Поглед на само један „аналитички“ текст Вашингтон поста поводом економских и политичких последица украјинске кризе довољан је да се и не нарочито пажљив читалац увери у размере, перфидност и малициозност антируске пропаганде с једне, и сав суноврат западног јавног мњења с друге стране.Вашингтон пост, један од најутицајнијих дневних листова у САД, у тексту од 3. јуна 2022. године „Putin thinks West will blink first in war of attrition, Russian elites say“, анализира ефекте санкција које су ЕУ, Британија и САД увели Русији, као и контрамере Кремља које за циљ имају подривање „европског јединства“ у намери добијања подршке за њихово укидање.

Суштина анализе, која на први поглед делује прилично избалансирано, а позива се на мишљења америчких и руских политичких и економских експерата, састоји се у томе да Кремљ, као одговор на уведене санкције, покушава да појача економски притисак на Запад ради подривања стране подршке Украјини, те да ће Владимир Путин бити „немилосрдан“ у својим покушајима да користи економска оружја да би разводнио западну подршку Кијеву. Путин, суштинска је порука текста, верује да ће Запад попустити први и да ће Русија остварити своје циљеве у Украјини.

Употреба придева „немилосрдан“ уз име Владимира Путина није ништа неочекивано у контексту америчке либерално – левичарске антируске пропаганде, тако да се ту не треба нарочито задржавати. Али, хајде да усмеримо поглед ка детаљима текста који потцртавају Путинову „немилосрдност“.

Путин „верује да ће Запад постати исцрпљен“, каже један добро обавештени руски милијардер, уз захтев да остане анониман из СТРАХА ОД ОДМАЗДЕ, наводи се у тексту. Путин није очекивао јаку заједничку првобитну реакцију Запада, “али сада покушава да преобликује ситуацију, и верује да ће на дуге стазе победити”, тврди овај милијардер. Западни лидери су рањиви због изборних циклуса и Путин верује “да јавно мњење може да се окрене против њих у једном дану“, пише Вашингтон пост.

Овде треба застати. Када „добро обавештени руски милијардер“ захтева да због СТРАХА ОД ОДМАЗДЕ остане анониман, ствари постају драматичне. Постаје напето, узбудљиво и потенцијално веома опасно. Милијардер је очигледно изговорио нешто што никако није смео и што ће сигурно наљутити „немилосрдног“ Путина, тако да се наш анонимни јунак, ако се случајно у Кремљу дозна ко је, сасвим сигурно неће наносити главе на раменима.

Али хајде да ослушнемо шта је то што носи такву јеретичку ноту у речима нашег јунака? Да Путин верује да ће запад постати исцрпљен? Зар не верује? Да руски председник верује да ће на дуге стазе победити? Зар не верује? Да „немилосрдни“ верује да под притиском кризе западно јавно мњење може да се окрене против својих лидера? Зар не верује?

Има ли у овим речима „добро обавештеног руског милијардера“ који говори анонимно у „СТРАХУ ОД ОДМАЗДЕ немилосрдног Путина“ ичег субверзивног што би могло макар наљутити, а камо ли изазвати гнев руског председника? Изгледа да нема ничег, али баш ничег. Много је изгледније да би се овакав опис стања могао веома свидети Владимиру Путину, пошто говори у прилог управо ономе у шта он инвестира и у шта се узда.

Али какве то има везе када ово звучи драматично, бомбастично и страшно пријемчиво за око и уво америчког читаоца, чија је перцепција глобалних прилика и неприлика заснована на холивудском моделу црно – белог света, у којем је Русима намењена улога зликоваца, наркодилера, манијака, убица и унесрећитеља човечанства, а Американцима улога суперхероја и спасилаца света. Ако на то додамо бруталну пропаганду засновану на класичним лажима, по моделу Маркала, Рачка или Буче, онда су фина подешавања попут овог са СТРАХОМ ОД ОДМАЗДЕ само шлаг на торти сервираној америчком препарираном и, могло би се рећи без великог ризика да се погреши, у интелектуалном развоју ометеном јавном мњењу.

У истом тексту Вашингтон поста појављује се још један преплашени саговорник који је, за разлику од поменутог милијардера, руски званичник близак дипломатским круговима Москве, и који такође живи у СТРАХУ ОД ОДМАЗДЕ. Његова јерес се састоји у томе што је изговорио да су ефекти нафтног ембарга незнатни и да је “став Кремља да ми не можемо да изгубимо каква год да је цена тога.”

Пошто је матрица потпуно иста као и у случају престрављеног милијардера, нема потреба да се на овом месту дуже задржавамо. Само ваља напоменути да се идеја са увођењем још једног утицајног Руса који живи у СТРАХУ ОД ОДМАЗДЕ заснива на премиси да би један престрављени Рус чак и у јавном мњењу са посебним потребама могао бити тумачен као изузетак, док двојица таквих указују да је у питању правило од којег нема одступања.

Све у свему, с једне стране „немилосрдни“ Путин, с друге СТРАХ ОД ОДМАЗДЕ, а у средини америчко, и генерално западно јавно мњење са посебним потребама. Зар то није савршена слика западног света којем је могуће продати баш све, од Кока коле и Биг Мека, преко отказивања културе и фалсификовања историје и дневне политике до великог ресета и новог робовласништва као нечег сасвим нормалног и прихватљивог. Јер, ако тај свет нема интелектуалне снаге и виталности да се супротстави тек овлаш нафилованој измишљотини да неко живи у СТРАХУ ОД ОДМАЗДЕ због тога што је изговорио баш оно што би се оном од кога треба да пострада могло само допасти, онда је ту прича о критичком мишљењу, отпору манипулацијама и слободи завршена.