Пошто је отпочела легитимна руска акција у Сирији свет више није исти. Русија је демонстрирала да није само регионално димензионирана велесила већ глобална суперсила која сутра може да интервенише и у Латинској Америци те тамо помрси рачуне самозваних евроатлантских господара света. У околностима када је та истина представљена, премијер Србије је уз помпу отишао у Москву, где је примљен на велика врата. Ту се не ради о обичној посети већ о, свесном или не, постављању геополитичког камена међаша. После тога Србија и Балкан неће више бити као пре.
О томе колико се свет променио у кратком року говори то да је БДП према паритету куповне моћи чланица НАТО 2000. био 4,5 пута виши него земаља групе БРИКС. Опет, данас Русија, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка збирно имају већи БДП од Вашингтона и његових војно-политичких савезника. То није могло да се не пројектује на војни и геополитички однос снага у свету, што је добило нови замах са дешавањима у Сирији. Нажалост, Балкан у довољној мери није осетио нове ветрове са истока. Код нас су до јуче неприкосновено доминирали западни неоколонизатори. То се сада мења.
Посета Москви демонстрира да је Русија много више добродошла на Балкан него што је то деловало. Већ то је довољно да се одблокирају елементи руског присуства код нас и у региону те повежу у ефикасну целину, а на то ће се надовезати и нови параметри њене моћи. Дух Русије је већ овде, а сада су добили подстицај процеси који ће довести до његове материјализације на многим пољима. То је за нас најбитније за импулс сарадње са Русијом.
Он ће сигурно довести до раста нашег извоза на ту страну, до већих руских инвестиција и повећања енергетске сарадње, до вишег нивоа војне кооперације. Много важније од тога је оно о чему се у бројним анализама не говори. Симболички је пукао евроатлантски балон на Балкану. Већ и прича о јачању руског војно-политичког присуства код нас у контексту дешавања на Блиском истоку утире пут за психолошко и конкретније ослобођење нашег региона од окупације Запада. Уосталом, са те стране нико се више неће усудити да се према нама понаша баш онолико бахато као донедавно. Јер, ако су наши политичари заправо још и неспремни за озбиљније кораке ка истоку већ мисле само на тактичке искораке, многи у Вашингтону и Бриселу увиђају да је зато Москва сада спремнија да много озбиљније крене ка нама, а овде има ко да је дочека!
Тагови: Балкан, Драгомир Анђелковић, НАТО