Дr Радомир Павловић: УЗУРПАЦИЈЕ И МЕМОРИЗАЦИЈЕ

Дr Радомир Павловић

„Одавно сам указивао да је Сребреница историјски пројекат у коме ће живјети све мање становништва. Прије рата имала је око 36 000 становника. Послије рата са Скеланима и свим избјеглим преко 20 000 становника, а данас по процјенама људи са терена и пописа по мјесним заједницама у Сребреници живи око 4 000 становника од чега дневно или сезонски мигрира изван Сребренице од 500 до 1000 становника. Живота у њој је све мање. Ко је год отишао из ње није се више ни вратио. Углавном љети дођу неки да мало виде фамилију, да се присјете свог дјетињства, да обиђу Губер бању и језеро Перућац и своја села. Гдје год кренеш, у које год село, наиђеш на споменике, мезарја, спомен-обиљежја и хаир чесме. Од Крагњиводе до Јадра је 10 хаир чесми. Дуж цијеле општине на десетине. Скоро хиљаду спомен-обиљежја. Само у Националном Парку „Дрина“ има преко стотину споменика и спомен обиљежја. У цијелом Средњем Подрињу исто тако. Од рата је прошло више од 30 година, а рат још живи у народу,а народа  је из дана у дан све мање. То је тај историјски пројекат у потпуној меморизацији Сребренице. И чија ће она бити? Ничија. Џаба национализми. Џаба велике приче. Народа је све мање. Ту долазе у ту проклету Сребреницу само да умру да би и ови живи нашли смирај код оних мртвих. Приче о несретним судбинама људи, о ужасима и патњама све више блиједе. Они који су отишли послије рата сада имају 30 и више година и живе од Америике до Аустралије. У Босну слабо долазе, а поготово у Сребреницу. Ових дана прочитах један текст “Свјетло послије мрака” од једног привредника који је напустио Сребреницу и живи у Новом Саду, а ђак је био сребреничке гимназије, а то је  истина о узурпацијама и исељавањима Сребреничана. Све ме ово подсјећа на Нелета и Надреалисте кад долазе нове власти и шутају стари устав. Тако ми је и овај наш привредник испричао како су комунисти пљачкали и отимали имовину угледних домаћина који су идеолошки били за краља, а када је дошла петокрака онда се земља одузимала, па тако данас у грунту се многе парцеле воде на Србима, а у катастру на земљорадничким задругама, шумарству или је општенародна имовина. Тако је земља мијењала власника. Србима одузимана, па давана привредним субјектима које су водили Муслимани, па су они Србима забрањивали да чувају стоку и да је обрађују. Онда су се Срби морали селити преко Дрине. На српској земљи су прављене фабрике, а већином директори били Муслимани који су запошљавали своје Муслимане. Како рече овај привредник он сам запосли 150 Срба и 400 Муслимана у једној фабрици која је направљена на српској земљи која је узурпирана и дата задрузи која прода ту земљу за фабрику акумулатора у којој је данас  смјештен Меморијални центар. Када уђете у грунт све се види ко је био власник земље тридесетих, а ко деведесетих година прошлог вијека. Дође ми и истинита прича овог привредника и његовог кума Живана Јовановића, чијем су оцу Сими одузели много земље, чак и онај дио гдје је данас Меморијални центар. Све је исто. Историја се понавља. Мјесто Голог отока сад је Хашки суд. Казне су исте. Пресуде су исте.Правде нема.А нема ни среће ни Босна ни Сребреница. Опет је запело око грунта. Погледајте грунт Сребренице из 1941. године и из 1991. године и све ће вам бити јасно. Чија је ово земља? Или је Немањића или Соколовића. У тој вјековној утакмици Сребреница нестаје, а њена историја живи од Римљана до Амера. Џаба меморизација и узурпација кад је душа умрла. Неће она требати ни Србима ни Муслиманима. Ако ће утакмица бити нефер,притисцима и силом, чија ће онда Сребреница бити? То питање до сада нико није ријешио. И сама Сребреница је пуна апсурда. Џаба је писао и Андрић и Џумхур, и Шубић и Милованов, и Дервиш и Жико. Џаба пишу и Мирсад и Миро.Џаба толике књиге и истине.Сребреница ће остати празна у својој меморизацији да пркоси или свједочи за нека нова и сретнија времена.” Све ће бити исто само правде неће бити.“