ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Меморијални центар у Скеланима
02.05.2023. - 10:03
Фото: З. Шапоњић
Скелани, месна заједница Сребренице, мјесто које је три пута било општина, у вријеме краљевине Југославије, па после Другог светског рата до 1958. године и поново од 1992. до 2000. године. Сва три пута утицајима бошњачке политике уз помоћ међународних утицаја укинута је општина Скелани а тиме и развој Скелана и овог дијела Подриња. По последњем попису из 2013. године у скеланском крају живи скоро половина становништва општине Сребреница.
Скелани и ријека Дрина су највећа српска гробница у ХХ вијеку у овом дијелу Подриња. Историја Скелана везује се и за убиство мајора Косте Тодоровића и многе солунце са овог простора којих је на Сребреничком срезу било 595. У току Другог рата од стране НДХ и Францетића легије на простору Скелана на Дрини су била масовна убистава Срба током 1941. до 1945. године. Масовна убистава су била у Клотијевцу, на Згуњи, на Лукову, у Скеланима, у Црвици, Врањковини и све до Факовића. Убијено је 2.263 Срба од чега је 430 дјеце. Још све гробнице масовних страдања Срба из тог периода нису обиљежене.
У задњем рату опет масовна убистава Ссрба на њиховим огњиштима, у и око Скелана током 1992/3 год. Завршна операција етничког чишћења и протјеривања Срба Скеланског краја десила се 16. јануара 1993. године нападима Армије БиХ на Скелане и масовна убиства на Скеланском мосту.
Скелани данас значајно заостају у развоју у односу на Поточаре. У Скеланима у школи су 53 српска ђака у Поточарима 138. У Поточарима има бар 8 фабрика које запошљавају око 500 људи у привреди у Скеланима нема ни једна фабрика. У Поточарима су направљене стотине стамбених јединица, у Скеланима само једна и то док је била општина. Има низ аргумената зашто Скелани заостају у развоју у односу на Поточаре. Зато је Удружење Мост покренуло иницијативу да се у Скеланима прави Меморијални центар на основу Резолуције коју је усвојила СО Сребреница 2021. године о злочинима над српским народом у ХХ вијеку на овом простору. Скеланима треба и програм обнове и развоја који треба послати Влади РС на разматрање.
Радомир Павловић