Полазећи од наше пословичне заборавности, Драган Ђилас сада настоји да нам се представи као добра мајка Тереза са хиљаду лица. Ђилас је, наводно, и највећи заговорник борбе за људска права и демократију. Уједно је привржен и националним вредностима. Склон је Западу, али је и „пријатељ“ Русије. Последње је, у јеку београдске кампање, покушао да потврди и отвореношћу за руске медије, односно придавањем у овдашњим медијима који га подржавају великог значаја интервјуу који је дао једној тамошњој агенцији.
Широка коалиција која се окупила око Ђиласа, формално, како би га подржала на београдским изборима, неформално како би удруживањем слабих а претенциозних створила основ за јуриш на републичку власт – мора некако да објасни своје обједињавање. Ти, некада мање-више чланови јединствене Демократске странке, дуго су се делили, свађали, око разних питања спорили. Сада су заједно јер су појединачно сувише слаби. Али не могу да признају грађанима да их ништа друго не спаја осим жеља да стекну привилегије. Зато изговор траже у наводној нужности да се без обзира на разлике сви обједине против Вучића. Ипак, уз то морају да направе некакву фингирану програмску и идеолошку синтезу.
Зато им, условно речено, идеологија лични на пагански храм. Ту се убаци све и свашта, колико год било контрадикторно. Тако је у савезу са својим дојучерашњим непријатељем Јеремићем, Ђилас данас пун разумевања за потребу сарадње са Русијом. Но, да ли је стварно тако? Како наш народ каже: „ако лаже коза не лаже рог“. Присетимо се изузетног извора у вези са стварним деловањем и искреним ставовима наших политичара. Нама причају једно, али то врло често не мисле.
О ставу Драгана Ђиласа о Русији, односно руско-српским везама, упечатљиво говори америчка дипломатска депеша 09BELGRADE825 од 21. августа 2009. године. Она се односи на посету тог тада високог функционера Демократске странке амбасади САД где се сусрео са њеним високим функционером.
Из њиховог разговора сазнајемо да сам Ђилас признаје да „жути картел“ коме је припадао и припада ради све што може у прилог софистицираног – како грађани не би схватили шта се дешава – удаљавања Србије од Русије. Ђилас је истакао своју одбојност према руском амбасадору и свој чврст антируски став. Жалио се да га је такво опредељење довело у незгодан положај чак и оквиру своје, нема сумње, такође рускима ненаклоњене странке. Како Ђилас каже шеф Тадићевог кабинета Мики Ракић му је саветовао да ублажи негативну реторику о Русима.
То јасно показује колики је Ђилас, према сопственом признању, русофоб. У разговору са америчким дипломатом хвали се изразитим негативним ставом његове партије према Русији („Демократска странка чини све да не дође до зближавања између Србије и Русије“). Онда додаје да та иста, ваљда, умерено антируска странка, сматра да претерује са својом русофобијом. Био је, и по ДС стандардима, антируски јастреб. Додуше, можда им је његов екстремизам сметао само из маркетиншких разлога.
Сада тај исти Ђилас, загрљен са Вуком Јеремићем, са осмехом гледа у Русију. У поменутом интервјуу за руску новинску агенцију РЕГНУМ, он дрско каже: „Моја прва званична посета као градоначелника била је управо Москви. Та посета је била само један од мојих напора да развијам односе са Москвом, Русијом и руским народом“. Цинично нема шта! Додуше, када се анализирају америчка документа, видимо да уистину битно позитивнији став према Русији нема ни, наводно, проруска узданица изнова око Ђиласа окупљеног великог дела „жутог картела“, Јеремић.
Обележавање 180 година руско-српских дипломатских односа и актуелна посета министра спољних послова Руске Федерације Србији, прилика је да се присетимо русофобије оних који се данас лажно представљају као руски пријатељи. А као што зло мисле Русији, тако би и српски брод, себи и Русима на штету, усидрили у НАТО луци. Уз то би га још и додатно оштетили потпуним дизањем руку од Косова и Републике Српске. Но, то им не смета да се додворавају руским званичницима и новинарима, као што без срама лажу и српски народ. Уверен сам да је Лавров дошао у Београд добро обавештен о свему томе.
Тагови: Драган Ђилас, Драгомир Анђелковић