.

Ипак, многи моји познаници, партнери и колеге (не пријатељи) идиоти су који и даље вјерују у прозападњачке флоскуле о демокрацији, обновљивим изворима енергије, климатским промјенама и слободном тржишту (грч. ιδιώτης / идиṓтēс: приватни грађанин, онај који је невјешт, незналица).

 

Присјетимо се на крају и двију хисторијских чињеница: 1. Адолф Хитлер, иако ноторни британски плаћеник, није могао нити замислити да ће на стотине његових нацистичких знанственика, након Другог свјетског рата, у склопу операције „Paperclip“ (спајалица), постати амерички грађани, који ће помоћи тадашњој САД да постане технолошка велесила. 2. Најодликованији Рус и четвероструки Херој Совјетског Савеза, Маршал Георгиј Жуков, када је са Црвеном армијом ушао у Берлин, изјавио је: „Европу смо ослободили од нациста и она нам то неће никада опростити.“

 

Ова је планета болесна, а вирус је човјек! Прво, колико год то чудно звучало, тренутна збивања у Украјини имају важне геополитичке импликације, јер окончавају глобализацију којој смо свједочили задње три деценије (дедоларизација). Друго, не смијемо никада сметнути с ума, ма колико то било наизглед нелогично, да уз бок непријатеља слободног човјечанства и у редовима богобораца – безрезервно стоје „антифашисти“ и „љевичари“, те да су не мање опасне тзв. „зелене“ странке!

 

Како год, ЕУ је, и de facto и de iure, амерички Хомункулус, а ми бистрооки, видимо како се претвара у прашњавог сомалијског црнчића с великим трбухом.

 

ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

 

Истина и непатвореност лакше би у свијету освајале простор, да се они – који су неспособни да их произведу – нису уротили против њихова појављивања. Пометеност односа и појмова, данас кулминира, и изгледа немогуће да глас појединца игдје продре кроз хор обмањивача и обманутих.

Но, ја се тјешим ријечима великог италијанског пјесника: „Ако неко, ко је читавог дана трчао, стигне увече – то је довољно.“ – Франческо Петрарка

Наиме, ко неку ствар, која не води материјалној користи, узима озбиљно и њоме се бави, тај не смије да рачуна на наклоност својих савременика. То ме и не чуди, јер непојамно велика већина људи – сходно својој природи – није способна ни за какве друге доли само за материјалне циљеве, чак није кадра да иједне друге појми. Сходно томе, само стремљење за истином сувише је високо и ексцентрично, да би уопће очекивао, како ће многи, како ће само и неколицина искрено и квалитетно учествовати у тому.

Пише грчки трагичар Софокле, како је „живот пријатнији када се не мисли ништа“, – зато људи око мене ни не желе да одрасту! То су „људи дјетњег ума“ (Буда), а не „невини као дјечица“ (Исус) – јер они су отимачи енергије и стога нерјетко опасни (о губитку времена, о том – по том). Како ће несазрели спознати смисао живота? Како ће бесловесни стећи властито мишљење? „Primum vivere, deinde philosophari.“ (латинска максима)

„Веома је комфорно бити увијек малољетан“, закључио је премудри Имануел Кант. Само забава, скандали и спектакли, тривијалне теме и флоскуле уз капучино и сладолед, сунце и зрак, и напокон, пун желудац и празан мозак под црну земљу. Пучина никако да се дозове памети. „Напусти своје дјетњство пријатељу и пробуди се!“ – Жан Жак Русо.

Овдашњи „озбиљни“ људи немају никаквих психолошких особина, јер изван својих улога, изван својих намјештења и занимања уопће не постоје. Када станем да попричам, са неким од ових „озбиљних“ лица, сусретнем се са „ми“ и „наше“, са „кажу“, а не са „ја“, „да“ или „не“. Они немају времена нити могућности да развију индивидуалне особине, већ су пуки експонати туђих свјетоназора или репрезентанти нечијих мишљења.

 

СУМРАК ЗАПАДНЕ КУЛТУРЕ

 

Замислите да су због свих њемачких злочина почињених у Другом свјетском рату, Срби из шлколског програма избацили Шилера, Гетеа, Мана, Цвајга, Музила, Хегела, Канта, Ничеа, Шопенхауера, Фихтеа, Шелинга, и др. А да су због Јасеновца, Јастребарског, Градишке, Јадовна, Лобора, Керестинца, и других хрватских концентрацијских логора, Срби одбили читати Ујевића, Маринковића, Матоша, Крлежу, Ковачића, Камова, и др.

Уз забрану предавања о Достојевском, рушења споменика Пушкину, на ред је дошао и Толстој: у Украјини су као лектиру забранили „Рат и мир“.

 

ДИГИТАЛНА ДЕМЕНЦИЈА

 

Неуропластика нашег мозга се прилагођава задацима које током живота радимо. Свакодневним кориштењем интернета и „паметне“ технологије, мијења се архитектура нашег мозга, као што се то дешавало и вјежбањем свирања виолине или читањем класичне књижевности. Ту је још присутно и злонамјерно бомбардирање фрагментираним информацијама масовних медија, због којих је човјек лишен могућности уочаваља цијелокупне слике стварности; због тога се данас, готово сва дјеца, више не могу сконцентрирати на текст већи од картице текста (1500 знакова). Камо ли да науче пјесмицу напамет.

Генерирана је СМС писменост и сликовно исказивање емоција.

Но, то што су нам дјеца све глупља, неовисно о васпитању, није једини проблем, јер познајем и вршњаке са сличном менталном импотенцијом.

 

Дакле, не дао Бог, да свијет остане млађима! Они су бића неспособна за дубину и ширину, неспособна мислити и стварати. То не би био свијет глазбе, поезије, философије, сликарства, … то уопће не би био људски свијет, већ Метаверзум (еволуирана верзија интернета, односно огромна интероперабилна мрежа виртуализираних 3Д свјетова, које велики број симултано повезаних људи може искусити у стварном времену, сједећи у наслоњачу).

 

Метаверзум није фикција, већ агенда за 2025. годину, коју техно-незнабожци са Запада, планирају наметнути остатку човјечанства. Они искључиво желе моћ! Душевно здрави и духовно зрели људи не желе моћ! Елем, људи које познајем, не би хтјели „владати“ нити мјесном заједницом, а камо ли свијетом. Можете ли уопће замислити то не-биће које би хтјело манипулирати човјечанством, држећи га ресурсом, својеврсним акумулатором животне енергије.

 

Стога је боље да постанемо номади и живимо у шатору под звијездама, него ли таворити као техно-трутови у аутистичној кошници.

 

БОЛ ЈЕ ПЛОДНА

 

За масовне медије, који су свакодневна храна овдашњим конзумерима и потрошачима, крепост и кротост нису вијест, него је то само саблазан и гријех. Ако не знамо тко нам је непријатељ, како се онда обранити и ослободити? Наиме, непријатељ нам није рођак, сусјед или колега, јер они су само болесни! Својег непријатеља врло добро познајемо иако оку није видљив, јер нам свакодневно износи привидне насладе, заводи на маштање о чулним угодностима, побуђује на ниске земаљске страсти и узнемирава. Они који су се покушавали ослободити вањског непријатеља, а без ослобођења од подложности овом унутарњем непријатељу – нису успјели!

„Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба.“ – Ефесцима 6,12

Тмине су добра анестезија, не производе нелагоду, оне доносе дезоријентацију и самозаваравање.

Данашња је, „паметна“ технологија, без етике и стога празна и дехуманизирајућа, рашчовјечује, слијепац води друге слијепце.

Оно што нас разликује од других живих бића јест слободна воља. Свима је допуштено да дјелују у складу са својом вољом и интелигенцијом, а на крају се све сумира и добија плаћа према заслугама. Свако добија прилику да се изрази; човјек има времена да се обрати.

„Ако се чиниш црвом, немој послије да се жалиш што те газе.“ – И. Кант

 

 

БУДИМО ЉУДИ

 

Напросто, никада нисам био у стању да волим народ. Како бих онда био у стању да волим српски народ? Ја волим само своје пријатеље! Али то сам ја …

Исто тако, нисам у стању да мрзим народ! Мржња нити према појединцу, али презир да! Иако, о злочинима о којима сам читао и слушао или о мржњи којој сам свједочио, нема мјеста у правним књигама.

Међутим, ако је записано: „Не суди“! – чему онда разум, ако не у разликовању добра од зла. Имајмо на уму да право није што и правда. Но, мишљења сам да не можемо судити повијести, систему или режиму, дакле, не можемо судити данашњем европском неонацизму. Можемо судити само појединцу.

Елем, извјесни зликовац, како недавно у Хрватској тако и данас у Украјини, у старту се је одрекао свих индивидуалних особина, као да се тада неће имати кому судити. Зато јер је то од самог почетка политички програм и позитивни закон извјесног злочиначког режима и, зликовци само извршавају наредбе са врха.

Међутим, најгњусније злочине чинили су управо ништарије и друштвени отпад, јер они чине зло без мотива и без увјерења, или пак патолошких настројености. Ови крволоци нису никаква чудовишта или демони – они су пука људска бића која одбијају бити људи.

Управо су деведесетих година, масовни медији са Запада, суставно и трајно индоктринирали масе, препарирајући масе на етничко чишћење и геносид, негирајући људскост у Срба („монструми“), као што и данас оркестрирано чине масовни медији са Запада дехуманизирајући руски народ („орци“), како би их се без грижње савјести могло убијати, колико год, када год и гдје год се затекне, на улици или у своме дому, човјек Србин или човјек Рус.

Како бих разумио ове појаве, а разумијевање није што и одобравање, морао сам помирити медиокритетство великих зликовца, у шта сам се небројено пута и увјерио, са њиховим злодјелом.

Nota bene: разумијевање није што и опрост! Осјећам да ми је дужност разумијети. Још од Сократа размишљање дефинирамо као тихи дијалог са самим собом.

Сваки архизликовац је добровољно предао најважнију људску особину – способност размишљања. Људи који немају мишљење способни су починити најгњусније злочине; они нису чудовишта, демони или звијери, не, они нису нити људи – они су ништа! Отуда баналност зла, а ако је оно банално, онда не може бити нити радикално; зло је увијек екстремно! Само добро може бити радикално.

Манифестација мисли није знање, него способност да разликујемо добро од зла.

Западом више не управљају политичари, а камо ли државници, већ деперсонализирани бирократи или антисубјекти.

ДУШАН КОСАНОВИЋ