ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Чиваве рата

Трагикомичне санкције којима су се Црна Гора, Северна Македонија и Албанија придружиле кажњавању Русије због „кршења људских права“, пружиле су нам прилику за још један талас самопреиспитивања у погледу односа Србије према Европској унији.

Ове три државице, одскорашње чланице НАТО пакта и окљоцани инвентар у чекаоници за улазак у ЕУ,  пристале су да дају свој незнатан, али због тога не мање безначајан допринос јачању евроатланског фронта према Русији.

Рат који у континуитету свим, осим оружаним средствима, САД и ЕУ воде против Русије, чињеница је која је видљива голим оком и коју није неопходно доказивати. Економске и политичке санкције, свакодневна, страховита и веома често хистерична медијска кампања, ничим доказане оптужбе за политичке атентате и мешање у изборне процесе других држава, спонзорисање унутрашњег незадовољства, неки су од инструмената за дестабилизацију Русије.

Повод су, по правилу, стварна или измишљена кршења људских права, а стварни разлог фрустрација због рушења америчког сна о поновном успостављању униполарног света и неспособности да Русију политички, економски и војно потчине, уз то понизе и остваре потпуну стратешку доминацију на глобалном нивоу.

У овом подухвату, Европска унија – отужна, гротескна и апсурдна америчка пешадија, учествује у улози беспоговорног извршитеља туђе воље. Лојалност ЕУ у спровођењу америчких планова према Русији није доведена у питање ни у време владавине Доналда Трампа, обележено међусобним несугласицама, када су многе теме од обостраног значаја, вољом америчке администрације, биле измештене са широког на узани колосек. Ова чињеница гласно говори о свој потчињености ЕУ свом стварном суверену – Сједињеним Америчким Државама.

Колико је овај рат за САД важан, мада ће блиска будућност показати да није и пресудан, сведочи и околност да су, поред све сопствене војне, економске, политичке и медијске моћи и  традиционалних и проверених савезника који располажу значајним ресурсима, у свој поход укључиле и патуљасте балканске епигоне.

Нема сумње да санкције три балканске државице према Русији за САД осим симболичког, немају другог значаја. За ЕУ, санкције су потврда спремности земаља које су у процесу придруживања да у потпуности прате заједничку спољну политику, која, у свим битним елементима, није европска, већ америчка. За поменуте државице, санкције Русији су израз сервилности и решености да за било какву надокнаду, а само је пример дистрибуције вакцина јасан показатељ да неће бити велика, у свему следе агенду ЕУ,  а самим тим и САД, каква год она била.

Мотиви црне балканске тројке су, дакле, сасвим јасни. Као што пси рата, у правим и суровим борбама, зарађују плату убијајући за своје газде, тако ове чивава државе залајавају у правцу Русије надајући се да ће се тиме докопати макар талога са дна загореле евроатланске шерпе.

Сличну, само комплекснију улогу, САД и ЕУ су намениле и Србији, која, за сада, тој непристојној понуди успешно одолева. Од Србије се, у име магловите и све мање извесне и атрактивне европске будућности, очекује да се, осим што ће се одрећи Косова и Метохије, окрене против Русије и стане у прве борбене редове у обрачуну са овом великом земљом, братским народом и сопственом историјом.

Срби би тако, за могућу накнаду у виду чланства у импотентној, из темеља заљуљаној и у вртлогу корона агоније све изгубљенијој ЕУ, у којој, опет су то показале вакцине, постоји солидарност само када некоме треба нанети зло, требало да постану пси рата, и то они који, осим што лају, с времена на време и уједају. За почетак Русију, потом, сасвим сигурно, Кину, а онда даље, по ратном распореду и како преко планетарног разгласа буде саопштено.

Ништа од тога није потребно Србији нити јој, после свих битака које је водила да би остала своја, тако нешто приличи. За право да будемо своји, какви год да смо, а могли бисмо и морали бити бољи, плаћали смо и плаћаћемо и надаље. Али, има нечег и у самопоштовању и непристајању на понижење. А то, ипак, у свету у којем је све купи, продај и отимај, нема цену.

И то није све. Свима који верују да су три балканске државице изабрале праву страну, било би од користи да, како то спортисти воле да кажу, спусте лопту на земљу и добро, али баш добро, погледају распоред играча. Имаће шта да виде.