Др. Владислав Б. Сотировић: Гренланд између Данске и САД
Највеће острво на свету – Гренланд, последњих месеци па и неколико година све више и више постаје једна од најврућих геополитичких тачака и размирица у светској политици и међународним односима. Острво које већ два века административно припада Краљевини Данској озбиљно је запало за око САД односно њеној Трамповој администрацији која децидно тврди да острво једноставно мора да буде под директном контролом и управом САД због њене националне безбедности иначе ће га „прогудати“ Русија и Кина. Гренланд политички припада Данској, тј. Европској Унији а у војнополитичком смислу НАТО пакту. Географски припада северноамеричком континенту а најближи је Канади, а не САД. Ипак, у чисто војном погледу, Гренланд је још од лета 1940. г. па све до данас под „окупацијом“ САД и у том контексту је острво много више везано за америчку, а не данску, тј. европску, администрацију. Уколико, а то је фактички мање-више свршена ствар, Гренланд и стварно припадне САД у овом или оном облику, биће то само формално признање реалног стања ствари још од времена Другог светског рата.
Шта је то Гренланд и које су његове основне карактеристике.
Географске и војно-техничке карактеристике острва
Гренланд (Grønland) je aрктичко острво и то највеће на свету а налази се поред североисточног дела Северноамеричког континента поред Канаде. Површине је 2.130.800 кв. км., са прибрежним острвима 2.175.600 кв. км., и скоро 60.000 становника (површина Европе је око 10.180.000 кв. км.). Гренланд је политички гледано део територије Краљевине Данске са извесним степеном локалне аутономије. Острво је највећим делом у поларном кругу са најсевернијом тачком удаљеном од Северног пола 708 км. У правцу север-југ је дуго око 2650 км, а правцем исток-запад широко око 1300 км. Острво се углавном стрмо уздиже из околних мора, залива и пролаза у високопланинско земљиште и преко 3000 м. надморске висине.
Острво има веома разуђену обалу са великим бројем фјордова. Источна обала је и поред велике разуђености практично највећим делом неприступачна због ледених санти. Унутрашњост Гренланда, заједно са леденим покривачем, чини висораван између 2000 и 3000 метара надморске висине. Рачуна се да је стално покривено ледом око 1.860.900 кв. км. територије острва и то дебљине између 500 и 1500 м., а свега око 13% површине Гренланда је без леденог покривача и то у обалском појасу највише до 150 м. ширине.
Клима на Гренланду је арктичког типа. Најповољнија за живот је на јужном делу западне обале јер до ње допире топлија атлантска струја и где просечна јануарска температура износи око 8 степени Ц., а јулска око 14 степени Ц. Битно је истаћи са бар војно-економске стране да се мора, заливи и пролази око Гренланда залеђују сем на његовом југозападном делу, тј. ове воде су прекривене леденим сантама као и бреговима одломљеним од глечера, а који се спуштају из унутрашњости копна у море. Уз северну обалу море је стално под ледом. На острву непостоје копнене комуникације. Луке на југу острва су незнатног капацитета бар у војном погледу. На Гренланду су псећа запрега на копну и чамци на мору једина превозна средства. Ипак, у смислу ваздухопловног саобраћаја, Гренланд је на веома важном положају јер преко њега иду најкраћи правци летења из Северне Америке у северне делове Европе и западни Сибир.
Привредна делатност Гренланда
Привреда острва је веома оскудна, тј. незнатна, јер је главно привредно занимање острвљана ограничено рибарством које није тако уносно као у случајевима Исланда или Норвешке. Углавном се ради о улову рибе бакалар, кита, туљана, моржа, а на копну лова на медведе, ради крзна. На острву се гаји нешто мало оваца и коза док се у јужном приморском појасу оскудно гаји поврће и кромпир.
Острво је релативно богато природним рудама. Тако се копа руда криолита на југозападном делу острва и која се извози. У мањим количинама се копају графит и угаљ док се од 1956. г. експлоатишу руде олова и цинка. Тврди се да у дубинама острва постоје велике количине нафте и нарочито природног гаса. У том контексту, Гренланд се може сматрати делом Арктика за који је доказано да лежи на огромним залихама природног гаса и вероватно других енергената па би то био основни разлог за међународну трку око највећег острва на свету.
Становништво и Устав
Староседелачко становништво Гренланда је ескимског порекла које се углавном населило у његовом јужном (питомијем) делу уз обалу. Има мали број етничких Данаца као и држављана САД који су смештени у америчким војним базама. Главни град Гренланда је Готхоп који је 1965. г. имао скоро 4.000 становника.
Гренланд је по Уставу Краљевине Данске од 5. јуна 1953. г. њена интегрална покрајина са посебном аутономијом (исто као и Фарска острва). Гренланд има своју посебну (аутономну) заставу. Острво шаље у Парламент Краљевине Данске две посланика. На острву извршну власт врши Земаљско веће (Landsråt) који је састављен од 13 чланова, изабраних међу становницима Гренланда. Председника Земаљског већа именује председник владе Краљевине Данске.
Историја острва
У 9. и 10. в. наше ере се на југозападној обали Гренланда насељавају Нормани (Викинзи), али њихове насеобине касније нестају. Ново насељавање из Европе почиње крајем 18. в. Насеобине на југу Гренланда потпале су 1814. г. под власт Краљевине Данске, а истој јој је 1921. г. припојено цело острво. Када су Немци 9. априла 1940. г. окупирали Данску, одлуком Председника САД Ф. Д. Рузвелта на Гренланд су се искрцале војне јединице САД армије, где су остале за све време Другог светског рата, као и све до данас. Данска је једна од 12 чланица оснивача НАТО пакта 1949. г. исто као и САД. САД су на острву изградиле ваздухопловне базе Туле (Thule) на северозападном делу острва и Наршаршуак (Narssarssuaq) на његовом јужном делу. Споразумом са Краљевином Данском од 27. априла 1951. г. САД су добиле право коришћења тих двеју војних база, које уједно служе и за ваздушни саобраћај. Источно од Тулеа је изграђена нуклеарна централа коју су подигле САД у споразуму са Данском, а изграђен је и радарски систем за ваздушно обавештавање на велике удаљености, који се везује за северне делове Канаде.
Будућност Гренланда
Реално гледано, САД ће засигурно преузети Гренланд од Данске а питање је само да ли до 4. јула или новембарских избора у САД 2026. г. Постоје два сценарија за ово преузимање:
- Или употребом меке моћи, тј. поткупљивањем,
- Или употребом тврде моћи, тј. војном интервенцијом.
Прва варијанта подразумева проамеричку пропаганду над становницима Гренланда којих има на броју као житеља једне веће улице у Њујорку. Њима ће се обећати боља будућност и живот у оквиру САД а поготово подизање животног стандарда. Американци ће обећати велике инвестиције у експлоатацији рудног и другог природног блага на острву од којих ће становници Гренланда имати директне користи што никако није био случај док је Гренланд био под данском управом јер је добро познато да данске власти нису много инвестирале у економију Гренланда. Острво је, иначе, један од најсиромашнијих региона Европске Уније по питању развијености инфраструктуре, економије и животног стандарда. Стога, Трамповој администрацији неће бити много тешко да индоктринира већину становника острва и економском пропагандом га поткупи поготово ако знамо да на Гренланду већ постоји чврсто проамеричко језгро. Мека моћ би се након свог пропагандног дела завршила општим гласањем на острву за његову независност која би била проглашена уз све могуће изборне манипулације под надзором „међународне (проамеричке) заједнице“. Дакле, прелазак Гренланда од Данске до управе САД би се одиграо по формално „демократским“ принципима. Сума новца коју би Данска добила од САД за овај „демократски“ прелаз од Данске ка САД вероватно никада неће бити познат.
Други сценарио подразумева директну употребу војне силе на Гренланду која би формално била оправдавана безбедносним разлозима. Да би САД „окупирале“ острво потребан им је један разарач и један батаљон маринаца и то за сваки случај. На острву се ионако већ налазе две америчке војне базе. У случају америчког искрцавања на острво, „међународна заједница“ не би ништа конкретно предузела и протести би се свели на досадно понављање приче о повреди „међународног права“.
Потсетимо се да САД имају дугу традицију у војним агресијама на друге државе којима се ово право повређује а све укупно након 1945. г. око 22 или 33 укључујући директно изазивање државних преврата и војних удара. Класичан пример је војна окупација независне острвске државе у Карипском мору – Гренаде, октобра 1983. г. под администрацијом Председника Роналда Регана под чијом је администрацијом отет Председник Панаме Генерал Мануел Норијега 1989. г. (дугогодишњи сарадник ЦИА!). „Међународна заједница“ није ништа конкретно предузела нити против израелског геноцида у Гази нити против отмице Председника Венецуеле Мадура па тако неће ни у случају војне окупације Гренланда. Једино ће Данска неко време да протествује али ће убрзо да се смири. Велика Британија, Пољска и Балтичке земље ће вероватно дати директну подршку окупацији док ће ЕУ и НАТО бирократија гледати да што пре читаву ствар заташкају ради консолидације својих чланица против главног непријатеља – „агресорске“ Русије.
Тренутно слање бизарних војних трупа ЕУ/НАТО на територију Гренланда представља пре свега непродуктивну демонстрацију „силе“ против „руске и кинеске окупације“ острва а не „силу“ за саустављање америчке окупације Гренланда.
У суштини, бар што се тиче војно- и геополитичког аспекта, прелазак Гренланда у руке САД неће суштински донети никакве промене јер је острво већ фактички под америчким надзором још од 1940. г. и комплетан трансфер оства из руку Данске у руке САД би била небитна операција у оквиру НАТО пакта.
Питање је само ко је следећи на реду да буде окупиран зарад националне безбедности САД? Кандидата има много: Колумбија, Мексико, Иран, итд. За сада, Трампова администрација пропагира реализацију „Монроове доктрине“ из 1823. г. – „Америка, Американцима“, тј. да читава западна (америчка) хемисфера потпадне под управу САД. Јасно је уколико се овај регионални пројекат америчког империализма оствари, само питање дана у контексту реализације глобалног пројекта МАGА када ће амерички империализам прећи и на источну хемисферу у којој такође има већи број чврстих војнополитичких упоришта (нарочито око Ирана).
Напомена: Аутор текста не сноси никакву моралну, политичку, научну, материјалну и правно-судску одговорност за тачност изнетих информација и ставова у чланку/тексту.
