Али, то неће бити једина „хрватска цена“. Влада Пленковића, како је управо откривено, пре осам месеци успела је „да откачи“ чувени Музеј Холокауста из Вашингтона када је ова институција хтела да у Спомен-комплексу на Сави организује изложбу „Неки су били суседи“. И да буде до краја јасно: музеј из Вашингтона је на турнеју која приказује ужасе погрома над Јеврејима кренуо након што су Јевреји кренули на Газу. Изложба је приказивана у земљама попут Мађарске, Литваније, Летоније, Пољске… а у њеном саставу је требало да буду и панои са сведочанствима страдања домицилног, нејеврејског народа са тог подручја.
У Хрватској над Србима. Мађарима, Литванцима, Пољацима није спорно да су нацисти убијали све који нису били „расно чисти“, у Хрватској је спорно јер су са друге стране мртви Срби. И како објаснити Вашингтону? Говором Хајнриха Химлера из октобра 1943. у Познању где је сажаљевао своје СС-трупе „јер неће бити део званичне историје“. Химлер је саосећао са изазовима са којима су се СС-џелати „сретали“ у извршавању „веома тешке“ мисије: „Већина вас зна шта значи када 100 лешева лежи заједно, када 500 лежи тамо или када 1.000 лежи вамо… Ово је никада написана страна историје и никада неће бити написана страница славе“. Стенограф Химлеровог говора био је доказ у Нирнбергу да су сви нацисти знали шта раде! И ето. Поново су се срели убијени Срби, вашингтонски музеј и хрватска држава. Када је тај музеј отворен 1993. у априлу, Фрањо Туђман је био међу гостима – из Србије није нико. Истина, Симон Визентал је на свечаности питао Ефраима Зурофа „Ко је позвао ову б….?“ И на том се завршило! У ствари – није.