Драгорад Драгичевић: Фингирање захтева за изборе и иницијативе за спас универзитета

Драгорад Драгичевић

Ако се у иницијативи за спас универзитета унапред проглашава да ће укидање блокаде универзитета бити само привремено, и да ће повратак студената на наставу бити искоришћен као ресурс за поновно, и пресудно, омасовљење протеста, то је исто као да је уз захтев за превремене јунске изборе актуелној власти намигнуто да захтев за изборе, у заједничком интересу, нипошто не прихвати.

„Сведоци смо једног од преломних тренутака у модерној историји наше земље, те као друштвена група од највећег народног поверења повлачимо следећи одлучан потез: Тражимо моментално распуштање Народне скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора у складу са чланом 109 Устава Републике Србије. Верујемо да је демократија једини исправан начин за решавање политичке кризе оволиких размера, стога позивамо народ да подржи листу којој ће студенти у блокади свих високошколских установа на територији Србије пренети своје поверење, како би на теразијама правде превагнула истина.”

Не може се рећи да је овај захтев „студената у блокади” упућен некоме одређеном, што потврђује да формално није стигао ни на адресу владе, нити на адресу председника Србије. Стигао је преко медија народу Србије, па из тога као произилази да је стигао и на ове две надлежне адресе. Али, чак је и „средњошколцима у блокади”, а камо ли њиховим старијим узорима, јасно да овакво испостављање захтева за брзе изборе формално не обавезује ни једну институцију да захтев узме у разматрање.

Наиме, неформална група, нигде регистрована и нигде јавно представљена, преко медија захтева изборе тоном некаквог ауторитета изнад државе и њених институција власти. У њеној „легитимацији” нема баш ништа што би је чинило стварним политичким субјектом. „Студенти у блокади” је магловит појам за кога само можемо да везујемо ништа мање одређене појмове као што су непослушност према власти и екстериторијалност у односу на систем.

Како су цео систем власти прогласили ненадлежним, „студенти у блокади” се у свом захтеву не обраћају ни влади, ни предсднику, већ само захтевају „моментално распуштање Народне скупштине”. Од кога захтевају – не зна се. Коме су упутили захтев – не зна се. Јер, ако би га слали на јасну адресу, морали би и своју адресу да допишу. Они су само упутили захтев, а нека се сами препознају којима је упућен, и нека се сете ко га је упутио.

Можда их треба и разумети: ако би се све поставило формално и ако би се субјекат „студенти у блокади” легитимисао, могло би да се покаже да су субјекат мале снаге који само пројектује велику сенку на зиду српске јавности. У неколико епизода славног цртаћа, Џери је озбиљно уплашио Тома својом великом сенком на зиду.

Из захтева се види да „студенти у блокади” не намеравају да изађу из анонимности ни у самом процсу превремених избора које захтевају. Они ће „пренети своје поверење” својим кандидатима који ће се формално представити изборној листи, а сами ће остати заувек анонимни. Ако, поштовани грађни, дате свој глас онима које вам ми препоручимо то ће бити исто као да сте за нас гласали!

Ово је запањило чак и подржаваоца студентских протеста Милоша Јовановића, ултрапротивника владајуће коалиције и председника Србије. Схвативши да „студенти у блокади” неће своје поверење пренети на српску опозицију, Јовановић је на једном интернет-каналу одједном прогледао и угледао да у блокади факултета о свему одлучује активна мањина усмеравана одређеним спољним инструкцијама. О блокадерском захтеву за изборе Јовановић дословно каже:  „Тај сулуди захтев се одомаћио, нарочито на Н1 и Новој С, па ни то не може да буде случајно. Такав захтев су у претходна два месеца понављали разни људи са разичитих меридијана. То ми све говори да је на делу одређена врста инжењеринга. Нигде се то у свету није догодило до сада. Ово је експеримент. Ми се олако примамо на сваки експеримент који нам се сервира и мислим да је ту дошло до неке врсте усмеравања.”

Властима је намигнуто да не прихвате

Непосредно после испостављања захтева „студената у блокади” да се хитно распишу превремени избори, Ректорски колегијум и декани Универзитета у Београду објавили су иницијативу за спас Универзитета у Београду, на кога је, како су оценили, власт опасно насрнула са намером да га уништи и тако отвори пут некредибилном и коруптивном високом образовању.

Али, иницијатива за спас универзитета у Београду не садржи ни минимум конструктивних предлога држави. Напротив, она се и за повратак наставе залаже због наставе: „Мора се мењати начин борбе. Наставком школске године дошло би се до мобилизације нових студента и студентске акције би поново постале масовније. Циљ је, дакле, да се обезбеди солидарност и масовност.”

Ако се унапред проглашава да ће укидање блокаде универзитета бити само привремено, и да ће повратак студената на наставу бити искоришћен као ресурс за поновно, и пресудно, омасовљење протеста, то је исто као да је уз захтев за превремене јунске изборе актуелној власти намигнуто да захтев за изборе нипошто не прихвата.

Па, чему онда захтев за брзе превремене изборе, ни пре ни касније него за месец дана, ако управа универзитета, декани и професори, обзнањујући да ће касније обновити револуционарну акцију, намигују властима да их не прихвате?

Као одговор на ово питање нуди се процена да „студенти у блокади” не могу добити изборе са професорском листом ојачаном кандидатима из ПроГласа, поготову што су избацили странке парламентарне опозиције са прве линије обарања актуелне власти, и то странке које су месецима наивно „пумпале” за њих. Захтев за превремене изборе који се не могу добити, сасвим је могуће, испостављен је не само зато да би се „пумпање” наставило већ да би одвукло пажњу српске јавности са катастрофалних последица полугодишње блокаде универзитета које блокадерима стижу на политичку, а факултетима, родитељима и студентима на финансијску наплату.

Фингирана не мење но што је захтев за „моментално распуштање Народне скупштине”, иницијатива за спас универзитета шаље, истовремено, два сигнала: властима да не прихвате изборе, и „студентима у блокади” да истрајавају у захтеву ради „одржвања ватре”.

Изгледа да су се и медији, и неки високи функционери из власти упецали на причу о изборима, о незаконитости и неморалности ректорове кандидатуре, о могућим именима професора и експерата на листи иза водећег ректора, „будућег премијера”. Медијска потера за виновницима штете коју је блокада произвела у знатној мери је кренула за новом темом, несвесно олакшавајући одговорност блокадера и наставних колектива који их подржавају и, можда свесно, олакшавајући одговорност државе.

Скретање пажње са одговорности за блокаду универзитета

И сам ректор и „будући премијер”, који није толико наиван да би поверовао у немогуће експресно расписивање превремених избора и своју победу на њима, својом „кандидатуром” за носиоца блокадерске листе погурао је „потеру” на причу о изборима и смањио притисак на главну тему – на фактички губитак године свеједно да ли ће власт прогледати кроз прсте универзитету и прогласити је неизгубљеном.

Чак се и председница Народне скупштине Ана Брнабић, сада већ политички ветеран, упецала на фингирани захтев за изборе. Брнабићева је објавила на Иксу фотографију текста на којем је потпис ректора Ђокића, а у којем пише: „Дајем сагласност да се моје име и презиме нађу на студентској изборној листи за ванредне парламентарне изборе као кандидат Правног факултета Универзитета у Београду.” То је и председници парламента, и делу српских медија било довољно да открију како је ректор затечен у кршењу закона, иако ректоровог кршења закона нема без расписаних избора. У разобличавању ректора као непринципијелне личности, нехотице се овом „кандидату за премијера” даје исто право које је један други ректор већ користио и при том није био „разобличаван”. Наиме, децембра 2023. године, на тадашњим парламентарним изборима ректор Универзитета у Крагујевцу Ненад Филиповић био је  први на листи за Шумадију Србија не сме да стане, јер је „препознао визију развоја Александра Вучића, у којој ми, научници, професори и истраживачи никада нисмо имали боље услове за рад”. Ако може крагујевачки ректор на изборну листу, може и београдски, свеједно што је београдски месецима подржаво „неполитичну чистоту блокадера” и скоро заветно се заклињао да га политика не интересује. Један се осетио позваним да се политички ангажује уз Александра Вучића, други против Александра Вучића.

Тема о изборима који стварно нису могући и о политици на универзитету која није допуштена успешно је подметнута, и болне последице полугодишње блокаде наставе на факултетима, баш у фази када се широко препознаје одговорност ректорског колегијума, декана, професора , „студената у блокади” и, на крају, власти која није предузимала делотворне мере – одлазе у други план. Свима одговарају немогући избори који се неће одржати.