Драган Вујичић: ЈОЛАНДА

На смрт руског опозиционара Наваљног у затвору на Артичком кругу политички запад неће ставити тачку док од њега не направе Светог Алексеја. Осуђени на пропаст, док губе рат за ратом – у Украјини, на Блиском истоку – чак и лидери земаља „колективног бајденистана“ слуте да историја постројава протагонисте на место које им припада.

Рус је умро 18. фебруара. У 14.19 на сајту Казнено-поправне службе Русије стављено је обавештење о његовој смрти. Неким чудом, било је потребно тек петнаестак минута да би свет уочио шта пише на опскурном порталу. Већ у 14.35, Tobias Billstrom (Шведска) констатује: „Ако се потврди информација о његовој смрти у руском затвору, то ће бити још један гнусни злочин Путиновог режима; 14.35, Barth Eide (Норвешка): „Руска влада сноси одговорност“…

Од 15.02 следи „тешка артиљерија“. Шарл Мишел се оглашава речима да „ЕУ сматра како је руски режим искључиво одговоран за ову трагичну смрт“, а у 15.10 Зеленски констатује да је „јасно да га је убио Путин“. Шест минута касније Јенс Столтенберг додаје: „Русија треба да одговори на сва питања“. Надовезује се Марк Руте: „Смрт Наваљног још једном сведочи о огромној бруталности руског режима“, док Урсула фон дер Лајен пише: „Тужан подсетник о томе шта су Путин и његов режим.“ И Олаф Шолц закључује: „Ову храброст је Наваљни сада платио својим животом“, а Блинкен да „страх од једног човека само наглашава слабост и трулеж у срцу система који је Путин изградио“.

Никад бржа „обдукција“. У дану када су мерили да ли Џулијана Асанжа да пошаљу у смрт у Америку и у данима када су 52 земље пред Међународним судом правде говориле против смрти, а о геноциду Изреала над Палестинцима, који спонзоришу Сједињене државе и 15 њихових савезника.