Драган Бисенић: Блокада Калињинграда и отварање северног фронта

После потеза Литваније, која је објавила забрану транзита железницом за робу под санкцијама ЕУ до руске енклаве Калињинград, поставља се питање да ли се и северни, балтички фронт отвара као могућно поприште војног сукоба, ако не истовремено са украјинским, а онда као следеће – ако и када се оконча украјински сукоб? Да ли Калињинград може да доживи судбину Луганска и Донбаса и да буде окидач нове конфронтације, овога пута директне, између Русије и НАТО? Није лако са сигурношћу рећи да ли ће то и бити, али се може са извесношћу рећи да, ако се створи ужарена атмосфера и до новог сукоба дође, Балтик је највероватнији први следећи кандидат.

Познати експерт за Русију, Дмитриј Сајмс, упозорава на опасности оваквог потеза Литваније, у ратној атмосфери без икаквог смисленог дијалога између Вашингтона и Москве. „Опасност данас није замрзнути сукоб, већ шири пожар – онај који може да експлодира готово сваког тренутка, изазван неочекиваним догађајем као што је атентат на надвојводу у Сарајеву 1914″, рекао је Сајмс.

Мере које је Литванија предузела представљају велики корак у том смеру. Око милион становника Калињинградске области, званично руске територије, од којих 470.000 живи у граду Калињинграду, нашло се под санкцијама Европске уније. Око 50 одсто роба и трговинских артикала неће више моћи копненим путем, односно железницом, да стижу до ове области.

Подсетимо, од 10. јуна ова забрана важи за цемент, алкохол и друге производе, од 10. августа за угаљ и друга чврста фосилна горива, а од 5. децембра – за руску нафту.

Русија је са своје стране овај потез назвала „блокадом“. Блокада на руском звучи веома туробно. Истовремено, Русија истиче да је одлука Литваније заправо покушај гушења овог руског региона и да се њоме крши низ међународних правних аката, укључујући документе о приступању Вилњуса Европској унији и НАТО-у, будући да се у оба случаја земља обавезала на одржавање транзита ка Калињинградској области.

Ратне игре на Балтику

Европски медији блокирање Калињинграда од стране Литваније називају опасним, јер би то, наводно, могло натерати Москву да почне да користи коридор Сувалки – који је једини копнени мост између Пољске и балтичких земаља и који раздваја Белорусију и Калињинград.

Како наводи Политико, ова деоница литванско-пољске границе од око стотину километара хипотетички би могла да постане најопасније место на планети због претње директног сукоба Русије и НАТО-а управо на овој територији.

Депутат руске Државне думе Олег Морозов предложио је да се размотри могућност ултиматума о отварању коридора Сувалки. „У случају одбијања Литваније да се повинује нашим захтевима за деблокаду транзита, потребно је поставити ултиматум о времену практичних акција за отварање коридора Сувалки“, рекао је Морозов.

Није ни Литванији баш свеједно. У Вилњусу се правдају чињеницом да нису они донели одлуку о блокади. „Не ради се о корацима које је самостално предузела Литванија, већ о санкцијама Европске комисије, које су почеле да се примењују 17. јуна“, рекао је литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис.

Процуреле су и вести о састанку који је пре два дана одржан у литванском Министарству спољних послова са руским отправником послова Сергејем Рјабоконом. Током састанка, литванска страна је покушала да оповргне извештаје руских представника да је Литванија забранила транзит ка Калињинградској области.

„Преко територије Литваније наставља се превоз путника и робе која не подлеже режиму санкција ЕУ, у Калињинградску област и из ње“, наведено је у ноти која је уручена руском дипломати. „Литванија није увела никаква једнострана, појединачна или додатна ограничења за овај транзит.“

Вилњус тврди да је нова одлука донета након консултација са Европском комисијом и под њеним руководством. А шеф спољнополитичке службе ЕУ Жозеп Борељ посебно је истакао да  Брисел позива да се не пореди ситуација с блокадом Калињинграда са оном у Украјини. „Ситуација у Калињинграду је неупоредива са ситуацијом у Украјини. Ситуација у Калињинграду неће утицати на Русију, али на остатак света утиче ситуација у Украјини“, сигуран је представник ЕУ.

Европски комесар за спољне послове је и овом изјавом показао да, нажалост, није у стању да на рационалан начин води европску спољну политику, јер не увиђа да ови потези имају димензије блокаде и изолације. Уз трагикомично додељивање Украјини статуса кандидата за ЕУ и најави да би до истог могле ускоро да дођу Молдавија и Грузија, први човек европске дипломатије лично је извргао руглу сву наводну непоткупљивост Брисела у испуњавању критеријума за чланство у Европској унији. Али, то је друга тема.

„Оптужбе да је Литванија увела сопствене једностране санкције су лаж, чиста пропаганда“, рекао је Жозеп Борељ. „Литванија само спроводи упутства Европске комисије о забрани транспорта једног броја роба преко територије Европске уније.“ Осим тога, он је категорички против да се блокада назива блокадом. „Нема блокаде. Копнени транзит између Калињинграда и других региона Русије није забрањен. Наставља се транзит путника и робе која не подлеже санкцијама“, уверава европски званичник.

Литвански фронт

Изолација Калињинграда за Русију није неочекивана. Још од марта појављују се периодично вести о припремама за блокаду овог региона од стране Литваније, односно ЕУ и НАТО-а. Када је прошле године Литванија купила израелске ракете, Русија је претпоставила да ће оне бити коришћене управо у блокади Калињинграда.

Литванија је много пре украјинске кризе ограничила саобраћај између Русије и Калињинграда. Сада кроз Литванију дневно прође у просеку четири воза и око стотину путника, док је пре пандемије тај број био је 700 путника дневно. Тренутно се спроводи посебна транзитна шема под условима и на начин који је утврдило литванско Министарство спољних послова, уз ограничење броја путника на 250 људи дневно.

У сваком случају, и у овоме се види наставак ескалације и западних притисака на Русију. Заоштравање на Балтику нема само економски, него много више војно-стратешки значај.

Литванија, наиме, има веома специфичан геополитички положај. Ову државу са око три милиона становника карактерише снажна нетрпељивост према Русији. Литванија је најгласнија међу земљама које позивају на војни пораз Русије, али њен радикално непријатељски став несразмеран је њеној националној моћи.

Литванија је постала део Совјетског Савеза 1940, након избијања Другог светског рата и непосредно пре немачке инвазије на Совјетски Савез, а од обнављања независности 1990. године политички је радикална и често се понаша као покретач антируских потеза и назива себе „државом на првој линији фронта“.

Тако је Вилњус преузео истакнуту улогу и у одговору Запада на руску инвазију на Украјину. У мају су њени парламентарци једногласно подржали резолуцију којом се Кремљ означава као терористички актер, наводећи да Русија покушава да почини геноцид над Украјинцима и позивајући на успостављање кривичног суда у стилу Нирнберга за суђење руском руководству.

Иако су тензије са Русијом високе, Литванија има лоше односе и са Белорусијом, а има и дубоку историју запетљаних односа с Пољском. Несигурна је из историјских разлога, и њена лојалност НАТО-у и САД је далеко већа од просечних чланица Западне Европе. На зиду Градске куће у Вилњусу, главном граду Литваније, исписан је цитат бившег америчког председника Џорџа В. Буша, који је током посете тој земљи изјавио да је „свако ко би изабрао Литванију за непријатеља направио би себи непријатеља од Сједињених Америчких Држава“.

Литванија је недавно ушла у жесток окршај и с Кином, када је прихватила да Тајван под својим именом отвори дипломатско представништво у Вилњусу, иако је претходно била у групи „16+1″ европских држава које сарађују с Кином.

Кинези су оштро напали понашање Литваније, рекавши да она „волонтира против Кине на међународном нивоу и против Русије на регионалном нивоу“. Кинези су оценили: „Када је тако мала земља агресивна, када се активно намеће да постане оруђе такмичења великих сила, то ће сигурно изазвати невоље. Геополитика балтичког региона је веома сложена. У региону се различита екстремна историјска сећања у великој мери преклапају. Данас, уместо да размишља како да разреши старе мржње, Литванија непрестано покреће нове. Литванија ће пожњети оно што је посејала“.

Тврђава Калињинград 

Калињинград у условима актуелне опште изолације Русије представља узнемирујућу и реметилачку структуру усред НАТО-а. Он поседује веома велике војне капацитете који изазивају забринутост Запада. Калињинград је снабдевен хиперсоничним ракетама „Кинжал“ и борбеним авионима МиГ-31к, а домет ракете „Кинжал“ омогућава да јој на нишану буде читава територија Европе, до дубине Немачке, Француске, Италије, свих земаља НАТО-а.

Летећи брзином десет пута већом од звука (3,2 километра у секунди), ракета не оставља времена системима противваздушне одбране да реагују, посебно зато што лети на равнијој путањи од конвенционалних балистичких пројектила. Претпоставља се да „Кинжал“ има веома прецизне ударе и да може да погоди покретне мете помоћу радарске главе за самонавођење.

Није мало оних који на Западу негују агресивне идеје у вези с Калињинградом. Амерички војни аналитичари су још крајем јануара позвали Пољску и Литванију да што пре предузму мере за „неутрализацију војних предности Калињинградске области“ и „неутралисање“ калињинградског фактора у случају оружаног сукоба са Русијом.

Из Моксве је стигао одгвор: „Због тога смо извели тактички маневар, под претпоставком да ћемо у периоду угрожавања, ако буде потребно, прераспоредити наше снаге и средства, укључујући и ново хиперсонично оружје, како бисмо расхладили жар оних који би да покушају да изведу офанзивну операцију на граници Пољске и Калињинграда“, нагласио је руски генерал мајор у пензији Владимир Попов.

Ахилова пета НАТО-а

И тема коридора Сувалки покреће се континуирано у земљама НАТО, посебно у Пољској и Литванији, верујући да би управо ова територија могла да постане тачка заоштравања односа између Москве и НАТО-а, нарочито након најаве уласка Финске и Шведске у Северноатлантску алијансу.

„Тренутно, да би ојачао балтичке државе, НАТО треба да обезбеди Сувалки коридор, уски копнени део који раздваја Калињинград и Белорусију, а који Русија може да покуша да затвори у случају сукоба“, написао је Вашингтон пост у свом уводнику. „У овом случају, помоћ балтичким земљама више неће стизати, а Русија ће у корену угушити сваку прилику да се блокира Калињинградска област.“

Прича о коридору емитована је и на француском ТВ каналу Франце 24. Литвански министар одбране Арвидас Анусаускас рекао је да „коридор Сувалки остаје велики проблем за безбедност наше републике и овај проблем се не решава“.

Американци коридор Сувалки називају „Ахиловом петом НАТО-а и местом где Русија може да започне рат са Алијансом“. Претпоставка је, на први поглед, сасвим логична. Заиста, у случају блокаде Калињинградске области биће потребна директна копнена комуникација са „копненом“ Русијом, а овај коридор се у прогнозама НАТО-а види као директан пут за руске трупе ка Калињинграду.

Овим коридором данас пролазе два пута и једна једноколосечна железничка линија. Један од путева је толико узак да нема ни ознака у тракама, а други је локални, некатегорисани пут. У случају избијања непријатељстава, њихово загушење и непроходност су неминовни, нарочито ако се томе дода и да је коридор изузетно рањив и да се налази на мети артиљерије и вишецевних ракетних система, како и НАТО-а, тако и белоруских и руских ракета.

Овакве процене НАТО-а имају упориште уколико би се руски циљеви у евентуалној војној акцији на северозападу Русије сузиле на коридор, што, по свему судећи, не би била стратегија коју бу руска војска применила у случају војне интервенцију на Балтику, пошто коридор Сувалки за Русе нема самосталан значај и не би био много интересантан за руску војску.

Пут до Калињинграда 

Наиме, овај коридор није једини пут од Русије до Калињинграда, није ни најлакши, а његова посебност је у томе што се до њега пролази кроз територију Белорусије, где Русија нема формиране војне базе, присуство великих војних формација, материјално-техничких средстава ни залихе муниције. Управо због недостатка значајног наоружања на њеној територији, Русији би било теже да се пробију кроз Белорусију до Калињинграда, наглашавају експерти. Лакше је у овом случају ићи директно кроз балтичке земље.

Наиме, ако заиста постоји могућност оружаног сукоба Русије са НАТО-ом, онда је лакше употребити снаге руског Западног војног округа на граници са Естонијом и Летонијом, одакле води правац ка Калињинграду, како за тенковске јединице тако и за ваздушно-десантну дивизију у Псковској области. „Ова опција се не може искључити, а коридор Сувалки може постати само део одређене опште операције, која би помогла да се цео Балтик ухвати у клешта“, наводе западни аналитичари.

Значај коридора Сувалки за Русију и НАТО је зато обрнуто сразмеран: Русији он није једини пут да помогне Калињинграду у случају потребе, али је једини начин да Алијанса помогне Балтику. У случају да Русија овлада коридором или га блокира, балтичке државе биле би одсечене од пољских и немачких трупа које би прве требало да им прискоче у помоћ.

Западни војни аналитичари су свесни да ће у случају сукоба са НАТО-ом руска војска моћи ефикасно да употреби снаге концентрисане у Калињинградској области. Експерти тврде да НАТО неће имати више од три дана да ојача Сувалки коридор пре него што Москва у потпуности одсече савезнике од балтичких држава. Истовремено, исти стручњаци напомињу да су три дана само најоптимистичнија опција, јер се као реалност узима процена да би руска војска, ако буде потребно, блокирала овај коридор у року од три сата.

Гомилање трупа 

Због значаја коридора Сувалки, снаге и средства НАТО непрестано се на овом простору увећавају, првенствено на територији Пољске. Недавно су у западној штампи објављени материјали који говоре о размештању и снабдевању борбених група у Источној Европи. У оквиру операције „Унапређено присуство“, борбена група коју чине британске и данске јединице распоређена је у Естонију, а група предвођена Канадом распоређена је у Летонији и допуњена војницима из Шпаније, Италије, Пољске, Словеније, Албаније и Словачке.

Јасно је да су у овај НАТО пројекат уложена знатна средства, а пре свега ресурси из Пољске и балтичких држава концентрисани су око Калињинградске области.

За блокирање могућих оружаних акција у руској енклави с копненом границом од 400 километара већ су предвиђена четири батаљона НАТО-а плус локалне националне трупе. НАТО групу у Литванији предводи немачки контингент, коме су придодати војници из Хрватске, Француске, Холандије и Норвешке.

Четврта група је стационирана у Пољској и предводе је Американци уз подршку британских, хрватских и румунских војника. На граници Пољске с Белорусијом, према реци Западни Буг, налазе се јединице америчког 66. тенковског пука, француске 7. тенковске бригаде и 152. пешадијског пука, шведског инжењерског пука и пољске трупе. Укупно, око шест хиљада војника.

Да би побољшао ефикасност командовања и контроле овог правца, Пентагон је преселио у Пољску команду и штаб 5. армијског корпуса САД. Главни задатак ових трупа је, како је наведено, обуздавање офанзиве руских трупа до доласка појачања.

Бивши командант копнених снага САД у Европи, генерал-потпуковник Бен Хоџис, саопштио је своје процене. Према његовом мишљењу, време потребно руској војсци да потпуно заузме све три балтичке престонице је од 36 до 60 сати, не више.

Балтик као НАТО језеро

Управо је стратешка рањивост Балтика после руске интервенције у Украјини била један од разлога да се подстакне и подупре убрзани улазак Шведске и Финске у НАТО. Њихов улазак у НАТО ће, ако буде успешан, додатно изоловати Русију у балтичком региону, који је Москви неопходан за излазак на светске океане.

„Балтик ће заправо постати НАТО језеро“, поновио је Роберт Далшо из Шведске агенције за одбрамбена истраживања (FOI). Према његовом мишљењу, чланство Шведске у Северноатлантској алијанси ће елиминисати фактор неизвесности, „јер балтичке земље до сада нису могле да буду сигурне како ће се Стокхолм понашати у кризној ситуацији“.

И Русија и НАТО недавно су одржали упозоравајуће војне вежбе у региону. Војне вежбе руске Балтичке флоте укључивале су око 60 ратних бродова, чамаца и помоћних пловила, преко 40 авиона и хеликоптера. Оне су одржане у сенци маневара поморских снага земаља НАТО-а.

НАТО је од 5. до 16. јуна у централним и јужним деловима Балтичког мора, као и на обалним полигонима у Немачкој, Шведској, Пољској и балтичким земљама одржао маневре „BALTOPS 2022″, у којима је учествовало 14 земаља, преко 40 бродова и око 100 авиона.

Сада је можда јасније на шта је мислио руски председник Путин када је пре десетак дана у Санкт Петербургу говорио о историјској улози Петра Великог.

„Помислили бисте да је он ратовао са Шведском, заузимајући њену територију“, рекао је Путин, говорећи о Великом северном рату који је Петар Велики покренуо почетком 18. века, градећи Руску империју. „Али он није ништа заузимао; он је те територије враћао!“, рекао је Путин, наводећи да су Словени у тој области живели вековима. „Изгледа да је нама допало, исто тако, да те територије повратимо и ојачамо“, закључио је руски председник. Литванија и балтичке земље, јасно је, са стрепњом су одслушале овај говор, питајући се да ли се и колико он и на њих односи.