Дупла грешка Јаника Синера, или: Може ли се бити мало допингован

Холивудска индустрија је сигурно направила на стотине надахнутих биографских филмова о спортским шампионима, али је највећа мистерија како никада није снимљен озбиљан филм о највећој атлетичарки у америчкој историји. Јер живот Флоренс Грифит Џојнер је, сам по себи, нешто што би тешко креирао читав тим најмаштовитијих писаца и сценариста.

Атлетичарка дуге косе и ноктију, лепог лица и необичних спортских костима, дуго се мучила – прво није успевала да се на америчким такмичењима пласира на светска првенства или Олимпијске игре, затим је успела али на њима је тешко улазила у финала и никада није долазила до врха. А онда се у њеној 28. години десило нека божанска сила која се изненада појавила и решила ствар.

Сценаристи би већ могли да објасне да ли јој се Мартин Лутер Кинг појавио у сну и рекао да има сан да ће бити највећа у историји, или је, можда, пила неко чудотворну воду са Стеновитих планина, али неко велико чудо се догодило и Флоранс Грифит Џојнер је на Олимпијади у Сеулу оставила свет без даха – оборила је светске рекорде и побеђивала на 100 и 200 метара са супериорношћу каква није виђена у историји.

И када су сви помислили да тим чудом тек почиње непоновљива каријера, одлучила је да већ наредне године напусти спорт. Зли људи који не подносе туђи успех почели су да се чуде како је атлетичарка тај небески дар, који је успешно скривала од јавности, показала тек у 28. години и да постављају питања да ли то можда има везе са мишићима који су се нагло појавили на њеном телу и дубином која се појавила у њеном гласу. Или можда што се у Сеулу десио први допинг скандал када је канадски спринтер Бен Џонсон оборио светски рекорд на 100 метара и затим пао на тесту.

Оно што је Џонсон изговорио постала је највећа срамота светског спорта – радио сам само оно што и други атлетичари, јер сам схватио да другачије никако нећу успети.

Неснимљени холивудски филм имао би и невероватан, потресан крај, јер је највећа атлетичарка у историји умрла у 38. години – у сну. На величанственој сахрани, амерички председник Бил Клинтон је у сузама рекао: „Она је била највећа. По свему. Били смо задивљени њеном брзином, понизно смо уживали у њеном таленту и били смо очарани њеном личношћу и стилом.“

Њеним рекордима покушала је да се приближи Мерион Џонс, друга велика америчка шампионка, која је касније и сама признала да се допинговала због чега су јој одузете бројне златне медаље. Две невероватне спортске организације, Међународни олимпијски комитет и Светска антидопинг агенција, сачекале су свега 15 година и доделиле златну медаљу Мерион Џонс са Олимпијаде у Сиднеју атлетичарки са Јамајке Тањи Лоренс. Занимљиво је да је Лоренсова заправо била трећа на Олимпијади са пет стероидних, анаболичких кругова у Сиднеју, јер је и освајачица сребрне медаља пала у борби за слободу допинговања на Олимпијади у Атини.

Суштина тог толерисаног дрогирања и тровања спортиста можда се види на поштеној девојци са Јамајке – добила је злато када се више није бавила спортом. У њеној витрини нема слике како побеђује, радосно слуша химну своје земље, нити је доживела да је грађани Кингстона дочекају са цвећем и песмама.

Мерион Џонс и читав низ америчких спортиста можда су доживели непријатности али им буде лакше када се присете славе и среће, пријема у Белој кући, тих дана и месеци када су били хероји нације.

То дрогирање са узвишеним циљем као да је постао једини део спорта у којем, изгледа, важи Кубертеново правило важно је учествовати, а да те не ухвате у учествовању. Истовремено, преко тих свемогућих витамина моћне земље и глобалне компаније некако успевају да погоде све политичке и маркетиншке мете. Ако се и догоди неки скандал, ми ћемо изразити жаљење. Деси ли се трагедија, па неки шампион умре у сну, жалићемо још више.

Знатно блажа варијанта криминалне стероидне трке догодила се ових дана и тренутном првом тенисеру света, Јанику Синеру. Јавност је са свега пола године закашњења обавештена да је Синер још у Индијан Велсу пао на допинг тесту и то два пута, али није кажњен јер су уважене његове жалбе. У том саопштењу остаје нејасно зашто је онда невин тенисер кажњен са 300 хиљада долара и одузимањем 400 бодова које је освојио на том турниру. Можда је у међувремену донето неко тајно правило према којем спортиста може да буде мало допингован ако су он или спонзори много важни.

Италијан заправо тврди да је један од чланова његовог тима користио извесни спреј како би залечио повреду прста а онда је масирао Синера, који је такође имао неку озледу на телу па је тако, после серије масажа, забрањена супстанца стигла у тело шампиона.

Легендарни тенисер Џон Мекинро запитао се како се прави разлика између једне особе која каже да није намерно узела забрањену супстанцу, док неког другог ко каже исту ствар суспендују.

„Мислим да је Симона Халеп (бивша играчица број 1) то исто рекла, али је она суспендована на 18 месеци“, додао је амерички шампион. „Смешно – било случајно или намерно. Двапут сте позитивни на забрањену супстанцу. Требало би да га нема две године. Твоје перформансе су побољшане. Крема за масажу. Да, лепо“, рекао је увек провокативни Ник Киргиос.

На контранападе да је и њега требало казнити због непримереног понашања, аустралијски тенисер рекао да он ипак није користио стероиде и остале дроге. „Не могу ни да замислим кроз шта пролазе људи који су раније суспендовани због допинга. Други играчи – друга правила“, рекао је канадски тенисер Денис Шаповалов, док је Француз Лука Пуј имао једноставно питање за челнике Светске тениске федерација и Антидопинг агенције – можете ли да престанете да нас узимате за идиоте?

Још давне 2016. године једна руска хакерска група „Меџиг Бер“ провалила је у базу података Светске антидопинг агенције и објаснила да постоји сасвим легалан механизам за допинговање.

Спортисти би са лекарским налазима да болују од астме и низа других болести затражили да користе лекове и препарате који се налазе на листи забрањених супстанци. Само у 2015. години, 653 америчких спортиста затражило је дозволу да користе недозвољена средства, а њих 402 је добило дозволу да се несметано лече и допингују. Из Руске Федерације се стигло 54 таквих захтева, од којих је одобрено 17. Кинеским спортистима је издат једноцифрен број дозвола.

Тада уверљиво најбоља тенисерка на свету је за године 2010, 2014, 2015. добила дозволу да узима лекова који садрже „oxycodone, hydromorphone, prednislone, methyprednislone“, док је њеној сестри Венус од 2010. до 2013. године дозвољено да употребљава „prednislone, triamcolone и formoterol“.

Љубитељи теорија завера склони су да верују да се Светска антидопинг или допинг агенција за ову хакерску бламажу осветила тако што је пар месеци касније Марији Шараповој пронађена супстанца која је до те године била легална, али је свеједно највећа руска тенисерка добила казну од две године, која је касније ублажена на 14 месеци.

„Да сам желела да објавим крај каријере, то сигурно на бих урадила у хотелу у Лос Анђелесу и на овако ружном тепиху“, рекла је Шарапова на конференцији на којој је објаснила да је лек користила десет година и да није схватила да је дошао те године на листу.

Према том извештају, највише дозвола за употребу забрањених лекова и препарата дају се атлетици, пливању, тријатлону, скијању и бициклизму.

Ако већ о највећој атлетичарки у историји није снимљен филм, о највећем бициклисти, легендарном Ленсу Армстронгу је снимљен, али након што су његови спонзори дошли до једног од два закључка – да је Армстронг најбеднија варалица, или да су његове премије постале превисоке па су одлучили да ту заједничку превару окончају.

Свеједно, најбољи истраживачки медији су годинама објављивали невероватне сторије о човеку који је победио рак и онда седам пута заредом освојио Тур д Франс, што никоме неће успети. На таласу те неописиве кампање посвећене неопеваном, бахатом сецикеси и тутумраку на стотине милиона људи носили су жуте наруквице уз поруку „буди јак“. Само је недостајало да Ленс измисли лек од рака, када је већ измислио лек за вечите и ничим ограничене победе. На сајту једног од највећих спортских догађаја на свету, за седам Армстронгових тријумфалних година наводи се да су резултати поништени, па би било занимљиво направити неку причу како ли се осећају они спортисти који су тих година прелазили стазу дугу 3.498 километара без икакве шансе на победу.

Први допинговани шампион Бен Џонсон, последњих година у јавном наступима понавља да се данас врхунски спортисти неупоредиво више допингују, а за самог Армстронга има једноставно објашњење. „Да је отишао када је зарадио 75 милиона, данас би био легенда, али није му било доста.“