Драган Добрашиновић: Зашто?

Отишло је предалеко. Све је отишло предалеко. Ако је неко и помислио да самоунижавању ипак има краја и да ће се ова власт у једном тренутку зауставити и одустати од ругања сопственом народу и држави, историји и традицији, опасно се преварио.

Не, они то неће учинити. Они играју игре са ђаволом, а ђаво је свакој од тих игара вичнији. Они су можда некада и веровали да ће ђавола надмудрити, али сада сви знамо да се ђаволу може само служити. Или се против њега борити. А они на борбу не помишљају.

Последња срамна епизода у којој се српска власт наругала српској антинацистичкој традицији и жртвама нацистичких злочина, на најбеднији начин се улагујући САД, одиграла се у седишту Уједињених нација у Њујорку.

Тема гласања био је нацрт резолуције који је предложила Русија, а који носи назив „Борба против величања нацизма, неонацизма и других типова праксе које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетрпељивости повезане са њима“. За документ је гласало 105 држава, 52 су биле против, док је 15 било уздржано. Међу уздржанима била је и Србија.

Држава чији је народ преживео најмонструознији геноцид виђен у историји човечанства, осмишљен и спроведен од стране нацистичких злочинаца из Берлина и Загреба, уздржала се од гласања о нацрту резолуције којом се осуђује величање нацизма и предлажу начини борбе против овог зла! Представници народа који је пре само тридесет година био жртва неонацистичког лудила, нису смогли снаге да дигну глас у осуди зла које нас је два пута убијало у претходном веку, а чији су пипци и даље надвијени над Србијом и Републиком Српском.

Против нацрта резолуције гласале су САД и контигент држава вазала империје зла, укључујући, разуме се, Немачку и Хрватску. Међу 105 држава које су гласале за нацрт био је, наравно, и Израел. Држава народа који је окусио сав пакао нацистичког зла, и поред тога што је највернији савезник САД, показала је како се брани национално достојанство и поступа у складу са сопственим принципима. Израел није трговао својим вишемилионским жртвама нацистичких злочина и ставио их у функцију актуелних политичких и безбедносних калкулација.

Српска власт је одлучила другачије и још једном осрамотила Србију. Одлучивши да беспоговорно служи злог господара, они који у име Србије данас говоре пред светом, показали су да су достојни једино гажења и понижавања којем су свакодневно изложени од стране оних који њима директно управљају.

Показали су, истовремено, да нису достојни ни славних предака, као ни потомака којима ће у наслеђе оставити не само ову, већ и небројене друге срамоте којима су оскрнавили и земљу и народ којем, чудном игром судбине не само да припадају, него га и предводе.

Да зло буде веће, Србија, она убедљиво већинска, поносна на своју антифашистичку и антинацистичку традицију, једина у Европи која је имала два герилска покрета, оћутаће и ову срамоту. Гунђаће се ту и тамо пар дана, и на томе ће се све завршити. Нећемо, као народ, ни након овог зла којим смо почашћени од наше квинслишке власти бити бољи, паметнији и одлучнији. Показаћемо, још једном, да заслужујемо власт која на најбеднији начин служи нашим непријатељима и окупаторима, и да дубина амбиса у којем се налазимо ни случајно није ни случајна ни незаслужена. Баш смо ту где и треба да будемо. На нашу свеопшту срамоту.

А зашто, питам све нас, зашто?