ДР МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Ужас у функцији мира – Сећање на Хирошиму и Нагасаки

Пројекат „Менхетн“ најважнији је подухват Сједињених Америчких Држава у Другом светском рату, а највећи и најскупљи научни искорак свих времена. Ради се о изради прве атомске бомбе. Научници се са сетом сећају тих дана, док су грађани били ужаснути. Данас је 70 година од бацања прве атомске бомбе на Хирошиму.

Вођа пројекта био је научник Роберт Опенхајмер, пореклом Немац, оснивач катедре за теоријску физику на Универзитету Беркли у Калифорнији. Циљ пројекта, према концепту тадашњег америчког председника Френклина Рузвелта, био је израда атомске бомбе пре него што то успе Хитлеровој Немачкој. Сарадници су представљали спектакуларну екипу бриљантних умова тога доба, са свих меридијана, а иронично је то да је међу њима било највише Немаца. У том тиму су били и нобеловци Енрико Ферми, Нилс Бор, Алберт Ајнштајн и Ханс Бете. У Лос Аламосу (Њу Мексико), где је био смештен научно-истраживачки центар, живело је 6.000 научника са својим породицама. У лабораторијама широм САД је на пројекту „Менхетн“ радило више од 125.000 људи. А како је све почело…

Месец дана пре почетка Другог светског рата, Алберт Ајнштајн је написао писмо председнику САД Френклину Рузвелту, којим је умногоме утицао на стварање атомске бомбе. Ајнштајн, осведочени пацифиста који је побегао из нацистичке Немачке, сазнао је да су тројица физичара у Берлину, предвођени нобеловцем Wернером фон Хајзенбергом, на прагу стварања оружја које ће из корена променити однос снага у рату. Према његовим речима, немачки научници успели су да нуклеарном фисијом успешно „поцепају“ атом уранијума.

Реакција која је уследила ослободила је непојмљиву количину енергије, идеалну за стварање моћног оружја. „Једна бомба овог типа, уколико је бродом допремите у непријатељску луку, може без проблема да уништи читаво пристаниште и велики део околне територије“, писао је Ајнштајн Рузвелту. Две године касније, после неколико писама упорног Ајнштајна, САД су започеле сада већ чувени „Пројекат Менхетн“ – план стварања атомске бомбе. Остатак приче сви знају. САД су 6. и 9. августа 1945. бацили две атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. У првом удару страдало је 80 хиљада људи, док је у другом живот изгубило 40 хиљада. Велики број који је „преживео“ експлозију, умро је од тровања радиоактивним зрачењем. До данашњег дана то су једине две бачене бомбе у историји ратовања, мада експерименти никада нису обустављени. Морални аспект употребе атомског наоружања је и даље контраверзан, а сматра се да његово поседовање представља у ствари фактор одвраћања друге стране од евентуалног коришћења.

Мање је позната чињеница да Wернер фон Хајзенберг није био нациста, односно да је са својим тимом заправо трошио време Хитлеру, док се рат не оконча. Због тога је касније у СР Немачкој био третиран са свим почастима и пример је научника који је радио за време Хитлера, али свој интегритет није укаљао.
ПРВА „ПЕЧУРКА“

Пројекат „Менхетн“ је за америчку владу имао апсолутни приоритет. Ресурси су били практично неограничени. Све је почело 1940. са буџетом од 6.000 долара, а пет година касније су трошкови износили већ две милијарде долара. При томе треба напоменути да је вредност тадашњег долара са данашњим неупоредиво већа. Био је то најскупљи пројекат у историји човечанства. За седиште пројекта изабран је Лос Аламос у Новом Мексику. Лос Аламос је био и место на коме је оружје требало направити и тестирати. Задатак је био да се на основу свих расположивих научних резултата о обради уранијума и плутонијума направи оружје које функционише.

Шеснаестог јула 1945. све је било спремно. Тај дан је одређен за пробу атомске бомбе. За тест је одабрано пустињско стрелиште „Wхите Сандс Миссле Ранге“, удаљено 200 миља од Лос Аламоса, а при томе велико колико и Пенсилванија. Сведоци прве атомске експлозије говорили су да су фасцинирани лепотом атомске печурке и светлошћу експлозије. На самом месту експлозије од огромне температуре пустињски песак се претворио у стакло. Експлозија се чула у три различите америчке државе и није могла да се сакрије од јавности, иако је то био првобитни план. Људи из удаљених крајева су се јављали, тврдећи да су видели ново Сунце.

У међувремену је нацистичка Немачка била побеђена, Други светски рат трајао је још само са Јапаном. Само месец дана после тестирања, 6. августа 1945. и 9. августа 1945. године, Американци су бацили атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Многи научници који су радили на пројекту „Менхетн“ су за то сазнали преко радија – и били изненађени. Одлука о бомбардовању је и дан данас контраверзна, иако је многи оправдавају. Како год било, после друге бомбе Јапан је потписао безусловну капитулацију.
Монопол САД над поседовањем атомске бомбе није дуго трајао, јер је Совјетски Савез детонирао своју прву термо-нуклеарну бомбу у августу 1949. године, под руководством нуклеарног физичара и каснијег дисидента Андреја Сахарова. Данас девет земаља поседује нуклеарно оружје. То су САД, Русија, Израел, Пакистан, Индија, Кина, Француска, Велика Британија и Северна Кореја. Русија и САД имају највише нуклеарних глава. У доба Хладног рата, током „Кубанске кризе“ мало је фалило да бомбе поново буду употребљене, али се данас сматра да је опасност од коришћења атомског оружја релативно мала. Када би једна земља употребила атомско оружје, то би изазвало контра-реакцију, која би деловала погубно на целу планету Земљу. Бомбе су сада моћније него икад, а њихово истовремено коришћење би трајно пореметило климу – можда изазвало ново ледено доба, а вероватно довело човечанство на ивицу истребљења.

Тагови: Милош Здравковић