Не сви, наравно. Само они који су служили интересима САД, која пуне 22 године држи под окупацијом јужну српску покрајину, и који су у овом периоду и у годинама које су му претходиле вршили етнички и верски мотивисане злочине.
И не одмах, разуме се. Тај ће стампедо мало причекати, пошто чак ни ова конфузна и гротескна америчка администрација нема капацитет да све своје штићенике напусти и остави их на милост и немилост непријатељима у екстремно кратком року.
Али, време се скраћује, а догађаји убрзавају, тако да припреме не треба остављати за последњи час. Сцене са кабулског аеродрома опомињу.
Уместо излиставања дугачког списка остављања на цедилу „пријатељских“ режима и режимчића, од Латинске Америке до југоисточне Азије, а највећа тек следе, ево реченице Збигњева Бжежинског (1928 – 2017), једног од најзначајнијих архитеката америчког похода на исток, који ће се, уз сав труд и новац, ипак завршити неславно.
„Чињеница је да је Америка превише демократска код куће да би могла на страни бити аутократска. Ово ограничава употребу америчке моћи, посебно њене способности војног застрашивања. Никада досад није нека демократија поседовала међународну супремацију“ (Велика шаховска табла, издавачи ЦИД Подгорица и Романов Бања Лука, 2001, стр. 38).
Звучи уверљиво, зар не? Једино што баш и нема везе са стварношћу која је свима пред очима и сасвим јасно видљива. Али, какве то везе има? Америка може све. И да купи и да прода. И да отме и да дода. Једино што не сме себи да дозволи је да изговори истину и буде лојална.
Коме, после свега, није јасно све, никада му неће бити јасно ништа.