ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Брисел и усташе

На аустријским парламентарним изборима 1999. добила је Слободарска партија 27 посто гласова. Тако је та наглашено десно оријентисана странка дошла у позицију да са конзервативном Народном партијом формира власт. То је представљало црвену мараму за Брисел. Аустрија је одмах оптужена да има „екстремистичку власт“ која је „нетолерантна према мањинама“. На рачун Хајдера, ондашњег лидера Слободарске партије, пљуштале су оптужбе да је „склон неонацизму“. Отпочели су озбиљни притисци на Аустрију који су укључивали и санкције. Дошло је до брзог пада, из угла Брисела, неподобне владе.

Данас у Хрватској на делу имамо отворено кокетирање председнице, али и великог дела представника њој супротстављене парламентарне већине, са екстремним шовинистичким, без претеривања и (нео)усташким идејама и снагама. Шта је више потребно рећи када човек који пева о клању Срба и велича хрватске нацисте из Другог светског рата, држи концерт са готово званичним статусом? То је као да је Хајдер био више него благонаклон према неком аустријском певачу чија једна од песама – да парафразирам назив Томпсоновог хита „Јасеновац и Градишка Стара“ – гласи „Аушвиц и Дахау“. Разуме се, и да на њеном крају каже „Сјајна звездо изнад Беча поздрави нам Адолфа Хитлера“.

У Аустрији нико није ни помислио да тако нешто нескривено учини. Ипак, на Беч се сручила ЕУ олуја. У хрватској су шовинизам и (нео)усташтво скоро институцинализовани да би повремено, што се дешавало и протеклих „олујних“ дана, доживели кулминацију као да се ради о НДХ која је део нацистичке уједињене Европе а не о наводно демократској Хрватској која је члан, како нам тврде, прогресивне ЕУ. И шта Брисел ради? Ништа. Игнорише усташки пир!

То много говори о ЕУ и њеним толико величаним „вредностима“. За водеће евроатлантске кругове проблем је када је неко против НАТО, евроинтеграција и сличног, а не ако је нациста. Брисел се очито, од Украјине до Хрватске, држи принципа: битна је геополитичка употребљивост, а не морална утемељеност. Другим речима: ђаво је онај ко нам не одговара, а друг нам је и најгори зликовац ако је на линији евротлантских интереса.

Можда морамо да колаборирамо са ЕУ да бисмо преживели док не наступе повољније међународне околности, али не заваравајмо се да тамо лицемерје није изнад високопарних вредности о којима се толико прича!

Тагови: Аустрија, Драгомир Анђелковић, ЕУ, НАТО, Олуја, Хрватска