Драгорад Драгичевић: Русија је унапред отплатила срамоту

Данашња Путинова Русија стиди се оног несрећносг увођења санцкија Србији које је предузела Јељцинова Русија. И Србија ће, макар у антисанкционој издржљивости многоструко надмашила Јељцинову Русију, морати да се застиди. Бар једном годишње, у октобру, у месецу у коме су Руси 1944. за ослобађање Београда положили 960 живота и много унапред одрадили за Јељцинову срамоту.

 

Председник Србије Александар Вучић уобичајио је да на хрватске, бошњачке и, разуме се, српске злураде најаве његовог скорог слома и увођења санкција Русији одговара подсећањем да је прошло, например, сто педесет, сто деведесет, двеста десет дана, сада је то већ триста дана, а Србија санкције Русији није увела. При томе не открива када ће и да ли ће уопште Србија увести санцкије Русији. У „Ћирилици” на ТВ Хепи рекао је да није сигуран да ће Србија увести санкције Русији, али „кад водите државу, не можете да искључујете ствари, не знате какав ће вам бити мач над главом”.

Иза оваквог мерења издржљивости српског противљења санкцијама неки виде напросто разобличавање пропагандних лажи против Србије, што је вероватно најближе истини.

Неки, међутим, ово мерење пролазног времена српске издржљивости у неувођењу санкција Русији виде знак да ће санкције једном бити уведене, али ће се Русима моћи да каже: ви сте нама санкције увели трећег дана након што их је Запад увео, а ми смо то вама учинили, например, триста педесетог дана након што их је Запад увео.

Тако је ово председниково мерење пролазног времена разумео председник парламентарног одбора за Косово Милован Дрецун, који је јесенас рекао да ће Србија „у неком тренутку увести санкције Русији” како би смањила притисак за пуштање Косова у УН. У коме тренутку? Кад штета од неувођења санкција буде већа од користи.

Ако је Танјуг тачно пренео Дрецуново разумевање Вучићевог мерења пролазног времена неувођења санкција Русији, и ако је Дрецун добро рзумео председника, Србија је на путу да поентира против Русије са најмање 300, можда и 350, дана разлике у антисанкционој издржљивости!

 

Русија се стиди, можда ће и Србија

Дрецун није једни српски званичник који мисли да зна шта се крије из Вучићевог мерења пролазног времена антисанкционе издржљивости Србије. Дрцун је за Танјуг изјавио да га изненађује што Русија сама не препозна тежину ситуације у којој се Србија налази, иако руски званичници признају да се врши снажан притисак на Србију. Руси су заузети својим проблемима, каже, али и нас гурају у нове проблеме. Није објаснио у какве проблеме осим ако се од Русије не очекује да сама себи уведе српске санкције против ње.

Данашња Путинова Русија стиди се оног несрећносг увођења санцкија Србији које је предузела Јељцинова Русија.

И Србија ће, иако ће у антисанкционој издржљивости многоструко надмашити Јељцинову Русију, морати да се застиди. Бар једном годишње, у октобру, у месецу у коме су Руси за ослобађање Београда положили 960 живота и много унапред одрадили за Јељцинову срамоту.

Кад смо се, успут, већ дотакли несрећне 1944, није ли умесно подсетити да и она објашњава коме ћемо увести санкције ако их уведемо Русији. Исте године су Срби, под командом Драгољуба Михаиловића, спасили 350 америчких пилота, принудно приземљених или оборених од немачке противавионске артиљерије на територији Србије. У истој кампањи, још 2.000 америчких пилота приземљених или оборених на територији Југославије спасили су Срби под командом Јосипа Броза. Кажемо: Срби, јер су окосницу партизанских јединица, у време немачке савезнице Независне државе Хрватске, чинили Срби. Чиме је САД узвратила Србима? Њихова супермодерна авијација, потомак авијације којој су Срби спасавали 3.500 пилота, узвратила је разорним бомбардовањем Србије, убијањем потомака спасилаца америчких пилота и истрајавањем у отимању српске јужне покрајине за рачун Шиптара, Хитлерових савезника.

Србија ће, кад штета буде већа од користи, увести санкције онима који су гинули за њу, и то под притиском оних који су 1999. ракетирали и капиталне мостове и оне пешачке са децом, путничке возове, болнице, телевизијске торњеве и редакције са запосленима.

 

Шта се нуди за санкције Русији и признање Косова

 

Ако историја потврђује да се западњачки насртаји на исток понављају као испод индига, онда је неумесно изводити дневну рачуницу мање користи него штете.

До овог лицитирања коришћу и штетом од неувођења санцкија Русији нисмо знали да је односе између Србије и Русије тако лако прорачунати са три дана антисанкционе издржљивости ондашње Русије и са најмање 300 дана антисанкционе издржљивости данашње Србије.

Ако је тако лако чак и оно што је веома тешко, онда би једног дана могло лако да се израчуна  да је мања штета од одустајања од Косова него од признања његове независности.

Они који лако израчунавају већу штету од користи у односу Србије према Русији могу лако и да провере своју рачуницу. Ако упитају Запад шта нам нуди за увођење санкција Русији добиће одговор: нудимо вам да будете на правој страни историје! Али, пошто ћете бити нови на правој страни историје не можете одмах бити једнаки са онима који су дуго на правј страни, и морате проћи кроз промене да бисте се квалификвали за место на правој страни историје.

Ако упитају Запад шта нам нуди за признање независности Косова, добиће одговор: нудимо вам бржи пут ка Европској унији! Али тај бржи пут није баш брз ако нисте на правој страни историје, ако бомбардовање Србије сматрате злочином уместо поуком, ако нервирате суседе митом о Јасеновцу, ако Србе  преко Дрине подбуњујете некакавим правима из Дејтонског уговора, ако тврдоглаво верујете да вам је језик већ родно осетљив.