ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Кременчук или бродолом индустрије спектакла

„Полтавска област. Кременчук. Окупатори су ракетирали тржни центар, где је било више од хиљаду цивила. Тржни центар гори, спасиоци се боре са ватром, број жртава је немогуће замислити“, поручио је Зеленски на Телеграму након наводног напада руских снага.

Високи званичник кабинета председника Украјине Кирило Тимошенко саопштио је потом да су најмање две особе погинуле, а двадесет рањено. У току дана број погинулих је нарастао на тринаест, а рањених на четрдесет.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је да је „свет ужаснут данашњим ракетним нападом на прометни украјински тржни центар“.

Дежмекасти британски премијер Борис Џонсон, који је само дан пре овог догађаја хтео да премерава мишиће с Путином, рекао је да је овај напад показао „суровост и варваризам“ руског председника.

Огласиле су се и Уједињене нације. И они су изјавили и осудили.

Сцена за Маркале 2 или већ који број је постављена. Све је ту. Сурови окупатор, невиђено варварство, цивилне жртве чији је број немогуће замислити, ужаснутост света. Ипак, има неколико ипак.

Прво, према једином доступном снимку који је обишао планету, само неколико тренутака након „руског ракетног напада“ на паркингу тржног центра у којем се налазило „преко хиљаду цивила“ је свега пет или шест аутомобила. Како то, ако је унутра толики број људи?

Друго, на истом снимку, на паркингу испред тржног центра у пламену види се свега двадесетак људи који, узгред, имајући у виду да су управо преживели бруталан ракетни напад не изгледају нарочито узрујано. Напротив.

Треће, ако је у тренутку „руског ракетног напада“ у тржном центру било „више од хиљаду цивила“, који су се дотле довезли са свега неколико аутомобила, а испред је њих тек двадесетак који су некако успели да се спасу, остатак од око хиљаду је у тржном центру претвореном у буктињу. И колико год да је „број жртава немогуће замислиту“, још је мање могуће да је тај број два, како је првобитно речено, или тринаест, како је накнадно саопштено. Јер, ако је у ракетом погођеном и потпуно уништеном тржном центру њих преко хиљаду, број оних који су страдали би морао да буде приближан броју оних који су се ту и затекли, минус оних двадесетак миљеника среће. А није.

Четврто, на поменутом видео снимку се не чује никаква вриска, дозивање и запомагање из управо погођеног и запаљеног тржног центра. А да више од хиљаду људи гори у миру и тишини је нешто што у дугој историји злочина и свакојаких несрећа које су задесиле свет сасвим сигурно није забележено.

Пето, нигде се не виде жртве Путинове „суровости и варваризма“. Ово је прилично чудно, пошто би било очекивано да свету најзад буде приказано лице Путинове монструозности. По ко зна који пут од почетка рата, то изостаје. Да ли то земља страдалник и мученик из неког нејасног разлога покушава да заштити свог џелата или је ипак нешто друго у питању, можемо да погађамо.

Све у свему, Кременчук или Маркале 2 или већ који број показују да сценаристима и режисерима, али и мајсторима за специјалне ефекте понестаје маште. За сценаристе и режисере ових трећеразредних представа ме је, да кажем право, баш брига. Али као неко ко живи у Прокупљу, граду из кога потиче чувени Зоран Перишић, човек који је за специјалне ефекте у филму „Супермен“ награђен „Оскаром“, на ову категорију сам нарочито осетљив, а на дилетанте који претендују да креирају планетарне спектакле невиђено киван.