ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Србија има исти позивни

Србија је свету дала Новака Ђоковића, најбољег тенисера на планети икада.

Дала је Америци Николу Јокића, најбољег играча најбоље светске кошаркашке лиге сада.

Дала је Европи Василија Мицића, најбољег овосезонског кошаркаша Евролиге.

И што смо им их више давали, они су се више досрбљавали, па уместо да буду само светски, амерички и европски, постајали су још више наши.

А ови нам, као да им се ум помрачио и разум помутио, па не виде шта се са најбољим што им дамо дешава, и даље траже Косово.

Као да је оно неки изузетак и да не би, кад би им га каквим чудом и дали, и оно постало још више српско.

А они, ни са овако мало српским, не знају шта би ни како да се с њим носе.

Па како би тек са оним које би било и за промил српскије?

Толико ипак не можемо да их унесрећимо и таквим их теретом оптеретимо, до те нам се мере нису замерили, шта год да су нам учинили.

И кад бисмо им га дали, велики би злочин према њима починили.

А за толико непочинство, колико год хашки механичари тврдили супротно, ми нисмо способни.

Зато им Косово и не дамо.

А ово што увек можемо да им дамо, имају ваљда и они сами.

Сигурно не такво и толико какво би од нас добили, али нека пробају да се снађу са оно мало што им је после свега преостало.

А ако им баш устреба, само нека окрену.

Србија има исти позивни.