ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: СЛОБОДА

По старом англосаксонском правилу „од ничега треба направити нешто, само добру пропаганду треба спремити“, па ће се са слова Дејтона прећи на дјела. Дејтонску БиХ ћемо замјенити унитарном. Али у том грму лежи зец. Циљ је како матирати Дејтонски споразум, окривити Милорада Додика и одузети РС надлежности и претворити је у љуштуру. То је горе и од овог протектората који трпимо од међународне заједнице више од 30 година. А финта је да се направи како Срби у РС руше Дејтон, а заправо су га ови у Федерацији БиХ давно срушили начином успостављања власти и гарантовања права Србима у Федерацији БиХ; јер Срба је у Федерацији БиХ испод пет посто од укупног броја становника. Они тамо имају статус мањине као и Срби у Хрватској, а били су конститутивни народ по попису из 1991. године. Финта је комунистичка идеологија да под заставом братства и јединства наставимо рушити српски народ, како у бившој Југославији, тако и у садашњој БиХ. То су већ виђени сценарији које смо доживјели у Сребреници ─ како су Срби у Сребреници криви за све бошњачке жртве не само у Подрињу и РС, него у цијелој БиХ. Да би оправдали тај свој пројекат, онда су они лешеве откопавали са разних подручја  и доносили у Сребреницу, приказивајући их као жртве геноцида. Сви од Вишеграда, Рогатице до Зворника и Бијељине су жртве Сребренице (из 15 општина). Све је то могуће у немогућој држави ─ како нам поручује проф. Кецмановић, а потврђује проф. Кустурица ─ да се на лажима не може градити заједничка држава. Зато су они из Сарајева (јер су им шапнули у Бечу, Берлину и Бриселу) и кренули на Републику Српску, како би протјерали српски народ преко Дрине и завршили оно што су започели њихови ђедови, а то је „Лијепа наша до Дрине“. Дрина је највећа гробница српског народа у 20 вијеку. Пошто и ми Срби „знамо за јадац”, па смо се сјетили како су сви они што су 1944. године прешли из усташа у партизане и под палицом братства и јединства све Србе Солунце који су дигли устанак у Подрињу 1941. године послали у затворе и на Голе отоке; и онда комотно владали све до 1992. године и сада желе и даље исту тактику. Ми то нисмо заборавили.

Нисмо заборавили ни то како су нестајали Срби из БиХ од педесетих до деведесетих година. То најбоље показују пописи становништва од 1951, 1961. до 1991. Године. Најбољи је примјер Сребреница. Ту су од 1951. до 1991. протјерали у Србију неколико десетина хиљада Срба. Најбољи је примјер Бајина Башта ─ највећи босански (српски) град у Србији у коме живи 10.000 становника протјераних преко Дрине. Само у Сребреничком срезу од 1941. до 1945. године усташе су убиле 2.264 Срба. То није коначан број, јер је државама комисија БиХ под политичком палицом Роћка Чолаковића забранила да се преброје све српске жртве из Другог светског рата, да се не би угрозило братство и јединство ако се сазна укупни број српских жртава.

Тако је било тада, и тако је сада, и тако ће бити заувијек. Једном хрватско цвијеће остаје заувијек то цвијеће. Сви наши покушаји, али и снови о заједничкој држави су нас коштали ─ од Дрезденског конгреса КПЈ 1928. године до Устава СФРЈ 1974. године и до распада СФРЈ 1990. Године. Ми смо хтјели заједно, а они нису хтјели са Србима. То су препознали Срби 1991/92. године и изгласали су Устав српског народа у Бих. Тако је настала највећа творевина српске политике у ХХ вијеку, а то је Републике Српска. Зато је борба за Републику Српску борба за слободу српског народа. Ми Срби смо опет последњи вјеровали у БиХ. Али из дана у дан та нада се све више губила. Увијек су нас лагали и кривили за српски хегемонизам, а сви су заокружили своје државе осим Срба.

Србе су очистили у Федерацији БиХ и кренули агресивно из Сарајева на рушење РС. И како је последња нада о братству и јединству срушена у Сарајеву када нису изабрали Богића Богићевића за градоначелника, ту су открили свој  мит о братству и јединству, који је срушен само зато што је он (Богић) Србин. Он им је све дао из времена када је био члан Предсједништва из БиХ у СФРЈ. Мит о нашој љубави је записана у Меморијалном центру у Поточарима гдје су нама Србима поново послали поруку: „Нека освета буде правда”.

Пошто ми Срби знамо за јадац и како смо донијели устав Републике Српске 1992. године, тако је прије пар дана у НС РС срушен Уставни суд БиХ, који је скројен тако да без српских судија могу да раде шта хоће и РС претворе у љуштуру без неких надлежности. То је препознао предсједник Додик и рекао велико „Не”, као што је Тито рекао Стаљину 1948. Године. Историја се понавља. Наша истина и спас је поново на истоку. Ако је Тито рекао „Не“ Стаљину, и Додик је рекао не Бајдену. Тако су Срби одлучили да бране свој опстанак и своју слободу ових дана у институцијама Републике Српске. Сва неправда, све пресуде у Хагу, све дискриминације српског народа су се само продубљивале на штету српског народа. Дошло је вријеме да Срби  или опстану или нестану у Републици Српској. Све жртве и сва српска страдања у ХХ вијеку обавезују Републику Српску, њене институције и народ да Република Српска нема своју цијену, јер је то слобода и воља српског народа. И ове године 1. јула уз присуство српског Патријарха и највиших званичника Републике Српске биће одржан парастос за 3.327 убијених Срба Подриња у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. И овог 1. јула Република Српска се брани у Братунцу и Подрињу. И овог 20. децембра 2023. године ишли смо у Сарајево да бранимо институције Републике Српске, а међу њима најважнију ─ институција Предсједника РС. Опет су Срби пред судом, унапред осуђени, али њихова борба за слободу и своју Републику нема цијену. И ове године чекамо 9. јануар 2024. године ─ 32. рођендан наше Републике Српске. Она је у нашим срцима и у нашим животима.

Радомир Павловић,

Сребреница