ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Правда за мутиводе, замлате и незналице

Будући да незнање није оправдање, а суочени са околношћу да се наше појединачно, а самим тим и колективно, драматично увећало усвајањем два антидискриминациона закона, приморани смо да јавно потражимо помоћ стручнијих и умнијих.

Имајући у виду да је Одбор за стандардизацију српског језика САНУ остао заробљен у мрачном двадесетом веку и као такав изгубио сваки кредибилитет, једина преостала институционална адреса је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Ово тим пре што је на његовом челу Гордана Чомић, за коју постоје основи сумње да је завршила Факултет техничких наука у Новом Саду и да је, сходно томе, не само стручњакиња за српски језик већ да се истим чак и служи.

Пошто су два недавно усвојена закона, онај први и онај други, конципирана тако да штите сваког од сваке врсте језичке и нејезичке дискриминације, дакле не само припаднице женског рода од припадника мушког, припаднике женског рода од припадница мушког, гејродне од трансродних а све ове и оних осамдесет и несто верзија мулти, ултра и инфрародних једне од других, неопходно је да министарство ургентно да одговоре на горуће непознанице.

У овом тренутку би било од непроцењивог значаја да министарство објави мушкородни еквивалент следећих десет именица: мутивода, млатишума, опајдара, замлата, незналица, караконџула, торокуша, намигуша, блебетуша и трачара.

Као што се из приложеног види, све ове именице користе се искључиво у женском роду, упркос општепознатој чињеници да се и бројни мушкарци могу препознати у овим живописним изразима. Због недостатка мушког еквивалента, сваком припаднику мушког рода који се идентификује са неким од ових звања или стања, прети екстремна опасност од дискриминације и доживљаја родне неравноправности, самим тим и осећаја мање вредности.

Након разрешења ових непознаница, исте изразе би требало у што краћем року „превести“ на трансродни и друге варијетете, а потом би стручни тим министарства, предвођен поменутом госпођом или оним што би то требало да буде, морао да приступи изради новог, недискриминаторног речника језика који се у дискриминаторна, вунена времена, називао српским.

Уз то, ваљало би смислити и одговарајући назив за тај језик. Пошто је назив српски превазиђен а матерњи апсолутно неприхватљив, можда би одговарајући облик могао бити свој језик. Или само језик. Но, пошто је и сама реч језик мушког рода, одговарајуће родносензитивно и недискриминаторно решење захтеваће огроман интелектуални напор припадника свих родовских заједница.

Биће тешко али ће вредети. Јер, без тога, онај први и онај други закон остаће мртво слово на папиру, Србија вечито заробљена у мрачној роднонесензитивној прошлости и дискриминаторском сибирском леду, а Гордана Чомић и њени шефови усамљени пред блиндираним вратима Европске уније. А нисмо ваљда ненормални да то дозволимо!