ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: СРЕБРЕНИЦА

Кроз читаво своје постојање, а поготову у римском периоду и средњем вијеку, Сребреница је била богато и чувено рударско мјесто.  Експлоатисали су је најпре Римљани око ње су се за превласт борили босански, српски и угарски владари, своје интересе имали и Дубровчани.  У Сребреничким рудницима сребро и друге племените метале копали су надалеко познато рудари Саси.  У Римском периоду у Сребреници је било 2 римска града, Домација у Сасама и  Муниципиј малверзатум у Скеланима. Због свог богатства Сребреница је стољећима привлачила разне освајаче изазивала унутрашња и међусобна трвења, а неријетко је и крвавила.  Због значаја Сребренице и етнички елемент овог мјеста је неријетко био изложен догађајима времена, често патњама и недаћама.Сребреница је кроз стољећа имала своје успоне и падове. У Римско доба била је један од најзначајнијих градова великог Римског царства и њихових покрајина Паноније и Далмације. У средњем вијеку била је права ризница богатства око које су се борили разни владари.  Историјски извори кажу да су је шест пута освајали српски, пет пута босански и два пута Угарски.  У Османском периоду Сребреница губи на значају док у Аустроугарској доба постаје свјетски позната по својим љековитим губер водама.  Сребреница је имала градску вијећницу, трг и судницу.  Ни један град у БиХ нема тако значајну и дугу традицију као што има Сребреница.  Средином 14 вијека у Сребреници је било све више дубровачких трговаца, они су главни трговци сребром.  Сребро из Сребренице одлазило је у Венецију и преко ње широм Европе.  Највећи привредни успон Сребреница је имала половином 15 вијека а у Сребреници је живело 3500 становника од чега су већину чинили Дубровчани.  Сребреница је имала свој трг свој печат и своје рачуновође, своје златаре, ковнице новца.  Своју царину.  Имала је и своју канализацију.  Сребреница је у 15 вијеку достигла највећи степен урбанизације у односу на друга насеља  тог времена са добро развијеном градском управом.  У Сребреници је живео истакнути теолог и филозоф Ђуро Драгишић.  Дубровачки извори говоре о постојању православне цркве и православног становништва у Сребреници и прије османлијског освајања.  Сребреница има богато културно историјско наслеђе о чему сведоче бројни стећци и споменици и археолошка налазишта, Римски градови, средњовјековни градови.  Значајан развој Сребреница је имала у вријеме Аустроугарске империје о чему свједочи прва болница 1883, па зграда данашње општине, па Бања Губер, фабрика „Окера“.  Највећи процват у том периоду Сребреница је имала од флаширања Губер воде и извоз на свих 5 континената у милионским цифрама.  То је радила Бечка фирма „Матони“.  У вријеме Краљевине због огромних губитака у првом светском рату у Сребреници се тешко живело.  Процват Сребреница у привредном развоју добија од 60 до 90 година прошлог вијека.  Крајем деведесетих Сребреница је била једна од најразвијенијих општина у БиХ где је у привреди радило 5-6000 људи а запослених било преко 12000.  Демографска слика Сребренице најбоље показује како се политика проводила у Сребреници али ако узмемо попис становништва Сребренице 1911 и  2013 године имамо скоро исту етничку структуру становништва.  Попис становништва 1961 и 1991 показује значајан пораст бошњачког и смањене српског становништва Сребренице због одласка Срба преко Дрине. Историски извори кажу да је Сребреница имала огромна страдања у задњих 100 година у сва три рата.  Да је Сребренички срез дао 600 солунаца.  Да је од 1941 до 1945 године у срезу убијено 2264 Србина од чега 430 дјеце од стране НДХ и локалних усташа.  Да тај број није коначан.  Да је Дрина највећа српска гробница у XX вијеку.  Да сви они Солунци који су дигли устанак 1941 завршише у затворима и Голим отоцима од оних који у Сребренички партизански одред пређоше из усташа 1944 гонине.  Исти ти владаше Сребреницом под идејом братства и јединства све до 1990 године, а српске јаме претворише у јаме фашистичког терора.  Од геноцида над Србима у другом рату од толиких српских страдања у XX вијеку Србе проглашавају геноцидним народом и агресорима.  Сребреница је најбољи примјер за то.  Ја који сам завршио основну школу и гимназију у Сребреници који сам био љекар у рату могу да свједочи о дешавањима у и око Сребренице од 1992-1995 гонине.  Након организованих и систематских напада на сва српска села њих 56 током 1992 године Срби су убијани протјеривани а њихова имовина спаљивана на највеће српске празнике од Божића до Петровдана и Ђурђевдана.  Живи сам свједок свих тих дешавања и то сам најбоље описао у својој књизи Црне мараме Сребренице.  Сребреница је прво била у рукама Срба до 8 маја 1992 гонине, па је узимају муслимани па се успоставља муслиманска енклава у Сребреници у априлу 1993 па живот у енклави Сребреница који су описали у својим књигама Ибран Мустафић Хусо Салиховић и Фахрудин Алић најбоље је свједочење шта се то заправо дешавало у Енклави.  Судбина свих Срба који су остали у Енклави, пад енклаве 1995 и настанак Дејтонског споразума дефинисао је и Сребреницу у границама Републике Српске.  Од 1995 до 1998 гонине власт у Сребреници имају Срби.  Од 1998 до 2000 године је прелазна српско – муслиманска власт.  Од 2000 до 2016 године власт имају муслимани.  Од 2016 године власт је у рукама Срба.  Од 1998 до 2023 године пуних 25 год власт у Сребреници је мултиетничка.  Пред рат у Сребреници је живело 36000 а сада око 4000 становника.  У Сребреници нема етничких сукоба и живи се безбједно.  У Сребреницу је уложено преко 2 милијарде марака.  И поред  свега тога становништво напушта Сребреницу.  У Сребреници није била ни једна примарна масовна гробница, Срби су за Сребреницу добили преко 1000 година затвора.  У Сребреници нема ни истине ни правде а како видимо ни живота.  Она је историјски пројекат великих сила а интерес страдања становништва су најбоље искористили Енглези који су добили концесије на руде 2007 године и имају све до 2058 године.  А то је 50 године.  И то је судбина Сребренице и свих њезиних страдања.

Сребреница издани град

 

По писању бошњачких извора и живих свједока догађаја у енклави Сребреница и објављених књига  Ибрана Мустафића, Фахрудина Алића и пуковника Хусе Салиховића од којих је први био политичар, други полицајац а трећи пуковник у армије БиХ, затим по изјавама Хакије Мехољића начелника ЦЈБ Сребреница и актера у филму Сребреница издани град у Норвешкој продукцији из 2011 године Ола Флума довољно говори о наслову овог текста.  Ибран Мустафић је аутор књиге „Планирани хаос“, Фахрудин Алић је аутор књиге „Иза затворених врата“, док је Хусо Салиховић аутор књиг „Сребреница, зашто смо доживјели геноцид“.  Сва три аутора ових књига су боравила у енклави Сребреница као и Хакија Мехољић који је био начелник полиције у рату.  Њихове књиге и њихова свједочења говоре шта се то дешавало у енклави Сребреница.  Ибран описује злочине над локалним србима који су остали у граду  и убијени на најсвирепији начин попут судије Илић Слободана и медицинске сестре Раде Миланвић као и убијање старих и болесних сребренчана попут Иве, Слободана Зекића, породице Стјепановић и других.  Хусо Салиховић у својиј књизи највише описује пљачке у енклави Сребреница које је вршила Насерова банда као и спискове људи за одстрел који су требали проћи од Сребренице до Тузле о њиховим убиствима да би се свједоци уз ове пљачке у енклави Сребреница елиминисали.  О издаји Сребренице од стране Алије Изетбеговића више пута у медијима је свједочио Хакија Мехољић начелник ЦЈБ Сребреница и учесник у филму „Сребреница издани град“.  Мехољић је био у делегацији сребренчана који су ишли крајем 1994 године код Алије у Сарајево у зграду Предсједништва  на преговоре када им је Алија рекао да се у Сребреници мора побити 5000 муслимана да би Бил Клинтон бомбардовао српске положаје око Сребренице и да је то дио плана и договора Изетбеговића и Клинтона.  О убиствима у енклави неподобних муслимана од стране Насерове банде свједочи Ибран Мустафић у својој књизи „Планирани хаос“.  Убиства се односе на његовог брата Саду на предратног начелника ЦЈБ Сребреница Хамеда Салиховића на Хамеда Ефендића предсједника СДА Сребренице и на њега лично када је рањен и једва остао жив након антентата на њега на Капетановој ћуприји на улазу у Солоћушу.  Живот у енклави Сребреница, ту немаштињу, криминал и пљачку сопственог народа од стране Насерове банде најбоље је описао у својој књизи пуковник Хусо Салиховић.  Шта на крају рећи о Сребреници историјском пројекту кога су осмислили други а кривци постали срби најбоље се може видјети из књига Ибрана, Фахре и Хусе.

 

Већ са појавом вишестраначја и формирањем странке СДА у Сребреници долази до првих озбиљније подијела унутар муслиманског корпуса.  Тзв чаршијски блок на челу са Маликом Мехољићем  подржан са Хасаном Бећировићем из Сућеске поражен је у унутрастраначкој борби  од Поточарске тројке појачане скеланском  (Ахмо Тихић и Бесим Ибишевић).  Избијањем рата на простору Сребренице главну улогу код муслимана преузима Насер Орић и Зулфо Турсуновић.  Избором Насера за команданта ТО а Акифа Устића за замјеника Насеровог направљен је велики и никада превазиђен јаз у чаршијској струји између Хакије Мехољића и Акифа Устића.  Долском Нурифа Ризвановића са својих 500 добро наоружаних људи  изазива негодовање код Насера и екипе уз познату Насерову поруку да се неће нико китити његовим перјем.  Насер са Зулфом Турсуном одлази у К.Поље да ухспси Нурифа.  Слиједи батињање и злостављање Нурифа и привођење у Сребреницу.  Хамед Адемовић Хамћо свједочи да су Нурифа натјерали да себи ископа гроб, па су га тукли све док није подлегао и жива су га загрнули у ископану јаму.

Кад је 18 априла 1993 године француски генерал Морион прогласио демилитаризацију Сребренице, Сребреница је била пренатрпана људима из Церске Каменице и К.Поља…

Људи блиски Насеру спроводе самовољу, отимају храну од сусједа, уцјењују дјевојке и жене.  Долази до премлаћевања затвореника, убистава комшија.  Насеру је циљ расподјела хуманитсрне помоћи за новац.  Насер се за све питао за брашно, шећер, со.  Највећи проблем цивилног становништва након демилитаризације била је исхране становништва.  Долази до продаје хуманитсрне помоћи на пијаци преко Насерових дилера.  За килограм соли плаћало се 100 дм.  Роба се плаћала и златом а лијепе жене и младе удовице сехуалним услугама.  Живот у немогућим условима без струје хране и воде.

У мају 1993 године у Сребреници је око 40000 људи.  Наставља се продају хуманитсрне помоћи на пијаци на црно.  Со, шећер, брашно, обућа, одјећа.  Шверцује се роба са Братунцом преко линије разграничења. У Сребреници се отварају кафане-продаје се сок из хуманитсрне помоћи а за брашно и шећер се куповала разлика.  Пуном паром ради Ахмина и Герина кафана.  Подводе се младе жене и удовице у Унпрофор. Од јула до децембра 1993 године Насер и екипа свако вече негде окрећу ражањ.  Организују се пијанке и тервенке.  Забављачи су Муто и Чарка.  Новац из иностранства долази у Тузлу а одатле до Сребренице уз провизију од 50% до Сребренице до газде Насера.  Шверцују се велике количина нафте из ратних резерви.  Почетком априла 1995 године Насер, Смајо и Рамиз Бећировић одлазе за Тузлу.  Кад је кренуо пробој ка Тузли из Шушњара Ејуб Голић је рекао ако пређе многи ће га запамтити али чим је прешао ови су га убили.  Ибро Дудић прича Хуси Салиховићу како је за њега задужен Хазим а за тебе је задужен Муња Хабибовић.  То је Насер наредио Мрком Манђи.  Он је задужен да нађе убице а Насер му је дао списак људи и нисмо ми били сами него је шири списак за ликвидацију пише у својој књизи пуковник Хусо Салиховић „Зашто се у Сребреници десио геноцид“.  Сличне примјере злоупотребе хуманитарне помоћи у Сребреници описује и Фахрудин Алић у својој књизи „Иза затворених врата“ који каже, „Много је оваквих и сличних примјера који илустративно говоре о незакоњу у Сребреници које је немогуће ставити у једну књигу“.

Павловић Радомир

Удружење Мост