ДР МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Рејтинг агенције – механизам за масовну манипулацију

Svet je vekovima funkcionisao tako što su siromašni pozajmljivali od bogatih. Bogati su naravno naplaćivali sopstveni interes i to naravno nije ništa čudno samo po sebi! Za kamatu se zna više od jednog milenijuma. Ipak, „novo doba“, donelo je jednu veliku novinu – da neko ko je bez para pozajmljuje novac, naravno virtuelan. Uz to, neko ko je u potpunosti bez pokrića naštampao velike količine svežeg novca, daje nekom taj isti novac, pritom ga ucenjuje, postavlja uslove, involvira svoju tehnologiju, svoje propise (koje menja u sred utakmice), nameće svoje firme i proizvode…

Ali kako je to moguće? Opšte je poznato da se nedostatak novca može nadoknaditi pozajmicom od onoga koji ga ima. Novac se uvek pozajmljuje uz kamatu, kamata je cena novca. Tu naravno nema ničeg spornog. Sporno je kad neko uzme od nekog novac, a onda mu taj isti novac pozajmi, a pritom mu naplati svoj interes. Kako je to moguće?

Vekovima se kapital taložio i množio na zapadu. U subkulturi je postalo opšte mesto da na zapadu ima novca. Oni određuju, ko šta ima, šta koliko vredi, a pritom su u potrazi za još većim profitom zapostavili proizvodnju. Međutim po inerciji na zapad se išlo po svež kapital, a onda se desilo čudo. Postalo je jasno da na zapadu para nema, realnih, pokrivenih zlatnom podlogom. Milijarde fiktivnih transakcija napumpale su bilanse praznih banaka na zapadu, nastao je vakum, pa onda kriza. Ali kako je Anglo-saksonski svet „objasnio“ ostatku sveta da su oni ti koji drže pamet i pare!? Na prvom mestu je impresivna vojna sila, na drugom nezamislivi bezobrazluk, a na trećem rejting agencije. Zato ne čudi, da je ostatak sveta požurio da se naoruža, da u trgovini počinje da koristi zapadne metode pregovaranja, i na kraju da osnuje sopstvene kreditne agencije. Zato je za lidere grupe Briks, prvorazredni zadatak bio da posle Briks banke osnuju i rejting agenciju, nezavisnu od mešetara sa Vol Strita.

Čemu služe rejting agencije, šta one to daju, odnosno zašto je družini sa Vol strita iznad svega važno da se samo oni time bave?

Dobiti visoku rejting ocenu, na primer AAA znači jeftino se zaduživati. Jasno je što znači dobiti nisku ocenu ili biti proglašen „smećem“- plaćati enormno visoke kamate, kao na primer u Srbiji.

Finansijska kriza 2007. počela je u SAD-u zbog pucanja tzv. „Mehura od sapunice“ koji je nastao na tržištu nekretnina. Rejting agencije dale su najviši AAA procenu upravo tom finansijskom mehanizmu koji je doveo do krize. One su obveznice, koje su prvobitno imale niske procene, alhemijom, kako kaže Josef Stiglic, pretvorile i ocenile sa AA ili čak AAA i nakon toga su banke, penzioni fondovi, države poput Islanda i ostali pokupovali te obveznice. I upravo su na procenjivanju takvih obveznica, najviše i zaradile. Ne treba sumnjati da je gro svetskog kapitala otišao u SAD ili Veliku Britaniju.

Odnos rejting agencija i investicionih banaka je kompleksan. Procenjivanje obveznica donelo je najveću zaradu rejting agencijama, Britanskom i Američkom građevinskom i bankarskom sektoru, te je postojao dvostruki pritisak da procene budu što bolje: s jedne strane unutar rejting agencije na one koji su vršili procenjivanje i sa druge strane od strane investicionih banaka na rejting agencije, jer banke su uvek mogle otići kod druge rejting agencije.

Nakon krize mnogi su tvrdili da one trebaju da preuzmu odgovornost za loše procene koje su davale, međutim rejting agencije se brane govoreći da njihove procene nisu ni za koga obavezujuće već da one samo iskazuju mišljenje. Ističući, upravo, da iskazuju samo mišljenje one su zaštićene prvim amandmanom Američkog Ustava. Rejting agencije procenjuju vrednost države ili kompanije koje izdaju vlastite obveznice. Procena, kreditni rejting, određuje visinu kamate po kojoj će se neko moći zadužiti, a promene kreditnog rejtinga utiču na kretanja prinosa obveznica na tržištu kapitala. Kad se rejting agencije pojave sa svojim procenama jasno je zašto velika količina novca počinje ili dolaziti ili odlaziti, zavisno o proceni koju su dale. Kako se okreće rejting tako se okreće i kapital. Kao takve jako su zanimljive onima koji žele da zarade. Ali i onima koji žele da sačuvaju teško stečeni kapital. Da li ste se ikada zapitali otkud to da svi svetski bogataši kupuju nekretnine u Plavnom i zagađenom  Londonu? Pa London je proglašen za najsigurniju destinaciju za plasiranje kapitala.

Tri najpoznatije rejting agencije poznate kao ‘“Velika trojka“ su Standar&Poor’s, Moody’s Corporation i Fitch Ratings. Prve dve su isključivo američke i one dominiraju, dok treća ima svoje sedište u Njujorku i u Londonu i njenoj oceni se pribegava tek kad prve dve daju različite procene. Ove tri agencije imaju preko 95% tržišta i predstavljaju monopol. Postoji još desetak drugih rejting agencije, ali one nemaju praktično nikakav uticaj na tržište. Ne treba pominjati da su registrovane na zapadu.

Standar&Poor’s

Istorija Standar&Poor’s seže u 1860. kada je objavljena publikacija Henri Pora o istoriji železnica i kanala u SAD, gde je sažet prikaz informacija o finansijskom i realnom stanju železnica . Henri Poor sa svojim sinom osniva kompaniju H.V. i H.V. Poor Co.  Luter Li Blejk 1906. osniva Standard Statistiks , s ciljem pružanja finansijskih informacija o ne – železničkim preduzećima. Godine 1941. Poor i Standard Statistiks spojili su se u jednu kompaniju pod nazivom Standar&Poor’s. Krajem 90-tih’ i u 2000-tim  godinama otvaraju kancelarije po celom svetu. Ova rejting agencije doživela je najviše kritika , jer je propustila predvideti bankrote banaka koje su dobile visoke procene .

 

Moody’s Corporation

Džon Modi osnovao je 1900. istoimenu kompaniju i izdavo izveštaje koji su obrađivali informacije i statistike o deonicama (akcijama) i obveznicama finansijskih institucija , vladinih agencija , sektora ekonomije , rudarstva , usluga i prehrambene industrije . Slomom berze 1907. Modijeva kompanija je propala , ali on se već 1909. vraća na tržište sa novom kompanijom i novom idejom da ulagačima pruži analize o stvarnoj vrednosti . I pri toj analizi koristi slovna obeležja , koja su ostala do danas . 1970-ih Modi , kao i ostale rejting agencije počinje sa naplaćivanjem usluge rejtinga, kako ulagačima tako i izdavaocima .

Fitch Ratings

Džon Fič osnovao je 1913. Fič Rejtings. 1924. Fič uvodi ocenjivanje od AAA do D što je danas standard u ovom poslovnom sektoru. Od 1990 ‘Fič rejtings je imala nekoliko poslovnih spajanja sa sličnim kompanijama u Evropi i Kanadi.

Osnovni model koji su svi koristili, od kada ga je Džon Modi uveo 1909, oslanjao se na finansiranja od ulagača „investor pay“ model, međutim 70-ih godina uveden je „issuer pays“ model. Ova novina postavila je pitanje o sukobu interesa. Ovakva se politika pravda činjenicom da bi izdavaoci trebali platiti dodatu vrednost koju objektivna ocena, od rejting agencije, donosi njima samima na tržištu. Drugo opravdanje je masovna pojava u odseku aparata, uz pomoć koji su se priručnici koje su izdavale rejting agencije mogli jeftino i brzo umnožavati.

Kako rejting agencije posluju na slobodnom tržištu?

Vlada SAD-a je odredila tri rejting agencije koje daju svoje ocene. Komisija za vrednosne papire je 1975. prepoznala tri navedene rejting agencije kao Nacionalno priznate rejting agencije što znači da ulagači mogu pratiti određenu zemlju ili kompaniju i videti koje su šanse za povratak  duga, prema onome kako ih ocene rejting agencije. Na osnovu , već odavno ustaljenog mišljena, urbane legende, da je SAD iznad celog sveta, svi su prihvatili njihove ocene zdravo za gotovo. Posledica je bila ta da je na osnovu toga vlada SAD naštampala neverovatne količine dolara bez ikakvog pokrića.

Često se upravo uz odnos banaka i rejting agencije spominje sukob interesa, jer banke plaćaju rejting agencije da im iste ocene bonitet. Sukob interesa spominje se i u kontekstu vlasničke strukture samih agencija. U upravi rejting agencije sede čelni ljudi nekih od najvećih američkih korporacija, koji dolaze iz naftnog, farmaceutskog i bankarskog sektora. Stoga se pitanje koliko je zaista neutralan kreditni rejting koji te agencije daju opravdano postavlja.

Da li rejting agencije greše ?

Rejting agencije su pogrešile, što je na sva zvona pokazala i kriza iz 2007. Međutim, one su i pre grešile, na primer u slučaju Enrona, američkog energentskog giganta, koji je bankrotirao 2001, a neposredno pre je bio ocenjen od 3 rejting agencija ocenom AAA. Slična situacija dogodila se i sa Liman Brodersom.

Danas i dalje njihove ocene utiču na kreiranje politike. Kada se cela priča sagleda u celosti jasno je da nisu rejting agencije jedini krivci za stanje ekonomije. Trebalo bi spomenuti banke, ali i investicione fondove, finansijski štampu, regulatorne agencije, revizorske kuće i kompanije za finansijsko pravo, svima njima ovo ide u korist.

Međutim i dalje ostaje činjenica da neki izostavljeni ekonomski stručnjaci kreiraju sudbinu celih država i njihovih naroda spuštajući rejting njihovih obveznica u status smeća. Posledica toga je da kapital pobegne iz tih država jer je tamo nesigurno, ljudi gube posao i pada standard, građani i privreda plaćaju enormne kamate na kredite, nema realno održivih kredita za obrtna sredstva i tako u nedogled…

Ako se ovome dodaju i izmišljeni bankarski proizvodi derivati, globalna slika se još više komplikuje. Države i građani se globalno osiromašuju do granice opstanka.

Nakon toga događa se poznati scenario: protestvuje se, pale se barikade, štrajkuje se, vlade padaju jedna za drugom, uvode se tehničke vlade sastavljene od bivših i budućih birokrata iz tih ili njima sličnih finansijskih institucija i tako ukrug, ali problem i dalje ostaje isti .

Mešetari sa Vol Strita zgrću milijarde dolara, cele nacije padaju u dužničko ropstvo, nestaje srednja klasa, a sve to uz sladunjavu priču o poštovanju slobodnog tržišta i poštovanju ljudskih prava.

Dr Miloš Zdravković