Непотписаним документом је предвиђено да „Србија и Косово финализују детаље споразума о међусобном признању до краја маја 2022. године, а да се након тога, у току јуна месеца, приступи његовом свечаном потписивању и отварању амбасада у Београду и Приштини“.

Споразум би, поред узајамног признања, садржао и изјаву потписника о „трајном одрицању од аспирација на територију друге стране потписнице“ и одредбу којом би се „Косово, у знак добре воље, одрекло права на тужбу за ратну одштету против Србије пред међународним судовима“.

Косово би, према наводима из документа, „у име трајног мира, одустало од захтева за припајање Прешева, Бујановца и Медвеђе у свој састав“.

За Србе са севера Косова предвиђена је „културна аутономија у складу са највишим европским стандардима“, док ће, по овом сценарију, „бригу о косовским манастирима и црквама на себе преузети Влада Републике Косово“.

Нон-пејпер садржи и решења за Босну и Херцеговину која подразумевају „стављање ван снаге свих одредаба Дејтонског мировног споразума које иду у правцу дезинтеграције државе и ентитетима дају овлашћења којима се блокира рад институција у Сарајеву“. На овај начин се, практично, ставља тачка на сецесионистичке аспирације босанских Срба и Хрвата које, како се у документу наглашава, „прете да угрозе вишедеценијске напоре међународне заједнице усмерене на успостављање мултинационалне, мултиконфесионалне и европске Босне и Херцеговине“.

Британско – холандским нон-пејпером предвиђена је мера „трајне забране политичког деловања свим субјектима који заговарају сецесионистичка решења и пројекте који воде ка дезинтеграцији Босне и Херцеговине“. Из документа није јасно да ли се забрана политичког деловања односи само на политичке лидере или би била примењена и на политичке странке које заступају сецесионистичке ставове.

Овакав нон-пејпер никада неће угледати светлост дана. Разлога су два. Први, због тога што је он измишљен за потребе овог текста, па му је тако унапред одузета могућност да се у будућности појави као веродостојан документ. Други, зато што је превише реалистичан и садржи огољену суштину сваког папира, потписаног и непотписаног, који се Србији нуди и који ће јој тек бити понуђен. А са истином, макар и непотпуном, се не излази тек тако у јавност.

Овај лакрдијашки „нон-пејпер“ није приоритетно сачињен у намери извргавања руглу знаних и незнаних јунака који се нонпејперским пословима баве у виду заната. Јер, веровали или не, није нимало лако потрошити сат времена живота у смишљању овакве или сличне глупости. Још када се том изгубљеном сату придодају нужна два не би ли се заметнули трагови и вода додатно замутила, постаје јасно да се ради о озбиљном интелектуалном напору резервисаном искључиво за највеће умове човечанства.

Прави разлог за објављивање овог „нон-пејпера“  је указивања на стварност која нас чека иза угла већ првог дана по прихватању било каквог споразума са косовским Албанцима или, прецизније, са САД и ЕУ поводом косовских Албанаца и њихових мегаломанских аспирација.

Написано у „нон-пејперу“ није, наравно, све што би Србе и Србију сачекало по потписивању било каквог правно обавезујућег споразума. Масовни егзодус Срба са Косова и Метохије, уништавање српског културног, верског и историјског наслеђа, тензије у три поменуте општине са већинским или значајним албанским становништвом, реактивирање ратнохушкачке реторике везане за Топлицу, Ниш и Врање. Све ово би, наравно, сачекало други, трећи и све остале дане по потписивању онога што је прикривена суштина сваког нон-пејпера којим нас бомбардују, а што ће ускоро постати садржај стварних предлога који ће доћи са западне стране. Последично, разуме се, долази и колапс Републике Српске и њено утапање у унитарну БиХ.

Због тога је порука за оне који у име Србије разговарају о Косову и Метохији само једна. Причајте шта год и колико год хоћете, што дуже то боље, али хемијске оловке оставите код куће. А ако вам случајно понуде њихове, учтиво се захвалите и одбијте. Туђе нећемо.