ДРУГИ МИЛОВ ПАД И НОВИ ПОРЕДАК: Прича о мултиконфесионалности и грађанској држави почивала је на потпуној дискриминацији српског народа

ИДЕОЛОГИЈА или политички програм доводи неке странке на власт. И онда се пракса такве власти и начин њеног одржавања упоређују са обећаним циљевима и тако се врши критика, а на њој се заснива и деловање опозиције.

То је уобичајено. Али се дешава и нешто битно друкчије.

Практични и властољубиво оријентисани људи заседну на власт, „пронађу своје борбене линије“, па тек накнадно траже прикладна образложења и оправдања за оно што чине или су већ учинили. Тако тек накнадно, после изборног пада вишедеценијског режима у Црној Гори, излазе потпуно на видело „идеологија“, стратегија и стварни науми те власти коју оличава Мило Ђукановић и која се деценијама спроводила. Сада се опозициони ДПС морао како-тако декларисати да би опстао у политичком животу и показати шта су му све време владавине били циљеви које је без декларације спроводио.

Бивши режим се морао очитовати. И драстично се очитовао на Цетињу протеклог викенда, 4. и 5. септембра, у време устоличења митрополита Јоаникија. Показало се да је сва прича о грађанској држави и мултиетничком и мултиконфесионалном складу почивала на потпуној дискриминацији и готово сегрегацији српског народа у Црној Гори. То је темељни камен тих европских стандарда који воде у ЕУ. Владајућа клика са медијском пратњом је толико огрезла у подразумевајућем антисрпству да је потпуно заборавила да свакодневне салве оптужби на рачун Срба пре свега погађају њихове непосредне суграђане који од памтивека живе у Црној Гори. И да Срби у Црној Гори нису неке придошлице, мигранти или посрбице. Они су НЈегошеву литераризовану истрагу потурица „превели“ у буквалну истрагу српства.

Нашавши се без власти и без властитих политичких идеја, припадници бившег режима су посегли за некаквим комитама и усташоидним и усташким личностима из прошлости. Чак ни величанствене литије „Не дамо светиње“, у којима је учествовало око 200.000 људи, нису ДПС комите опаметиле. НЈихов вођа Ђукановић, који је још председник државе, рекао је да можда време за доношење злогласног закона о одузимању имовине СПЦ није било добро, али се то морало и мора учинити. Треба сатрти СПЦ и њихове четири епархије претворити у аутокефалну црногорску цркву. Не мора бити ни православна. По узору на усташку НДХ, да би се заслужио комплимент да су Црногорци „црвени Хрвати“, а муслимани „хрватско цвијеће“.

Догађаји који су се одиграли на Цетињу, када је патријарх СПЦ устоличио митрополита Јоаникија на трон Светог Петра Цетињског, показали су на огољен начин о чему је стварно реч. Припадници бившег режима су били приморани да вишедеценијску државну репресију над православљем и Србима претворе у брутално улично насиље које смера да обори легални државни поредак. Ослонац су имали и у полицијским и државним структурама где је било оних који су отворено демонстрирали завереничку непослушност. Саветник за безбедност председника Веселин Вељовић био је непосредни организатор и вођа оружане побуне. Тог дана је уставни поредак у тој држави био пред потпуним сломом. Посебно због тога што је на Цетињу био и председник Ђукановић са свитом припадника бившег режима уз непосредну помоћ неких минорних лица (али медијских веома подржаних) из политичког живота Србије и свесрдну прокламовану помоћ бројних београдских јавних аутошовиниста.

Био би то крајње особен државни удар на челу са шефом државе. Али спас је дошао са, само наизглед, неочекиване стране, од патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија и СПЦ коју они оличавају. Познато је да саме зачетке државности Црна Гора дугује управо Митрополији СПЦ и Светом Петру те другим владикама. Обезбеђење одласка на устоличење митрополиту Јоаникију створило је прилику пољуљаној држави да се успостави, уведе ред и смири наоружану побуну. И обезбеди универзално гарантовано право на слободу вероисповести. И она је ту помоћ прихватила и прилику искористила. Да ли ће се из ове ситуације извући одговарајуће и нужне поруке и закључци, остаје да се види. Бивши режим је поново пао. Колико ће падања бити неопходно да коначно падне и успостави се нови правни поредак, остаје да се види, и то је у домену политике. Што се СПЦ тиче и нашег митрополита Јоаникија, он је сам себи поставио задатке: „Служићу братском помирењу у Црној Гори, лечећи старе и нове ране на бићу повереног ми народа. Као и до сада, делићу и зло и добро са својим народом, радост и жалост. Помагати сиромашне, тешити жалосне, храбрити уплашене, тражити изгубљене и заборављене, носећи крст свог народа – биће мој циљ.“